Od zemlje koja će prestići čak i jednu Nemačku po rastu proizvodnje kako je to u 2016. kao premijer najavljivao Aleksandar Vučić, Srbija je 2017. završila kao jedna od zemalja sa naslabijim rezultatom u okruženju. Dok je taj rast u uporedivim zemljama bio u proseku 4,5 odsto, u Srbiji je on manji od tri odsto.
Ambiciozne planove vlade Aleksandra Vučića prvo je poremetila suša, a zatim i loše poslovanje najvećeg javnog preduzeća u državi – Elektroprivreda Srbije. Umesto dva i po puta veći rast bruto domaćeg proizvoda od Nemačke, Srbija je prema proceni Fiskalnog saveta završila 2017. s rastom od oko dva odsto. Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da je privredni rast u Srbiji nažalost ispod rasta u uporedivim zemljama.
“Sledeće godine će u osnovi rast biti oko tri odsto, dok je u uporedivim zemljama u proseku 4,5 odsto. Rumunija recimo ide i do šest odsto. To znači da postoje primeri koji su mnogo bolji od nas”, kaže Petrović.
Iako su projekcije Međunarodnog monetarnog fonda su da će privredni rast Srbije u 2018. kretati oko 3,5 odsto, predsednik Fiskalnog saveta kaže da će to biti ostvarivo pod uslovom da sledeće godine imamo veću poljoprivrednu proizvodnju i bolje poslovne rezultate Elektroprivrede Srbije.
“Slab rast BDP-a je možda i najveći problem srpske privrede, a onda i ekonomske politike da se stvori ambijent da rast bude na nivou nama uporedivih zemalja. To je stvarno neophodno”, zaključuje Petrović.
Inače, Višegradska grupa koju čine Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka, uz Rumuniju, je evropski region koji beleži najbrži privredni rast. Najbolji rezultat od šest odsto je ostvarila Rumunija koja je u 2016. imala rast od 4,8 odsto.
Kao i u gotovo svim drugim oblastima i u ekonomiji iza Vučića ostaju – prazna obećanja.
(izvor: insajder.net)
