Piše: Dejan Jeremić
U nedeljnoj noći, rezultati beogradskih izbora odjeknuli su kao rika zveri.
Nekima je rika zvučala slavodobitno, drugima, opet, kao vapaj ranjenog lava
sapetog u stupicu. Osluškivanje tih zvukova, međutim, ponajviše zavisi od
perspektive: stojite li nemoćni pred zverkom koja se sprema na skok ili merkate kako da je – jednim skokom do nje ulovljene u zamku – ranjenu dotučete.
Sedamdeset dva sata kasnije Gradska izborna komisija objavila je konačne
rezultate i definitivno stavila pečat na izborni proces. U novom sazivu gradske skupštine najviše mandata imaće Srpska napredna stranka (64), sledi koalicija oko Dragana Đilasa (26), Aleksandar Šapić (12) i SPS (8). Na prvi pogled, SNS nadmoćno.
Pogledajmo sve ovo iz drugog ugla koji može da ukaže na detalje koji
promiču golom oku. SNS je i pre četiri godine pobedio na beogradskim izborima sa značajno većim brojem glasova nego pre nekoliko dana.
Upoređivanje podataka izgleda ovako:
2014. izašlo je 805.046 građana, za SNS glasao 443.661 birač (43,62%),
osvojena su 63 odbornička mesta 2018. izašlo je 814.130 građana, za SNS glasao je 366.461 birač (44,99%), osvojena su 64 odbornička mesta.
Šta uočavamo? Neznatan porast izlaznosti (nešto više od 9.000), značajno
manji broj građana koji je glasao za SNS (77.200!), i jedno odborničko mesto više za tu stranku. Kako je moguće da sa mnogo manje glasova dobijete više odbornika, odgovor leži u izbornoj matematici. U SNS mogu i da budu zadovoljni brojem odbornika ali svakako su veoma zabrinuti zbog pada broja glasova. Svoju zabrinutost skrivaju glorifikovanje pobede ali ih odaje gorčina osmeha, vidljiva i u izbornoj noći.
Koalicioni partner naprednjaka u vladi, Socijalistička partija Srbije u još
većem je problemu. Uporedićemo i rezultate te stranke na izborima pre četiri godine i na ovim 4. marta. 2014. za SPS glasalo je 92.539 građana (11,49%,) osvojeno je 16 mandata.
2018. za SPS glasalo je 49.895 građana (6,13%), osvojeno je 8 mandata.
Stravičan pad! Jasno je kao dan da u toj stranci zvono tuče na uzbunu jer u
nekoj budućnosti SPS-u preti sudbina nekog Dosta je bilo, LDP-a ili radikala.
Nestanak sa radara donje granice cenzusa.
Najjača opoziciona lista predvođena „Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju”
Draganom Đilasom osvojila je 26 odbornička mesta. Četiri odbornika više nego što je Demokratska stranka osvojila pre četiri godine i do pre nekoliko dana bila jedina opozicija u gradskom parlamentu (!). Kada se Đilasovim odbornicima pridruže oni sa liste Aleksandra Šapića jednostavnim sabiranjem saznajemo:
2014. opozicija (DS) dobila je poverenje 126.429 građana (15,7%), 22
mandata.
2018. opozicija (Đilas/Šapić) u zbiru ima naklonost 227.572 birača
(27,94%), 38 mandata.
Više od 100.000 glasova i 16 mandata u plusu. Ovako posmatrano, opozicija
bi trebalo da bude zadovoljnija od režimskih stranaka uprkos činjenici da nije osvojila većinu. Znam, biće mnogo onih koji će osporiti Đilasov ili Šapićev opozicioni kapacitet i kredibilitet. Takođe, reći će neko i da je DS doživeo debakl te da današnja slika beogradske skupštine ne može da se upoređuje s onom iz 2014.
Tačno je da je DS ostao ispod cenzusa kao što je tačno da se najveći broj njegovih birača ovaj put opredelio za jednog iz dvojca Đilas/Šapić.
Opozicioni kapacitet u biračkom telu, dakle, postoji, čak je i uvećan a samo
od Đilasove i Šapićeve savesti zavisi da li će ga kao takvog poštovati i ostati mu dosledni ili će se njim kockati i proćerdati ga. U protivnom, glavni grad i zemlja nastaviće putem kojim i sada idu – nezadrživo napredovanje u propast.
Verujem da je ovo previše suvoparno i da vas je od brojeva i slova uz njih
zabolela glava. Nije pitko, slažem se. Kao što je još manje svarljiva činjenica da je apsolutni pobednik ovih – kao i mnogih prethodnih izbora – kolacija „Nedeljom ne izlazim iz kuće, svi su isti, niko ne valja i nemam za koga”. Mučninu izaziva i činjenica da oni koji su glasali protiv imaju više od onih koji su glasali za. Sve su ovo parametri koje bi – bez prethodnog razmišljanja o izlasku na izbore, on se podrazumeva (!) – vredelo uzeti u obzir kada se sledeći put bude razmišljalo samo o tome kome pokloniti poverenje.
Važno je, kao što je važno i da li ćete biti lovac ili plen. Važno je s koje strane ćete slušati riku lava. Ranjenog.
