Piše: Dejan Jeremić
Jutro posle nedelje pokazalo je da je pijanstvo bilo teško a da će trežnjenje
potrajati duže no što budu trajale zalihe rasola. Rezultati izbora za odbornike
beogradske skupštine za mnoge su neprijatno iznenađenje, za neke očekivani, pojedini misle da su po meri naroda, a ima i onih koji ne misle. Takvi su najopasniji. O njima, kasnije.
Ubedljivu većinu, na izborima na kojima je bilo tek nešto više od 50%
izašlih birača, odnela je lista koju je predvodila Srpska napredna stranka.
Očekivano? Ne i za one koji veruju u Deda Mraza. Takvi su naivno verovali da će SNS izgubiti vlast u Beogradu načinom kojim je opozicija pokušavala da je sruši. Preciznije, samo deo opozicije koji je kampanju usmerio protiv beogradske vlasti.
Bio je to jalov pokušaj rušenja betonskog zida gađanjem jajima. Kokošjim.
Pojedini, poput koalicije „Dosta je bilo – Dveri” koja je najavljivala
osvajanje dvocifrenog broja procenata (!), tokom kampanje činili su sve ne bi li neke opozicione liste stavili na stub srama. Na tom stubu završili su sami. Zapravo, ne baš sami, na stubu društvo im prave „nova lica” Liberalno demokratske partije za koju neko reče da je dobila manje procenata (0,2) nego što taj ima alkohola u krvi kad se probudi. Ako ovome dodamo podatak da je LDP na Vračaru imao manje glasova od monarhista , vlasnika predizbornog spota „Kurje oko”, kolektivna blamaža bila je neminovna. Vračarci su odavno shvatili da Čeda na Kalenić pijaci valja lošu robu. Otuda i poruka: Čedo, postoji lek protiv „Kurjeg oka”. Samo nakapaš.
Problem s kurjim očima morala bi da reši i neprincipijelna koalicija
predvođena Sašom Radulovićem i Boškom Obradovićem jer je očito da su obuveni u tesne cipele, ništa đon. On je na obrazu.
Socijalistička partija Srbije ovaj put provukla se kao pas kroz rosu. Da je
izlaznost kojim slučajem bila veća, SPS bi ostao ispod cenzusa. Ovako, imaće
odbornike u novom sazivu ali će njihov broj biti drastično manji nego do sada. I, što je za tu stranku najvažnije, s toliko malim brojem odbornika vršiće vlast. A ona i jeste konačan cilj učesnika svih izbora.
Loš rezultat koalicije koju je predvodila Demokratska stranka ozbiljan je
alarm ne samo za tu stranku, već za demokratiju uopšte. Njen neuspeh ima više aspekata: neubedljiva i siromašna kampanja, lica koja biračkom telu nisu omiljena i ne ulivaju poverenje, i kolebljivost demokratskog biračkog tela koje je svoj glas dalo Draganu Đilasu ili ga sačuvalo za sebe, ostajanjem u toplom domu. Znate ono, sneg, hladno je a biračko mesto daleko. Dugačkih 100 metara od udobnostitopline doma!
Jedno od, biračima demokratske orijentacije, neomiljenijih lica jeste i bivši
predsednik Srbije i bivši predsednik DS-a (i u svakom slučaju bivši) Boris Tadić,
koji je u postizbornom govoru najavio novi front stranaka u borbi za demokratske principe. On je jedan od onih koji su najčešće te principe gazili pravdajući to gaženje širinom demokratije. Otužno. Tako je izgledalo i njegovo posipanje pepelom posle izbora, očajnički pokušaj da glavu održi iznad vode nije uspeo da sakrije pustu želju za političku reinkarnaciju. Jer, Borisovo ponašanje je sve drugo samo ne autoritativno, ono je proizvod viška arogancije. Bitnosti kao takve.
Njegov kolega po bitnosti, predsednik stranke u raseja(va)nju glasova
Vojislav Šešelj priznaje da je na izborima samleven ali o ostavci ne razmišlja. A i kako bi, ostavka je moralni čin. O njoj se, fakat, do trenutka nastajanja ove kolumne nije izjasnio nijedan od gubitnika. Možda zbog toga što o ostavci ne razmišljaju. Nemaju snage, samleveni su.
Na liste, kao što su grčka, monarhistička, nijedan-od- ponuđenih-odgovora,
starogradski Bastać, Zukorlića avlija, LDP, etc… bačeno je, u zbiru, taman onoliko glasova koliko je bilo zaludnih tog nedeljnog popodneva. Opravdano se sumnja da za sve njih nisu glasali ni rodbina, ni komšije, ni prijatelji koji im duguju novac.
A o ovima koje sam pomenuo na početku, ovima koji ne misle, ipak neću
sada da dužim. Odlučio sam da im jednom posvetim više prostora, možda već u sledećoj kolumni. Do tada neka misle da ću se predomisliti. A da, oni ne misle.
Pre nego što stavim tačku, poslednja vest. Saša Radulović i članovi
rukovodstva pokreta „Dosta je bilo” podneli su ostavke. To je najpametnija odluka koju je Radulović doneo od kada je ušao u politiku. Jedina pametnija bila bi da u politiku nikada nije ni ulazio.
I ne samo on.
