Prijateljstvo Vlada Divca i Dražena Petrovića pretvoreno je u razdor jednom scenom posle finala Svetskog prvenstva 1990. godine.
Jugoslavija je tada pobedila, anonimni čovek je u Luna Park u Buenos Ajresu uneo hrvatsku zastavu, Divac mu je oduzeo i prijateljstvo Divca i Petrovića je otišlo u nepovrat.
Čovek kome je Divac oduzeo zastavu se zove Tomas Šakić, živi u Santa Teresiti u Argentini, ima 68 godina i priseća se incidenta koji je pokrenuo lavinu i dao povod za dokumentarac “Nekad braća”.
“Ja nisam Hrvat, nego Argentinac, sin Hrvata. Rođen sam u Rosariju i na Svetskom prvenstvu sledeće godine ću navijati za Argentinu. Ali da, ja sam čovek koji je ušao u Luna Park sa hrvatskom zastavom. Zastava Hrvatske je porodična stvar, mada moram da budem iskren, Divac mi je uzeo zastavu i posle sam je vratio, ali nije pljunuo na nju ili je oštetiio”, počinje priču Tomas Šakić, čovek koji je pre 27 godina posvađao dve košarkaške legende.
Oduzimanje zastave je za Paginu12 ocenio kao nedostatak poštovanja i pogrešan stav i opisuje kako je do toga doveo kao anonimus.
“Ušao sam na teren kad se utakmica završila. Već sam se spremao i znao sam da se televizijski prenos još nije završio. Pokazao sam zastavu sa hrvatskom šahovnicom umesto sa jugoslovenskom petokrakom i onda su neki ljudi iz ambasade Jugoslavije prišli, ruke su im bile u džepovima. Mislio sam da imaju nešto unutra. Bio sam sa j svojim detetom koje je igralo košarku za Hurikan de San Husto. Bilo mi je teško, uvek ću pamtiti to jer smo stali leđa o leđa kada su ti ljudi prišli”, kaže Šakić.
“Na kraju nisam navijao za Jugoslaviju protiv Sovjetskog Saveza, ali nisam navijao ni da izgubi. Navijao sam za Hrvate iz tima Tonija Kukoča, Petrovića, Zorana Čuturu. Mislio sam da je i Divac Hrvat. Tek u trenutku kad mi je zgrabio zastavu shvatio sam da je Srbin. Nikada se nije politički izjašnjavao”, priseća se tada 41-godišnji nacionalista.
“Divac je uhvatio zastavu i ja sam pobegao. Bilo je teško da se krećem jer sam imao fotografsku torbu. Fotografije to ne pokazuju, ali je bio trenutak kada smo bili na deset centimetara licem u lice, vukli se za zastavu. Ja sam imao 180 centimetara, a on 216. Igračima je naloženo da ne reaguju jer su znali da se takve stvari mogu desiti. I ja sam potom ostao povučen, nisam želeo da naškodim Argentini”, rekao je Šakić.
Dražen Petrović je stao na jednu, Divac na drugu stranu, a ova priča je poslužila za dokumentarac “Once brothers”, koji ima obuhvata dublji društveni problem od odnosa dva momka.
“Petrović je stao na jednu stranu, nije hteo da se meša dok nije video šta se desilo, ali kasnije su mu rekli. Zapravo, dokumentarac govori i o Petrovićevom bratu, Acu koji je tada odgovorio Divcu. Divac je rekao da hrvatska zastava nije imala ništa s tim nego da se sukobio sa mnom jer je trijumf na prvenstvu bio pobeda Jugoslavije i nijedne druge zemlje. Ali Petrovićev brat je rekao da nije mogao da pokaže hrvatsku zastavu ako Hrvatska nije bila deo Jugoslavije”, kaže Šakić koji je od tog trenutka počeo da dobija pozive sa različitih meridijana.
Divcu više nije bilo dozvoljeno da uđe u Hrvatsku, a država se godinu dana kasnije raspala.
Dražen Petrović je poginuo u saobraćajnoj nesreći tri godine posle incidenta u Luna Parku, a Vlade Divac je nastavio da igra za Jugoslaviju i postao evropski i svetski šampion i sada funkcioner Sakramento Kingsa.
Ali Tomas nije jedini Šakić iz istog mesta. U Santa Teresiti je živeo i Dinko Šakić, upravnik logora Jasenovac tokom Drugog svetskog rata. O vezama sa njim, Tomas nije hteo da priča.
(izvor: b92.net)
