Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton (baš ovaj čiju skoru vizitu Srbiji miomediji našeg režima najavljuju kao podršku Vrhovnikovoj “politici razgraničenja” sa Albancima), verovatno je, za trenutak, izazvao predinfarktno stanje u ovdašnjem Najvišem Državnom Vrhu (skraćeno: NDR), svojom današnjom izjavom: “Tekući pregovori koji se vode između vlade i opozicije nisu ozbiljni, njima vlada samo kupuje vreme, i zato se protivimo novim izborima sve dok je on na vlasti, jer njegova vlada može da manipuliše izbornim sistemom!”
Predvodnici Vrhovnikove najnovije brutalne kampanje protiv svih onih u Srbiji koji su za bojkot izbora pod ovim i ovakvim izbornim i medijskim uslovima, mogu, međutim, da odahnu. Ono gore Boltonovo ne odnosi se na, izvan granice pristojnosti, prekooperativnu Vrhovnikovinu, već na Madurovu Venecuelu.
Elem, pogodih li ja, bogami, danima pre istorijske spojke vlasti i oporbe na Fe-pe-enu (“Iz propagandne histerije ka dijalogu”, cvijetinmilivojevic.blogspot.com), šta će se ispodešavati: “… Dakle, ne da Vrhovnik neće istrajati u inaćenju s opozicijom, nego će TAJKUNE, FAŠISTE i LOPUŽE ubrzo, i formalno, POZVATI NA DIJALOG. E, sad, šta će im dati da bi izašli na izbore? Pa, upravo ono bez čega oni na bilo kakve izbore ne da neće, nego (osim ako ne žele da dobrovoljno stave glavu na panj), sve i da hoće – ne smeju da izađu! Ko je ovde pomenuo TV trovačnice?…”
PROČITAJTE JOŠ: SNS SPREMAN DA PRIHVATI NEKE PREDLOGE NVO ZA IZBORE
Što bi se ono reklo, i nad našim Vrhovnikom ima Sonja! Pardon, Aleks Đerđov Šoroš, da ne kažem baš, mada me svrbi jezik, Metju Palmer, onaj zamenik pomoćnikovog pomoćnika američkog državnog sekretara koji me toliko neodoljivo podseća na renesansnog Dubrovčanina Šiška Menčetića koji je pisao ljubavne pesme u indiskretnom akrostihu, sa imenima viđenijih žena kojima su bile posvećene…
Taman sam hteo da Nebojšu dr Stefanovića besplatno (umesto preskupog konsaltinga kojim ga zamajavaju lažni dobrodušnici) posavetujem, kako da časno prepliva Temzu i Lamanš, i upliva među, van svake razumne sumnje, legalne i legitimne akademske građane Srbije, kad ono, opet – međutim. Onaj Koštuničin bivši mali, a Es-en-esov veliki Jovanov, objavio rat nevidljivom neprijatelju koji, kao, “hoće da spreči izbore”; neki, što se, između ostalog, predstavljaju i kao novinari (eej, puste licence, hoće li se uvesti nekada i u toj ukletoj profesiji?) tvrde da su “zagovornici bojkota mnogo besni, nervozni, razdražljivi”; Vrhovnik, pak, lično, sve ovo aminovao porukom Bojkotu: “Dalje nećeš moći! Zvaću decu! Decooo… ooo!”
Ukratko, “drug je Tito izd’o naređenje”: Sve za front – svi na front protiv Bojkota! Kako se, ove nedelje, a verovatno i sledećih pet-šest, krsti najveći neprijatelj stabilnosti, nezaustavljivog privrednog razvoja, naše države i našega naroda…
I šta ja sad imam tu, kada je krenula svenarodna i opštedržavna hajka na ZAGOVORNIKE BOJKOTA IZBORA POD OVIM I OVAKVIM, PRVENSTVENO MEDIJSKIM, NEUSLOVIMA (a, ispada, po Velikom Bratu, da sam i sam među njima) – da nešto savetujem dr Stefanovića? Ali, nisam ja od onih Stefanovićevih nazovi prijatelja koji mu, umesto da mu pomognu, prave zazubice slikajući se sa svojim, provereno regularnim, diplomama. Pa, evo, gospodine potpredsedniče Vlade: Čim nešto krijete, kao Vi indeks i slične tričarije, automatski ste sumnjivi, čak i “svojima”. Umesto toga, otvorite se javnosti i recite da ste jedan od hiljadu i nešto onih koji su poverovali u veliku prevaru, upisali ste to i takvo mesto, polagali ispite, tada ste bili potpuni anonimus, vaše ime nikome ništa nije značilo itd. itd. I, zato, recite da ste spremni da sve predmete koji su Vam upisani kao položeni, polažete ponovo pred profesorima sa državnim univerziteta u Srbiji…
Zauzvrat, ne očekujem ništa. Jedino urgiram da narodnom poslaniku takozvanom prof. dr Atlagiću (to je onaj što je, valjda, profesor nekog državnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici) konačno odgovorite na njegovo, dva puta postavljeno, poslaničko pitanje, da li je i moja malenkost (zajedno sa ostalim pomenutima, poput Matije Bećkovića, mitropolita Amfilohija, Dušana Teodorovića, Srbijanke Turajlić, Gorana Markovića itd) nacionalni izdajnik koji ruši državu Srbiju…
A šta, stvarno, mislim o Bojkotu kao glavnom neprijatelju “stabilokratije” (čitaj: Srbije)?
Pa, evo ovako… Ne reče li, pre neki dan, tokom propitivanja u spoljnopolitičkom odboru američkog senata, budući ambasador u Srbiji Entoni Godfri da su mu dva najvažnija, njegova i američka, prioriteta da pripomogne da “Srbija normalizuje odnose sa Kosovom, kako bi se unapredile evropske integracije OBE ZEMLJE”, kao i da nastavi posao koji je započeo za vreme minulog mandata u Moskvi, a tiče se zaustavljanja “ruskog agresivnog ponašanja i malignog uticaja, te ruske kampanje dezinformisanja širom Evrope”…
Zbog toga mi malo para zdrav razum činjenica da su sazivari, organizatori, a ako hoćete, i arbitri prvog susreta predstavnika vlasti i opozicije nevladine, pardon parapolitičke, organizacije i ličnosti koje, sve skupa, DELE AMERIČKI STAV da je KOSOVO NEZAVISNA DRŽAVA, dakle, ne priznaju Ustav Republike Srbije koji definiše Kosovo i Metohiju kao autonomnu pokrajinu u sastavu Srbije.
PROČITAJTE JOŠ: (VIDEO): MASKE PROTIV SMRADA SNS FUNKCIONERA
Zašto je onda, deklarativno hiperpatriotskom, Najvišem Državnom bio neophodan takav posrednik da bi uopšte ušlo u razgovore sa onima koji predstavljaju ogroman deo građana Srbije? Meni to, pu-pu, izgleda ili kao opasan diktat odnekle izvana ili, Bože mi oprosti, kao pokušaj da se u ono što sledi u vezi s pregovorima o Kosovu i Metohiji, a što je OČIGLEDNO PROTIVUSTAVNO, uvuče i veći deo tzv. prave opozicije koja se, od ostatka političke scene, do sada, razlikovala upravo u tome što je identifikovala i kritikovala antiustavne aktivnosti i odluke ove vlasti.
Da se ne lažemo, liči mi na pokušaj da se, na mala vrata, uz izbore koji su obavezni najdalje početkom proleća – prošvercuje i neki referendum, plebiscit i tome slične narodna izjašnjavanja O NEČEMU MNOGO VAŽNIJEM OD IZBORA. A što može da bude neka brzopotezna promena Ustava, “Kosovo za poneti” ili neko drugo stateško pitanje na instant proveri narodnog poverenja.
A za bilo kakvu odluku, Vrhovniku je – napisah u prošlom blogu – neophodan, makar prividan, KONSENZUS, A NJEGA NEMA BEZ OPOZICIJE U IZBORNOM PROCESU.
Moji omiljeni teoretičari i praktičari propagande (mislim na nemačke naciste na čelu sa Doktorom Gebelsom, ali isključivo u predratnom periodu) svoju prvu veliku kriznu situaciju nakon što je Hitler, demokratski izraženom voljom građana Nemačke, postao kancelar, rešili su tako što su ekspresno, nešto kao mi leks specijalise za sve i svašta, doneli “Zakon o prevazilaženju nevolja po narod i po Rajh”. A onda je Rajhstag, od 1933, svake četiri godine, demokratski produžavao važenje ovog zakona o posebnim Firerovim ovlašćenjima. (Van konteksta mi je, ali ne mogu da odolim: na poslednjoj sednici nemačkog parlamenta, 26. aprila 1942, Adolf Hitler je proglašen i za “vrhovnog sudiju nemačkog naroda”, što znači da je imao ovlašćenje da odlučuje o životu i smrti svakog građanina pojedinačno.)
Svi izbori od tada u Rajhu, zaključno sa onima 1938, bili su UVEZANI SA NEKIM REFERENDUMOM, sa bizarnim referendumskim pitanjima.
Recimo, prvi paralelni plebiscit za Firerovu politiku i prvi “izbori” sa samo jednom izbornom listom održani su 12. novembra 1933. Rezultat: 93 odsto glasova za Hitlera, 40 miliona “da” za Firera (samo dva milina “ne”); 39 miliona glasova za “jedinstvenu listu” za Rajhstag, uz tri miliona “nevažećih” glasova.
Ah, da, referendumsko pitanje je tada glasilo: „Da li odobravaš, ti nemački čoveče, i ti nemačka ženo, ovu politiku nacionalne vlade i da li si voljan (voljna) da je objaviš kao izraz sopstvenog mišljenja i sopstvene volje i da je svečano zastupaš?”
Dok, na jednoj strani, javno vabi opoziciju da potvrdi učešće na izborima, režimska propaganda, na drugoj strani, pokušava da razbije jedinstven stav tzv. prave opozicije iz sva tri nivoa grupisanja (Savez za Srbiju, Dogovor s narodom, Protest “1 od 5 miloiona”) da NEMA IZLASKA NA IZBORE BEZ UPRISTOJENJA IZBORNIH USLOVA.
Koliko Vrhovnik ni sam nije načisto šta u stvari više želi – da opozicija učestvuje na izborima ili da ih bojkotuje – ogoljuju mediji pod njegovom direktnom kontrolom koji, poput onoga koji (iako ga Zakon o oglašavanju na to obavezuje!) još duguje građanima Srbije odgovor na pitanje ko je naručilac TV poternice za pokojnim Oliverom Ivanovićem. Taj medij, očigledno ne svojom voljom, insinuira da grupa kosmetskih Srba oko Rade Trajković (nekadašnja čelnica radikala u kojima je Vrhovnik bio generalni sekretar) razbija jedinstvo srpskog naroda uz pomoć Haradinajevog (to je čovek koji ne bi mogao ni da bude premijer da nije bilo glasova Vrhovnikove Srpske liste!) i Tačijevog novca koji potiče od trgovine “organima” na KiM.
Naravno, da nikakav eventualni bojkot izbora ne bi, iz istih stopa, iznudio odlazak Vrhovnika i NJegovih, kao što ni, potencijalno, kršenje nekog načelnog dogovora o bojkotu, ne bi značilo da je taj neko, kao u slučaju narodnog poslanika Vukadinovića, “izdajnik” opozicije, Vrhovnikov “trojanski konj”, “električni zec” i tome slično.
Činjenica jeste da je Vrhovnik, uprkos svim zaklinjanjima da neće popustiti “makar ih bilo i pet miliona” – POPUSTIO. On je, formalno, već ušao u dijalog. Kao što je opozicija, verovatno prebrzo i ne suviše promišljeno, progutala tu udicu.
Dozvolimo da vreme bude sudija. Opozicija nema potrebu da konačnu odluku o (ne)izlasku na izbore donosi pre kraja septembra. A i tada, ako je donese, ne treba da je saopšti. Ona mora da uđe u kampanju. A da ostavi Vrhovniku da prepozna da li je reč o kampanji za izlazak na izbore ili kampanji koja će izroditi bojkot.
Pa, da vidimo šta još Šiško ima da kaže. A zašto ne, i Bocan – Harčenko, kad je već tu?
PROČITAJTE JOŠ: KAKVU NAGRADU ĆE DOBITI VUČIĆ ZA PRIZNANJE KOSOVA?
(izvor: cvijetinmilivojevic.blogspot.com)
