Juče je obeleženo 100 dana Vlade Srbije koju predvodi Ana Brnabić i dok vladajuće stranke hvale minuli rad, iz opozicije stižu poražavajuće ocene koje prate slabi rezultati i brojne afere koje su iza nas.
Na sve to mi bismo samo rekli – budalaština.
Zašto budalaština, pa vrlo prosto, kakvih 100 dana i kakva Ana Brnabić da se spominje uopšte? Od 27. Jula 2012. pa do danas, vlast u Republici Srbiji kreira jedan čovek i bez obzira da li je taj čovek na poziciji Prvog Potpredsednika Vlade, Premijera, Predsednika Republike, Faraona ili (dopišite ime funkcije po želji) svaka Vlada je isključivo njegova i svi rezultati bi morali da se pripisuju isključivo njemu.
Aleksandar Vučić je, zaključno sa ovim tekstom 1899 dana na čelu Republike Srbije.
Drugim rečima već 5 godina, 2 meseca i 11 dana Vučić je taj koji kreira politiku ove države i koji snosi odgovornost za potpuno katastrofalno stanje i totalno promašenu politiku koju vodimo.
Tako da umesto što ocenjujemo rad Ane Brnabić i njenog tima ministara trebali bismo da podsećamo građane na rezultat aktuelne vlasti koja bogami traje već više od 62 meseca.
62 meseca, a kakvi su rezultati koje imamo? Katastrofalna ekonomska politika i povećano zaduživanje, naime javni dug Republike Srbije trenutno iznosi 24 milijarde evra (na dan kada je gospodin Vučić započeo da upravlja državom javni dug je iznosio 15.4 milijarde).
Penzije i plate su smanjene, uprkos predizbornom obećanju 2014. godine (sećate se čuvene rečenice “Ali u penzije ne dam da se dira. Kada bismo u ta prava dirali ne bi napravili problem samo penzionerima nego i državi”) penzioneri i zaposleni u javnom sektoru dobijaju umanjena primanja već pune 3 godine.
Rast BDP-a je najniži u regionu, plate su najniže, bez ikakve nade da će se u budućnosti situacija popraviti.
Neće biti povećanja struje, je još jedna laž u nizu čoveka koji je 1899 dana na vlasti – od 1. oktobra ove godine dočekalo nas je još jedno poskupljenje od 2 procenta.
Stanje u medijima sve više podseća na ono iz perioda krajem 90-ih kada je on bio ministar informisanja, na šta je čak i New York Times nedavno upozorio u svom tekstu. (Srbija je na 66. mestu od 180 zemalja prema indeksu svetske slobode medija za 2017. godinu).
Uspeli smo da se posvađamo sa skoro svim susednim državama, ne zaboravite afere i svađe koje smo imali u prethodnim godinama i sa Hrvatskom, Bosnom, Crnom Gorom i Makedonijom, potpisan je katastrofalni Briselski sporazum i Vučić je podržao izbor Ramuša Haradineja za Premijera Kosova.
Afere koje prate vladajuću garnituru ne bi stale ni u podeblju kolekciju knjiga, podsetimo samo na nekoliko najnovijih “Tetka iz Kanade”, Gašenje Vranjskih novina, Ana Brnabić koja nema predstavu koji je njen posao i kako zakoni Republike Srbije funkcionišu.
Mnogo toga je lošeg, sa tendencijom da bude još gore i krajnje je vreme da svi koji smo nezadovoljni načinom na koji jedan čovek vodi državu već 1899 dana počnemo organizovanije i snažnije da upiremo prstom u ono što nam smeta.
1899 dana je mnogo i previše zaista, zato još jednom apelujemo na organizovanost i ujedinjenje u ostvarivanju najvažnijeg cilja koji je pred nama – da mu nakon dugih i teških 5 godina konačno vidimo leđa.
