Zašto bi Aleksandar Vučić ikada poštovao nešto što kažu državne institucije? Poslednji primer ovakvog oglušivanja o institucije države na čijem je on, nažalost, čelu desio se kada je Vučić tokom gostovanja na RTS-u izjavio da je Siniša Mali smanjio dug grada za 500 miliona evra, iako je, kako je to i sam pomenuo, zvanično niži za 212 miliona evra. Tako je predsednik države ponovo stavio nezvaničnu računicu ispred zvanične računice državne institucije – Uprave za javni dug.
U svetlu dolazećih izbora u prestonici Srbije, Vučić je iskoristio podatak kojim se gradonačelnik Beograda Siniša Mali hvali već mesecima, a za koji i Fiskalni savet, pa i sam ministar finansija Dušan Vujović, tvrde da je izračunat po metodologiji koja nije međunarodno priznata.
Tako Mali tvrdi da je prethodna valst ostavila dug od 1,2 milijarde evra, a da je on od 2013. do danas uspeo da ga smanji za oko 500 miliona evra. Iako je prema zvaničnim podacima koje je koristio i Fiskalni savet, taj dug bio 400 miliona evra, a zvanično je smanjen za oko 200 miliona, predsednik države radije koristi nezvaničnu računicu gradonačelnika prestonice.
“Siniša Mali je pokazao vanredne sposobnosti, smanjio je obaveze grada Beograda za 500 miliona evra, zvanično je 212 miliona evra javni dug niži. Sve obaveze javnih preduzeća, jer oni koji su vladali pre, oni su karikali obaveze na javnim preduzećima da se to ne bi videlo u osnovnom papiru koji tretirate kao javni dug. Naravno da je bilo povećanja javnog duga, ali je bilo i povećanja obaveza javnih preduzeća”, rekao je Vučić.
U nastavku obrazlaganja gradonačelnikovih zasluga i njegove buduće uloge u Beogradu, Vučić je još rekao kako je Mali bio student generacije na Ekonomskom fakultetu, da je dobijao nagrade za svoje radove te da je pokazao kako brzo može da se sprovede fiskalna konsolidacija.
Nakon ocene Fiskalnog saveta da bi i dug države bio daleko veći kada bi se primenjivala računica Siniše Malog, Aleksandar Vučić je tvrdio kako bi se desilo baš suprotno, odnosno kako je rekao” dug bi bio daleko manji”.
Radi provere, Fiskalni savet je napravio računicu po formuli gradonačelnika prestonice, ali na nivou države. Uz ogradu da taj postupak nije dobar, što smatra i Ministarstvo finansija, Fiskalni savet je napravio računicu po kojoj bi dug države umesto sadašnje 24 milijarde, bio najmanje 40 milijardi evra.
Ipak, iako Mali i predsednik Vučić tvrde da je Beograd imao uspešnu poslovnu godinu, zanimljivo je da je glavni grad Srbije na samom kraju godine iz budžetskih rezervi dobio 1,5 miliona evra pomoći. Prethodno je Beogradu dodeljeno oko 840.000 evra, što je u ukupnom zbiru oko 2,4 miliona evra. Odluke o dodeli sredstava objavljene su u Službenom glasniku uz obrazloženje da je reč o “podršci lokalnoj samoupravi”.
Logično je da se postavlja pitanje: Ako je već Beograd imao “uspešnu poslovnu godinu”, zašto mu je potreba pomoć iz budžeta od skoro 2,5 miliona evra? Odgovor se nameće sad od sebe.
Vučiću, dosta laži!
(izvor: insajder.net)
