Aleksandar Vučić priprema kadrovsku čistku u svom kartelu. Na udaru će se naći lokalni naprednjački moćnici, koji mu ne obezbeđuju dovoljno novca i poslovnih kombinacija. Ko god nije caru dao carevo već je stavljen na spisak za odstrel, pa može da očekuje posetu Darka Glišića, Branka Malovića, Damira Zobenice ili nekog drugog nosača Vučićevog svilenog gajtana.O najavljenoj čistki piše urednik Magazina Tabloid Predrag Popović, nekadašnji urednik Dnevnog Telegrafa, Nacionala i Pravde i dugogodišnji Vučićev saradnik i prijatelj
Predrag Popović
Srpska napredna stranka nije normalna politička organizacija.Tomislav Nikolić ju je napravio u stilu akcionarskog društva za trgovinu nacionalnim i državnim interesima. Na tim temeljima Vučić je napravio kriminalnu mrežu, kojom je prekrio celu Srbiju. U početku, oslonio se na preuzetu radikalsku infrastrukturu i kadrove. Širom je otvorio vrata za konvertite iz drugih stranaka. U srpskom jeziku ne postoji pretnja i uvreda koju Vučić nije uputio borskom šerifu Blagoju Spaskovskom Sosi. Dok je Boško Ničić, 2009. godine, učestvovao u Pinkovom rijalitiju „Farma”, Vučić je sms-porukama glasao za njega, tvrdeći da je za Srbiju dobro da „zaječarski parazit” što duže ostane u zatvorenom prostoru. Tokom dugogodišnjeg sukoba, razvio je toliko iskrenu i strasnu mržnju prema Goranu Vesiću da ga je čak i pozivao na dvoboj. Milenka Jovanova i Branislava Nedimovića je nazivao „Koštuničinim pederčićima”, a Aleksandra Martinovića „Šešeljevim majmunom”. Na kraju, sve ih je okupio u svom zločinačkom udruženju. Što je neko kompromitovaniji, to mu je draži i bliži.
Za poslednjih pet godina u SNS se učlanilo oko 500.000 lakovernih nesrećnika i pohlepnih primitivaca, ali stranka nikad nije zaživela. Od 167 opštinskih odbora, više od 120 nema legalno izabrano rukovodstvo već poverenike, koje je nametnula centrala u Beogradu.
Kao što upravlja državom, Vučić vodi i svoju stranku. Drži je u trajnom stanju haosa, u kome je on jedini autoritet koji odlučuje kome će pripasti koliki komad ratnog plena. Ko hoće da učestvuje u tom prljavom, ali unosnom poslu, mora bespogovorno da izvršava sve naloge. Za održavanje takvog stanja zaduženi su Andrej Vučić, Darko Glišić, Branko Malović i, ako baš zatreba, Zoran Milojević Zelja i Petar Panić Pana.
U prvo vreme, usled medijske halabuke o Vučićevoj beskompromisnoj borbi protiv kriminala i korupcije, lokalni naprednjaci su se pritajili, uplašeni da i sami ne budu kažnjeni za stara krivična dela, koja su vršili dok su na vlasti bili kao predstavnici DS-a, DSS-a, SPS-a, G17 ili nekog drugog pljačkaškog ganga. Međutim, brzo su shvatili da Vučić s borbom protiv kriminala ima veze koliko i s moralom, dakle duplo golo. U samoodbrani, pokušavajući da za sebe zadrže što veći deo kolača, uradili su mu ono što on radi celoj Srbiji. Kao što on laže o svemu, tako oni lažu da ga vole i da su mu beskrajno verni.
Nedostatak ideologije, političkih principa i ciljeva Vučić je kompenzovao izgradnjom kulta ličnosti. To se svidelo naprednjačkim parazitima na svim nivoima. Po uzoru na Nebojšu Stefanovića i Aleksandra Vulina, hvalospevima su se razmahali i ostali stranački funkcioneri. U Skupštini briljiraju Marko Atlagić, koji je za Vučićev poslednji premijerski ekspoze tvrdio da je najbolji u istoriji, od prote Mateje do danas, i dr Ljubiša Stojmirović, koji je zahtevao da se vođin govor povodom 19. godišnjice NATO bombardovanja hitno ubaci u udžbenike.
Ma koliko se trudili, naprednjački politikanti, koji su spremni da bestidnim izlivima poltornstva pokušaju da obezbede poslanički mandat, ne mogu da se takmiče s majstorima iz lokalnih odbora, koji to rade kako bi se domogli mnogo većih poslova i para. Nezainteresovani za lično dostojanstvo, lokalni moćnici kače Vučićeve slike u kabinetima, ulice ukrašavaju parolama „Ako mislimo kao Vučić, Srbija će biti spašena”, a batu Andreja i ostale uterivače straha dočekuju za bogatim trpezama, kao najdraže goste. E, kad gosti odu, oni nastave da šire vlastite imperije.
Vučić je dokazao spremnost da oprosti sve uvrede kojima su ga čašćavali, spletke i prevare, sve osim da udaraju tamo gde ga najviše boli, po džepu. Kad je primetio da mu opštinski knezovi šalju sve manje para i nameštaju slabije poslove, opasno se naljutio.
Osvetu će sprovesti preko Darka Glišića, predsednika Izvršnog odbora. Boljeg čoveka nije mogao da izabere. Još 2002. godine Glišić je dokazao lojalnost kumu Vučiću. Tada je u Ubu organizovao Vučiću tribinu na kojoj su zajedno vređali Stanka Subotića Caneta, optužujući ga da je šef duvanske mafije. Zajedno su sedeli na optuženičkoj klupi, odgovarajući po Subotićevoj tužbi. Od tada dele iste stavove, uticaj, pare i, čini se, isti mozak. Razlika je samo u tome što i Glišić javno govori ono što Vučić misli.
– Pojam demokratije nikad nisam apstraktno doživljavao, mislim da je to neka reč koja je nama ovde nametnuta. Demokratija? Stvarno ne razumem šta je to. Demokratija je fraza koja nam je nametnuta i kojom mlati ko god stigne – rekao je Glišić nedavno u jednom intervjuu, priznavši sklonost ka diktaturu koju sprovodi njegov svemoćni kum.
Po ustaljenoj šemi, kao što Vučić reketira bogataše, prvo je medijskom kampanjom pripremljen teren za juriš na lokalne naprednjake. Plasirane su priče o problematičnom ponašanju pojedinih članova SNS-a koji su na visokim pozicijama, neki čak i na funkciji gradonačelnika. „Mnogi od njih su umislili da su jači od stranke, da su jači od predsednika stranke i Srbije Aleksandra Vučića”, navodi se u javnoj optužnici protiv svih koji su „zaboravili da ne bi ni dobili te funkcije da nije bilo stranke”.
– Stranački kriterijum za izbacivanje je nedostojno ponašanje, a postoje i optužbe za pronevere ili razne vrste mobinga. Svako za koga se utvrdi da je nešto od navedenog uradio biće isključen iz stranke, a smene s funkcija su predviđene za loš rad. U toku je analiza svih odbora, a očekujem da će jedan broj njih zaista biti raspušten – tvrdi Glišić.
Iako su pronevere i mobing krivična dela koja bi trebalo da analiziraju i sankcionišu nadležni državni organi, tužilaštvo i sudovi, to će uraditi Glišić, čija stranka je jača od pravosuđa. Za koga on utvrdi da je kriv, leteće iz ganga. Ili će platiti otkup grehova.
Čim je najavljena čistka, režimski mediji su počeli da licitiraju imenima kandidata za odstrel. U vrhu liste nalaze se naprednjaci iz Niša i to iz svih frakcija. Zahvaljujući njihovim internim sukobima gradska vlast nije uspela da mirno, mimo javnosti, sprovede Vučićevo naređenje da se lokalni aerodrom vrati pod upravu Vlade Srbije. Odgovornost za neuspeh trebalo bi da snosi Zvezdan Milovanović, poverenik SNS-a za Niš. Umesto da reši problem, on se mudro zaklonio iza Vučića.
Kao što već godinama ne može da stabilizuje unutarstranačke odnose u Nišu, Vučić nema rešenje ni za Zrenjanin. Dok ga nije oborila bolest, grad je pod kontrolom držao Goran Knežević. Kad se pročulo da se nalazi u teškom zdravstvenom stanju, počela je borba nekoliko pretendenata za nasledstvo nad Zrenjaninom. Knežević je još aktivan, drži sastanke i pokušava da kontroliše situaciju, ali ne uspeva.
Prvi na udaru našao se Nikola Novaković, poznati zrenjaninski ugostitelj i finansijer Kneževićevog klana, za koga se veruje da je ekspert za pranje para uzetih iz budžeta. U znak zahvalnosti za pružene usluge, pre pet godina mu je omogućeno da postavi splav na mirnom jezeru u centru grada. Bez obzira na upozorenja ekologa, primedbe urbanista i proteste građana, splav je radio do pre nekoliko nedelja. Stare zasluge su prestale da važe početkom februara ove godine, kad je Novaković uhapšen zbog sumnje da je nezakonito zauzeo deo parcele kod Begejske petlje, koja je u vlasništvu Republike Srbije i korisnika JVP „Vode Vojvodine”. Posle saslušanja u Osnovnom javnom tužilaštvu, Novaković je pušten na slobodu, a mesec dana kasnije i njegov splav niz vodu.
– Vodna dozvola je istekla 31. decembra prošle godine i samim tim investitor je izgubio pravo na ostale dozvole. Naši organi su sproveli kontrolu, izdali su rešenje i splav mora da se skloni iz jezera. Ova odluka je izvršna i mora da se ispoštuje – rekao je Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina.
Ovim potezom Janjić, predvodnik naprednjačke interesne grupe iz vrha legalno izabrane vlasti, pokazao je šta čeka ostale Kneževićeve ljude. Posle Novakovića, na tapetu će se naći Kneževićev kum Nenad Karapandža, koji je neformalno upravljao gradom poslednjih nekoliko godina. S obzirom da je raspolagao budžetom, organizovao tendere i vodio kadrovsku politiku, sigurno je ostavio dovoljno tragova spornih radnji, koje će Janjić iskoristiti u konačnom obračunu.
Izražene ambicije ima i pokrajinski poslanik Darko Bađok, koji je bio pod patronatom Kneževića i Karapandže. Bađokova biografija je puna detalja na kojima bi mu pozavideo svaki pravi naprednjak. Karijeru je počeo kao navijač Proletera. Sportsku ljubav je spojio s poslom, pa je otvorio prodavnicu pirotehnike, kako bi uvek imao na raspolaganju baklje i ostale vatrene rekvizite. Mladalački dosije upotpunio je kad je počeo da širi biznis i vodi kafiće i picerije. Njegov naprednjački mentalitet na svojoj koži je osetila Valentina Nikolić. Kad se drznula da traži dve zaostale plate za rad u njegovom kafiću, Bađok ju je išamarao. Sud ga je kaznio sa 7.000 dinara. To je podmirio, ali ne i one plate. U svojim kasnim četrdesetim, naprasno je završio fakultet, stekao master diplomu i već priprema odbranu doktorata na Tehničkom fakultetu u Zrenjaninu. Zbog svih naprednjačkih performansi, Bađok nije bez šansi da osvoji Vučićevu milost i nasledi Kneževića.
Na prvi pogled stiče se utisak da je slično rasulo i među vršačkim naprednjacima. Dolaskom na vlast, lokalni SNS se podelio u nekoliko frakcija, koje povezuje samo iskrena želja za uzajamnim istrebljenjem. Naravno, prednost imaju primitivniji i agresivniji. Zahvaljujući takvim karakteristikama, uspeli su da iz SNS-a isteraju sve koji su se suprotstavili pogrešnom načinu vođenja stranke i grada. Iz opštinske vlasti najureni su pojedinci koji su najzaslužniji za izborni uspeh – dr Ivan Josić, Marijana Golomeić i Nataša Ćirić-Bošković. Na mesto gradonačelnika Vršca postavljena je Dragana Mitrović, marioneta bez uticaja i realne moći.
Sa zadatkom da zaustavi unutarstranački haos i uspostavi političku i finansijsku kontrolu, Vučić je za poverenika delegirao Branka Malovića, zvanog Šef. Uz status potpredsednika Izvršnog odbora SNS-a i koordinatora za Južnobanatski i Podunavski okrug, Malović je doneo i famu o izuzetnoj bliskosti s predsednikom Vučićem, s kojim se, navodno, druži još od malih nogu, pošto su odrasli u istoj zgradi u novobeogradskim blokovima. Malović je politički uspon počeo kao šofer u Ministarstvu rudarstva, da bi avanzovao do nivoa Vučićevog dahije. S obzirom na takve karakteristike, ne čudi što je odmah zaveo gvozdenu disciplinu.
Težinu njegove ruke osetila je gradonačelnica Mitrović. Narodna poslanica Marinika Tepić je krajem prošle godine ministru policije Nebojši Stefanoviću postavila pitanje šta je preduzeo povodom toga što je Malović išamarao Draganu Mitrović. Incident je detaljnije opisala Dragana Rakić, odbornica Demokratske stranke u vršačkoj gradskoj skupštini.
– Po svedočenju članova SNS-a, ova antologijska scena šamaranja, u kojoj imamo čoveka dvometraša nasuprot krhe mlade žene od jedva metar i šezdesetak centimetara izgledala je ovako: prvo je Šef sa obe ruke pažljivo skinuo gradonačelnici naočare, a onda ju je levom i desnom rukom, nimalo nežno, šamarao. Šljas! Šljas! – tvrdi Rakićeva.
Malovićev bes izazvan je sumnjom da je Dragana Mitrović pomogla Rodoljubu Draškoviću da, bez građevinske dozvole, počne sa izgradnjom ogromnog poslovnog objekta u centru Vršca. Grad Vršac je podneo krivičnu prijavu zbog divlje gradnje, ali Malović je zahtevao i da se sruši sve što je do tada sazidano. Zahtev je, logično, Vučićev. Pre četiri godine braća Vučić su, preko jedne kineske kompanije, pokušali da po bagatelnoj ceni kupe „Vršačke vinograde”. Kombinacija je propala, da bi kasnije, u februaru 2017, Draškovićev koncern „Svislajon” postao vlasnik nekadašnjeg vršačkog poslovnog giganta i to po nižoj ceni od one koju su Vučići hteli da plate. Dovoljno za osvetu, ako ne po Draškoviću lično, onda makar po obrazima trenutne gradonačelnice.
Kad bi Vučić i Malović znali da se služe mozgom koliko šakama, shvatili bi da im probleme ne pravi Dragana Mitrović, nego pravi vladari Vršca, bivši predsednik opštine Čedomir Živković i bivši predsednik opštinskog parlamenta Jovica Zarkula. Malo ko je tako uspešno iskoristio Vučića kao njih dvojica. Čim su videli kako vetar duva, odrekli su se svoje prošlosti u Grupi građana „Vršačka regija – evropska regija” i SPS-u i, ogrnuti Vučićevom parolom o borbi protiv kriminala i korupcije, uništili bivšeg vršačkog gazdu Ljubišu Šljivića. Razbili su SPS, Šljivića ispratili u pritvor, a zatim u političku i poslovnu penziju. Glasače SNS-a čašćavali su prasićima, dokazujući lojalnost i kupujući poverenje Šefa Malovića. Iza leđa, podrugljivo se hvale kako su uspeli da sa sto prasića kupe celog vola. Od svih kombinacija u vršačkoj regiji, oni zadržavaju 90 odsto, a skromni ostatak šalju sultanu Vučiću.
Ipak to ne znači da je rat za Vršac završen. Svi lokalni naprednjaci izvršavali su naloge Malovića, donosili su brojne sporne odluke i rešenja, a na njima su njihovi, ne njegovi potpisi. Kad zatreba, sve to može da završi u tužilaštvu, a onda im neće pomoći objašnjenje da im je to naređivao stranački poverenik.
U istom problemu naći će se i pančevački naprednjaci. Gradonačelnik Saša Pavlov na sva usta hvali Malovića i uklanja njegove tragove iz afera koje su otvorene u Izbištu, projektu Severne industrijske zone i budžetu Regionalne razvojne agencije. Pošto je Pavlov iskusan bezbednjak, čudi njegova naivnost. No, možda je u pitanju iskonski strah. To bi moglo da se razume, pošto Malović ne šamara samo žene. Njegove udarce iskusio je i Željko Sušec, naprednjački narodni poslanik iz Pančeva. Takođe, Malović je osumnjičen da je nedavno, tokom kampanje za lokalne izbore u Smederevskoj Palanci, organizovao prebijanje Igora Milenkovića, aktiviste Narodne stranke.
Inače, Brankov brat Baja Malović je koordinator SNS-a za Mačvu. Nije se proslavio, izgubio je Šabac. Ostalo je upamćeno da lokalnim medijima nije platio stranačke predizborne oglase i da je, kao pravi balkanski špijun, na svim sastancima fotografisao prisutne naprednjake, kako bi vođu precizno obavestio o tome kako je ko glasao. Ali, baš ga briga, dobro mu je na radnom mestu izvršnog direktora u Er Srbiji.
Potpuni haos vlada i u Lučanima. Iako SNS ima apsolutnu većinu, čak i ne računajući koalicione partnere iz Nove Srbije i SPS-a, sukobi među zavađenim strujama ne jenjavaju već četvrtu godinu. Vesna Stambolić, predsednica opštine, kontroliše opštinsko veće, ali ne može da izađe na kraj sa svojim zamenikom Milivojem Dolovićem. Dok je trajala izborna kampanja Dolović se proslavio pokušajem kupovine Vukašina Vujovića, odborničkog kandidata s liste Dveri.
– Dobar si dečko, nisi jajara. Šta tražiš da odustaneš od kandidature? Hoćeš posao? Pređi u SNS i bićeš prvi na listi kad se budu zapošljavali vatrogasci. Tek će da bude stranačkog zapošljavanja, neće moći nijedan da se zaposli dok to ne potpiše predsednik Opštinskog odbora SNS-a, ni čistačica. Mi smo ispostava Aleksandra Vučića. Ne možemo mi kako hoćemo, nego kako Aleksandar Vučić kaže, on je naš šef – obećavao je Dolović, što je zabeleženo na snimku koji i danas stoji na internetu, ali nadležno tužilaštvo ne reaguje.
Dolović ima zaštitu Slobodana Jolovića, načelnika Moravičkog okruga i neformalnog gospodara Lučana.
– Jolović je napravio silne propuste u radu, bahato se ponašao i zadužio opštinu. Samo za kamate kredita koje je uzimao daćemo 65 miliona dinara. Jedan kredit je potrošio za one silne i nepotrebne mostove u Guči, a drugi, od 110 miliona dinara, utrošio je za izgradnju sportske hale u Lučanima, koja još nije završena. U SNS-u postoje dve frakcije. Jedna je ona koja radi kako radi Vlada i vodi računa o svakom dinaru, investicijama, a druga je ona kojom manipuliše jedan čovek zarad svoje lične promocije – javno priznaje Vesna Stambolić.
Najjaču podršku ima u svom pomoćniku Mihailu Nikoliću, zvanom Miško Frkan. Bivši Arkanov borac i telohranitelj Boška Radonjića nekoliko puta je pretio da će se i fizički obračunati s pojedincima iz Jolovićeve ekipe. Kad god bi strasti suviše uzavrele, dolazio bi Darko Glišić da zavede red. Primirje bi trajalo dok ne ode, a onda sve po starom. Sukobe ne može da spreči ni Ostoja Mijailović, čačanski tajkun, koji je postavljen za koodrinatora SNS-a za Lučane. Možda bi i mogao, ali nema mandat za to, nego za održavanje ravnoteže snaga zaraćenih strana. Takvo stanje najviše odgovara Vučiću. Dok svađe traju, obe frakcije su zagledane samo u njega, pokušavaju da mu se dodvore i steknu njegovu podršku.
Vučićevu podršku ima i Dragan Stevanović Boske, potpredsednik Izvršnog odbora SNS-a i koordinator za Pčinjski okrug. Dok je bio radikal, Stevanović je učestvovao u promociji knjiga „Vučićev rečnik” i „Vučić, politička fukara”, na kojima je toliko vulgarno ogovarao Aleksandra Vučića da je i autor morao da ga koriguje primedbama da „čak ni Vučić nije toliko pokvaren i zao”. Međutim, sa instinktom za profit, stečenim u vreme dok je konobarisao u kafiću „Pegaz”, Stevanović je polizao svu pljuvačinu po Vučiću, učlanio se u SNS, dobio funkciju državnog sekretara u Ministarstvu privrede i postao najplaćeniji konobar u Srbiji.
Ipak, nedavno je Stevanović iznervirao Vučića, jer je prećutno podržao inicijativu lokalnih socijalista da u Surdulici podignu spomenik Slobodanu Miloševiću. Vučića nije zadovoljilo objašnjenje da je kult pokojnog vožda još jak na jugu, da je Milošević i dalje počasni građanin Vranja, a Mira Marković Bujanovca. Vučić je svakakav, ali nije naivan. Nije zaboravio da su upravo surdulički socijalisti pre tri godine pokrenuli hajku na Stevanovića, optužujući ga da zatvara preduzeća i otpušta radnike, a da za to iz budžeta dobija 185.000 dinara mesečno. Aktuelna saradnja s lokalnim SPS-om podjarila je Vučićevu sumnju da Stevanović sedi na dve klupe. Zato neće biti iznenađenje ako Darko Glišić zaključi da i Stevanović nanosi štetu stranci i dodeli mu šut-kartu.
Kako god bilo, pravu čistku u Srpskoj naprednoj stranci neće sprovesti Aleksandar Vučić. S obzirom na kriminalnu strukturu Vučićevog kartela, njime će morati da se bave policija, tužilaštvo i sud. To će biti komplikovan i krupan posao za pravosuđe, ali dok se ne obavi Srbija neće biti normalna, pravna država.
(Izvor: Magazin-Tabloid)
