Ne znam da li sam tako nešto do sada video na televiziji (video uopšte!): voditeljka N1 upinjala se desetinu minuta da Aju Jung uhvati na krivoj nozi zbog toga što je stala na Vučićevu listu za Beograd – kad je u nekom trenutku prekinula razgovor i prema instrukciji iz režije saopštila da je ubijen Oliver Ivanović.
Ono što je mene zaprepastilo bilo je to što ta vest nije zaprepastila sagovornicu Jung. Kao da se ništa nije desilo, mirno je nastavila da izlaže svoju odbranu. Jeste na listi ali nije, onoga koji ju je stavio na nju ne zove po imenu nego ga oslovljava sa Predsednik, radiće veli sa timom nekih ljudi koji su spremni da unapređuju grad onako isto kao što je napravila svoju privatnu kompaniju Festival igre, crtala rečju kule i gradove. Da je auto ispred studija pogazio psa verujem da bi joj se otelo ono, “O moj Bože”. U slučaju Olivera Ivanovića toga nije bilo.
Jedna hladna, neobjašnjiva bezosećajnost prekrila je čitav taj nastup, i da je novinarka bila promućurnija videla bi da joj je Aja Jung u tome času pružila odgovor koji je ona tražila. Na Vučićevoj listi – Aja Jung nije nimalo slučajno. Ona je tamo ne zato što je uspešan menadžer, nego zato što je evo apsolutno otupela za sve što je izvan njenog interesa: režim kojem će ona služiti režim je vulgarne politike, sejač straha i neslobode, režim falange. Koga briga! Pet minuta trebalo je novinarki da je pritiska da bi joj Aja Jung kroz zube procedila da ne prihvata skandal Savamale. I da bi joj odmah iza toga, a da ne trepne, rekla da će Beograd na vodi biti sponzor narednog Festivala igre. Sponzoruša? Ne mogu to prevaliti preko jezika, premda Jung kaže da se “sve vidi na blagajni”. Ovaj režim je užasan i zato što i od najboljih pravi najgore.
(izvor: danas.rs, Radivoj Cvetićanin)
