Sinoć su čak i režimske televizije koje gaje patološku zaljubljenost prema Ocu Nacije (KURIR TV) sa oduševljenjem prolazile kroz masu sedećih demonstranata anketirajući ih pitanjem: „Zašto je bitno da ovi protesti budu nenasilni?“. Sama formulacija pitanja otkriva motive i potajne želje voditeljke ovog režimskog medija. Osim Kurira, Pinka, Informera i ostalih glasila vlasti, određene opozicione TV stanice nesvesno pomažu Vučićevu magičnu intoksikaciju javnog mnjenja.
Francuski sociolog Pjer Burdje kaže: „Svaki odnos snaga teži da skriva svoju prirodu i da se jedino krijući ostvaruje u svojoj punoj moći.“ Te reči možemo protumačiti na sledeći način: Vučićev režim, nemoralan i beskrupulozan, može da deluje samo iza jedne lažne nad-strukture morala, pa svako ko tu strukturu obnavlja (zgražavanjem, optuživanjem itd.) spontano radi u funkciji očuvanja režima. To rade i novinari N1, Nove, ali od sinoć i učesnici protesta ispred Narodne Skupštine. Nekada se obmanjivanje javnosti prikrivalo kao skandal – danas se, u stvari, prikriva da to uopšte i nije skandal.
Laži o broju umrlih i zaraženih zarad održavanja izbora i opstanka na vlasti i nisu neki skandal, to je bitno reći, a upravo to nenamerno prikrivaju i „izvrću“ opozicioni mediji svojim zgražavanjem. Ko danas uopšte i trepne kada čuje da je neki tender namešten ili da neko kupuje glasove na izborima? Laži, obmane, surovost, beskrupuloznost, korupcija, opstanak na vlasti po svaku cenu, nepoštovanje demokratije, gušenje slobode medija i krađa na izborima – to su stvari koje su neprihvatljive za srpsku opoziciju i opozicione medije. Vučiću se pripisuje ta misao demokratije, ali njemu do toga uopšte nije stalo – on i njegova stranka su deo jednog monstruoznog poduhvata i to je sve. Ali zahtevi učesnika protesta koji sede ispred skupštine svode se na optuživanje Vučića da ne sledi „pravila igre“ koje on nikada u biti i nije prihvatio. Opozicija i jalovi demonstranti nude Vučiću klupko, nadajući se da će se on u njega uhvatiti, da se plete u tu fantazmagoriju društvenog ugovora, i da ispuni svoju dužnost prema narodu i demokratiji. Prvi se, sa zadovoljstvom, upecao Ministar policije Stefanović izjavivši kako je ovo dokaz da svako može da protestuje kako god želi, bez policijske represije, pod uslovom da „ne ruši grad i ne uništava javnu imovinu“. Dakle, nema potrebe za promenom sistema, sistem je ipak pravedan. Sam Vučićev režim nikada sebe nije vezao ugovorom sa narodom, a i da jeste, počeo je bez prikrivanja da ga ruši od prvog dana svog uspostavljanja.
Mirni demonstranti koji su optužili radikalniji deo skupa da je „ubačeni element“ od strane vlasti, ne shvataju koliko greše. Sve su hipoteze moguće, ali ova je suvišna, jer sedeći na betonu i glumeći otpor, oni i sami vrlo dobro obavljaju posao za tu vlast – pacifikujući i umrtvljujući opravdani bunt naroda i pružajući šansu Vučiću da se još jednom pokaže kao pravedan i tolerantan vladalac u svojoj simulaciji države.
Autor: Filip Jerinić
