SPFN je prvi Sindikat fudbalera van Evropske unije koji je postao član Svetskog udruženja profesionalnih fudbalera FIF Pro, a prvi je posle Slovenije koji je osnovan na prostoru bivše Jugoslavije. Za ovih 10 godina uspeo je da u mnogim aspektima popravi položaj fudbalera u Srbiji, a najveće dostignuće je verovatno formiranje Arbitražnog suda FSS u kome sada svoje predstavnike imaju i igrači.
– Danas kada potpišete ugovor sa igračem ne možete više da kažete: „ja to nisam potpisao“ ili „ja to neću da platim“. Ugovor mora biti overen kod javnog beležnika i sutra ga više niko ne može osporavati, što je ogroman napredak u odnosu na period pre osnivanja Sindikata – objašnjava za Danas osnivač i predsednik SFPN Mirko Poledica.
Stvari nisu bile takve kao sada kada je Sindikat osnovan pre 10 godina, a igračima ugovorom čak nije bio garantovan ni iznos plate za koju igraju.
– Kada smo počeli sa radom, u martu 2009, postojao je tipski ugovor još iz komunističkog perioda u kome se samo konstatuje da je igrač potpisao za klub da igra na određeni period. Postojali su pored toga aneksi čije kopije čak ni igrači nisu dobijali. Vladao je potpuni haos. Igrači maltene nisu imali nijedan papir da su profesionalci. Velika promena je napravljena 2012. kada je napravljen tipski profesionalni ugovor gde piše tačan iznos plate, vreme trajanja ugovora, dodatne obaveze kluba… Sada imamo Arbitražni sud FSS čije su odluke izvršne i važe kao odluke bilo kog suda. Sada igrač ima pravo da na osnovu odluke Arbitražnog suda FSS angažuje privatnog izvršitelja kako bi naplatio dug od kluba, što je zaista veliki uspeh i veliki pomak. Naterali smo FSS da krene sa licenciranjem klubova, što je standardna evropska praksa. Sada više klubovi ne mogu ni da registruju nove igrače ako nisu isplatili stare dugove.
Najveći problem srpskog fudbala, po rečima Poledice, još uvek je veliki upliv politike u sport.
– U Poljskoj je 2003. godine bilo uhapšeno 505 ljudi zbog učestvovanja u nameštanju utakmica. Kod nas tako nešto nije moguće, a reći ću vam i zbog čega. U to vreme kada sam igrao u Poljskoj, nije bilo političara u fudbalu, ni u jednom klubu. U Srbiji bi pala Vlada kada bi danas bila sprovedena ozbiljna istraga i takva akcija hapšenja. Politika je kod nas svuda, pa nažalost i u fudbalu.
Poledica objašnjava da je priča oko SPFN započela 2008. kada se posle inostrane karijere vratio da igra u Srbiju.
– Zatekao sam paranoju. Za više od četiri godine provedene u inostranstvu nisam doživeo da igrač pita kada će da bude plata, jer to je nešto što se podrazumevalo. Onda mi se desilo da me u Borcu iz Čačka, koji je te sezone igrao kvalifikacije za Ligu Evrope, svaki dan neko pita da mu pozajmim 50 evra. Fudbaleri čak nisu imali ni overene zdravstvene knjižice.
Dok u drugim zemljama Sindikati fudbalera sarađuju sa fudbalskim savezima, Poledica tvrdi da je ovde svuda naišao na zatvorena vrata.
– Za 10 godina imao sam samo jedan sastanak sa predsednikom FSS, i to sa Slavišom Kokezom kada je preuzeo funkciju. Sa Tomislavom Karadžićem (bivši predsednik FSS) nisam nikada imao sastanak, a nikada mi ni on, ni Kokeza, nisu odgovorili ni na jedan dopis koji sam im poslao.
Glavni posao SPFN još uvek su arbitražni sporovi igrača prema kojima klubovi nisu ispunili obaveze.
– Sve troškove arbitraža snosi Sindikat fudbalera. Članarina za igrača Superlige košta godišnje 8.000 dinara, a za igrača Prve lige 5.000 dinara. SFPN u proseku arbitraža za jednog igrača košta 1.500 do 2.000 evra. Borac iz Čačka ima čak 45 izvršnih presuda igrača protiv kluba i zato je kao klub došao u situaciju da se drži za slamku spasa.
Sledeći glavni zadatak SPFN biće da igrači dobiju svoje predstavnike i u najvišem telu, Fudbalskom savezu Srbije.
– U FSS svi imaju svoje predstavnike, a jedino ih igrači nemaju. Sudije, treneri, radna zajednica, pa čak i sponzori imaju predstavnike u Skupštini FSS, ali igrači još uvek nemaju. Dok se mi ovde bavimo ugovorima igrača i arbitražama, sindikati se na Zapadu bave socijalnim programima za igrače. Sindikat fudbalera u Engleskoj ima 250 zaposlenih i igračima služi kao njihov servis. Bilo kojim poslom da igrači žele da se bave po završetku karijere, oni će im to omogućiti. Da li recimo želite da budete trener, oni će vam platiti školovanje. Ako želite da se bavite trgovinom, poslaće vas na adekvatne kurseve – zaključuje Poledica.
UEFA spasila Crvenu zvezdu od gašenja
– Zvezda je 2014. izbačena iz Evrope zbog sistema licenciranja, za koji smo se mi izborili da se i ovde uvede. Čak smo tada bili optuženi da smo mi uzrok toga što je Zvezda izbačena iz UEFA takmičenja. Međutim, mogu da vam kažem da bi se Zvezda ugasila da joj se to tada nije desilo. Doslovno je UEFA spasila Zvezdu gašenja. Oni jesu bili kažnjeni, ali su bili i otrežnjeni. Shvatili su da moraju nešto da promene. Oni su pet godina kasnije danas ono što svi žele da Zvezda bude. U prvih sedam godina rada nismo imali nijedan spor sa Partizanom. U poslednje vreme se to promenilo, da Partizan ima sporove sa igračima, dok u Zvezdi nema problema – tvrdi Poledica
(Izvor: Danas.rs)
