Državna kompanija „EPS distribucija“ kupila je u postupku javne nabavke u maju ove godine betonske bandere i trafostanice od privatne firme „Elektromontaža“ po ceni najmanje 40 odsto višoj od tržišne i čak dvostruko skuplje nego što je iste bandere platila crnogorska državna firma za elektrodistribuciju, otkriva Pištaljka.
Ukupna vrednost ovog posla iznosi 321 milion dinara, a ponuda koja je pobedila bila je ujedno i jedina koja je uspela da odgovori na sve zahteve tendera. „EPS distribucija“ je tražila od ponuđača da poseduju na desetine raznih sertifikata, merenja i atesta, čime su proizvođači praktično bili eliminisani iz tenderske trke kao pojedinci, jer nijedan od njih ne poseduje sve te sertifikate zajedno i – naravno – niko od njih ne proizvodi sam sve tražene tipove bandera i trafostanica.
PROČITAJTE JOŠ: MARKO VIDOJKOVIĆ: SMRT U DOBA MALOG ALEKA
Tako se došlo do toga da „EPS distribucija“ bandere kupuje od preprodavca, a ne od proizvođača i da posao dobije firma „Elektromontaža“ iz Kraljeva u vlasništvu Nenada Kovača – poznatijeg po nadimku Neša Roming – koji ima i druge unosne poslove sa vlastima, od kojih je javnosti najpoznatiji onaj sa naplatom karata u beogradskom javnom prevozu (Bus plus).
„Elektromontaža“ je „EPS distribuciji“ dala objedinjenu ponudu proizvoda nekoliko pojedinačnih proizvođača od kojih je svako imao neki od traženih proizvoda i sertifikata a tendersku dokumentaciju podnela je udružena sa „Elektroizgradnjom“, koja je takođe jedan od proizvođača.
Uvođenje posrednika u ovaj posao možda može i da objasni visoku cenu, ali ne i to zašto državna firma bandere ne nabavlja direktno od proizvođača, već od preprodavca. Računica „Elektromontaže“ je jasna s obzirom na to da su oni, kako za Pištaljku potvrđuje i direktor „Elektromontaže“ Zoran Stanković, „samo trgovci“.
A koja je i čija računica dovela do toga da država kupuje skuplje bandere od preprodavca kad može da ih nabavi jeftinije od istih proizvođača od kojih ih nabavlja i firma Nenada Kovača možda će utvrditi tužilaštvo kome je podneta krivična prijava u vezi sa ovom nabavkom.
Da stvari budu još interesantnije, u pratećoj dokumentaciji same ponude koju je „Elektromontaža“ dostavila „EPS distribuciji“ jasno se vidi da je cena po kojoj „Elektromontaža“ nudi da preproda bandere i trafostanice drastično viša od cene po kojoj proizvođači prodaju te iste bandere i trafostanice. Tako je, na primer, u ponudi „Elektromontaže“ među referencama navedeno da je 2015. godine, stub tipa „9/1000“ koštao 25.300 dinara, a isti stub na majskom tenderu „EPS distribucija“ kupila je po ceni od 33.910 dinara bez PDV-a. Takvih stubova kupila je ukupno 500.
Isti stub, kako je pokazalo Pištaljkino istraživanje, „Crnogorski elektrodistributivni sistem d.o.o.“ ove godine platio je 140,5 evra bez PDV-a, što u dinarskoj protivvrednosti iznosi 16.500 dinara, dakle dvostruko manje nego što ga je platila „EPS distribucija“. Da stvar bude zanimljivija, i u Crnoj Gori bandere se kupuju preko posrednika, nikšićke firme „Ramel“, koju su mediji povezivali sa sinom Mila Đukanovića. Proizvođač stubova koje je „Ramel“ isporučio je srpska firma „Generalpromet“. „Generalpromet“ nije odgovorio Pištaljci na molbu da nam dostavi svoj cenovnik.
Cenovnik nam je, međutim, dostavila firma „Elbi“, proizvođač stubnih trafostanica koje je „Elektromontaža“ preprodala „EPS distribuciji“. Po računici Pištaljke, „EPS distribucija“ platila je te trafostanice za oko 1,8 miliona dinara više nego što bi ih platila da ih je kupila direktno od proizvođača.
Direktor firme „Elbi“ Živorad Cvetković za Pištaljku je rekao da njegova firma nije mogla da se javi na tender zbog postavljenih uslova. „Na tenderu su tražene i trafostanice i bandere, a ja bandere ne proizvodim. Moj cenovnik se nije menjao godinama, a po kojoj ceni se moja roba prodaje kranjem kupcu nije moja stvar“, rekao je Cvetković. Živorad Cvetković je, kako kaže, pre nego što je postao privatnik dvadeset godina bio zaposlen u Elektroprivredi Srbije.
Protiv ovakve trgovine banderama pobunio se jedan od proivođača bandera, Milenko Zimonjić, otac vlasnika firme „FBS Betonjerka“ iz Aleksinca. On je u julu 2018. godine podneo krivičnu prijavu protiv direktora „Elektroizgradnje“ Gorana Vukašinovića i direktora „Elektromontaže“ Zorana Stankovića jer su, kako tvrdi, na tenderu priložili sertifikate i ateste firme „FBS Betonjerka“ i tako dobili posao, iako im „FBS Betonjerka“ za to nije dala saglasnost. Iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Pištaljka je dobila informaciju da je predmet od kraja jula u predistražnoj fazi.
Zimonjić, je inače poznat u javnosti po neuspešnoj privatizaciji firme „Niskogradnja“ iz Čačka i sukobu sa zaposlenima u ovom preduzeću. On je Pištaljci dostavio cenovnik svoje firme u kom su bandere znatno jeftinije od cene po kojoj ih je „Elektromontaža“ prodala „EPS distribuciji“.
PROČITAJTE JOŠ: U VOJVODINI SE SPROVODI OTIMAČINA ZEMLJE OD POTOMAKA SOLUNSKIH BORACA!
Direktor „Elektromontaže“ Zoran Stanković rekao je za Pištaljku da zna za krivičnu prijavu ali da nema nikakve druge informacije o tome. Stanković međutim priznaje da su cene za bandere bile više nego što je uobičajeno.
„U cenu se uključuju troškovi projekt menadžmenta, troškovi garancija i rizika za posao i marže proizvođača robe“, rekao je on. „U ovom poslu mi smo u funkciji trgovca. Proizvođači nisu likvidni da bi učestvovali na tenderima“, objasnio je Stanković.
„Elektromontaža“ je od 1963. godine funkcionisala u sklopu sistema Elektroprivrede Srbije, da bi 2005. godine sa restruktuiranjem EPS-a postala zasebna firma koja je privatizovana 2012. godine. Tada je, po ceni od 86 miliona dinara 70 odsto vlasništva nad ovom firmom prešlo u ruke konzorcijuma „KV akvizicija“ koji su sačinjavale firma „Roming elektroniks“ (Roaming electronics) i „MBA Miljković“. Ostatak od 30 odsto firme bilo je u vlasništvu 170 različitih fizičkih lica. Dve godine kasnije, u maju 2014. godine firma „MBA Miljković“ prodaje svoj udeo firmi „Harvinter“ iz Moskve. Domaći i ruski mediji povezivali su ovu firmu sa ministrom bez portfelja Nenadom Popovićem, ali nema dokaza da je ona njegovo vlasništvo. Ta firma se ne pominje ni u izveštaju o imovini i prihodima koji je Popović podneo Agenciji za borbu protiv korupcije.
U aprilu 2017. godine 98,5 odsto vlasništva „Elektromontaže“ prešlo je u vlasništvo firme „Roming elektroniks“, dok ostalih 1,5 odsto drže četiri fizička lica. „Roming elektroniks“ je vlasništvo firme „Koefik“, čiji je jedini vlasnik Nenad Kovač.
Pištaljka je već pisala da je Nenad Kovač, odnosno njegova firma „Roming elektroniks“ osnovala firmu „Lanus“ koja je sve do 18. jula 2013. godine imala 90 odsto vlasništva „Apex Solution Technology“, firme koja je pre šest godina dobila unosan posao naplate karata u beogradskom javnom prevozu preko sistema „Bus plus“. Pištaljka je takođe pisala i da je Kovačeva firma „Roming elektroniks“ zajedno sa bivšim direktorom javnog preduzeća „Elektromreža Srbije“ Nikolom Petrovićem i drugim pravnim i fizičkim licima suvlasnik preduzeća „Mini hidro investments“ i „Jabukovik“. Ove firme gradile su mini hidroelektrane po Srbiji, a „Roming elektroniks“ ima udeo i u još jednoj firmi za izgradnju mini hidroelektrana – „Eko energo“ – u kojoj je, kao i u „Mini hidro investments“ i „Jabukoviku“, direktor upravo Nikola Petrović.
Direktor „Elektromontaže“ Zoran Stanković pohvalio se da između ostalih firmi oni sarađuju i sa „Elektromrežom“. Na portalu javnih nabavki može se pročitati da je „Elektromontaža“ pobednik u stotinama javnih nabavki koje je raspisalo javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“, a po rečima direktora Stankovića rade i sa „Telekomom Srbija“.
„EPS distribucija“ nije odgovorila na pitanja Pištaljke u vezi sa tenderom za kupovinu bandera.
(izvor: pištaljka.rs / Snežana Đurić, Novak Grujić)