Profesor Univerziteta, sociolog Vukašin Pavlović izjavio je da država i vlast ne uvažavaju dovoljno sindikate.
“Živimo u sistemu u kojem vlast, s jedne strane, nije samokritična, a s druge strane, veoma je osvetoljubiva prema onima koji je kritikuju” rekao je Pavlović za portal UGS Nezavisnost.
Odgovarajući na pitanje koliko veruje sindikatima u Srbiji profesor emeritus beogradskog Univerziteta Vukašin Pavlović je ukazao na veoma otežanu poziciju sindikata koja je uzrokovana i teškim položajem zaposlenih.
“Svedoci smo da država često otvara nove pogone tako što daje velike subvencije investitorima, po pravilu stranim. Oni drže proizvodnju dok imaju zaradu od države, a nakon toga dolazi do masovnih otpuštanja. Pri tome ih ne zanimaju prava radnika… Kada imate armiju nezaposlenih i kada zapošljavanje, nažalost, ide samo po partijskoj liniji, onda imate višestruke negativne efekte po sindikate… Dakle, sindikatima u tom trouglu sa državom i poslodavcima nije lako”.
Govoreći o tome šta bi sindikati trebalo da urade kako bi poboljšali položaj zaposlenih, nezaposlenih i penzionera, profesor je kazao da “sindikatu ne ide na ruku to što ga se ljudi sete onda kada im je potreban”.
“Kada je stanje uobičajeno, kako bi se reklo – redovno, kao da niko nema interes za sindikat, što je pogrešno. Početkom devedesetih u vreme velikih pritisaka Miloševićeve vlasti na ljude koji su kritički mislili, uvek smo kolegama na Fakultetu političkih nauka i na Univerzitetu, posebno mladima, savetovali da se učlane u sindikat. I kada sam bio dekan Fakulteta smatrao sam da je sindikat neko polje zaštite u slučaju represije. Sindikat i danas, pre svega, mora imati upravo tu zaštitnu funkciju. A da bi u tome bili uspešni, sindikati treba da se prilagođavaju promenama, kako tehnološkim tako i društvenim, pa i političkim”.
Pavlović je naglasio da sindikati moraju da menjaju svoje strategije, jer su današnje okolnosti drugačije mnogi negon pre dve ili više decenija.
“Bez obzira na sve promene nije prestala potreba za sindikatom. Tačno je da je danas sindikatima teže nego ranije, ali i da za njih danas više posla nego ikada”.
Pavlović je ukazao i na “veliki problem zbog strahovitog uticaja vladajuće partije koja je stavila pod kontrolu čitavo društvo, pa i polje rada i radnih odnosa”.
“Postoji jedan fenomen koji nije viđen nikada ranije, jer je bilo nezamislivo da nesposobni kadrovi vode velike sisteme. Vladajuća stranka postavlja ljude koji nemaju nikakve kompetencije da vode sisteme kao što su železnica, elektroprivreda itd”.
Veliki uticaj SNS među zaposlenima Pavlović objašnjava pragmatičnim motivima.
“To što Srpska napredna stranka ima jak uticaj i veliki broj članova uzrokovano je time da ljudi, bez obzira da li veruju ili prihvataju program stranke, prosto pribegavaju učlanjivanju jer smatraju da je to jedina šansa bilo da dobiju posao, bilo da ga ne izgube. Ljudi su svesni da političke stranke u celini nedovoljno uvažavaju radnike i sindikate. Zato čak i stranke demokratske orijentacije u opoziciji više računaju na podršku srednjih slojeva iz urbanih sredina nego na niže socijalne strukture, posebno na radnike u proizvodnji, rudarstvu i drugim teškim granama”.
Profesor je dodao da čak i partije koje sebe stavljaju na poziciju levog centra, kao Socijalistička partija Srbije, nedovoljno zastupaju interese zaposlenih, bez obzira na taj svoj politički i idejni profil.
