Statistički podaci pokazuju da u dosadašnjem delu godine uvoz raste brže od izvoza, ali to nikoga ne zabrinjava. Ni stručnjake, ni kreatore ekonomske politike. Jer, struktura uvoza je takva da ne dominira roba široke potrošnje, što bi bio signal za uzbunu, već inputi za proizvodnju. To je svakako dobar signal jer ukazuje da su se investicije intenzivirale.
PROČITAJTE JOŠ: OVAJ ČOVEK JE DAO 9 ODLIČNIH RAZLOGA ZAŠTO NE TREBA DA DAMO NI DINAR RTS-U!
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, kaže da tendencija da uvoz raste brže od izvoza postoji od kraja prošle godine, ali da to nije zabrinjavajuće. Najviše se uvoze repromaterijali, sirovine, kapitalna oprema, drugim rečima sve ono što se ugrađuje u proizvodnju i robu koja se izvozi.
– Nažalost, naša privredna struktura je takva da je uvoz dominantniji od izvoza. Dobro je, međutim, što se pokrivenost uvoza izvozom ne pogoršava i što iznosi stabilnih 76 do 77 odsto. Bitno je i što se ne narušava saldo tekućeg platnog bilansa i koji, s nivoom od pet odsto bruto domaćeg proizvoda, nije visok niti zabrinjavajući. Robna razmena je samo jedna komponenta spoljnotrgovinske razmene, a kada se uvrsti i razmena usluga, poput turizma, intelektualne svojine, u koju se računa IT sektor koji ima odlične rezultate, slika je mnogo bolja. Drugim rečima, iako spoljnotrgovinski rezultati, mereni robnom razmenom, nisu savršeni ipak nisu predmet veće zabrinutosti – smatra Nikolić.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije porasla je 10,5 odsto u periodu januar-septembar 2018. godine u odnosu na isti prošlogodišnji period, na 28,06 milijardi evra. Izvoz je u ovom periodu porastao 7,7 procenata, i iznosio je 12,12 milijardi evra, dok je uvoz robe imao vrednost od 15,94 milijarde, što je povećanje od 12,8 procenata međugodišnje.
PROČITAJTE JOŠ: (VIDEO) POGLEDAJTE FILM KOJI RAZOTKRIVA MNOGE MUTNE RADNJE SNS-A
Deficit u robnoj razmeni iznosi 3,81 milijardu evra, i veći je 32,5 odsto nego u istom periodu 2017. Uvoz robe pokriven je izvozom sa 76 procenata, što je manje u odnosu na isti lanjski period kada je iznosio 79,6 odsto.
Najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine, 34,3 procenta, a u uvozu Beogradski region, 46,2 odsto.
U ukupnoj spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Srbije zemlje članice Evropske unije imaju udeo od 63,7 posto. Pojedinačno po zemljama, najviše robe izvezli smo u Italiju – 1,53 milijarde evra, dok smo najviše uvezli iz Nemačke – 2,16 milijardi. Naš drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1,45 milijardi evra. Izvoz Srbije u zemlje CEFTA iznosio je od januara do kraja septembra 2,10 milijardi, a uvoz 658,9 miliona evra. Pokrivenost uvoza izvozom je 320,1 odsto.
Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja – BiH, Crnom Gorom i Makedonijom, a od ostalih zemalja najveći je suficit sa Rumunijom, Bugarskom, Slovačkom, Hrvatskom, Italijom, Velikom Britanijom, Švedskom i Slovenijom.
Najveći deficit je u trgovini sa Kinom i Nemačkom.
PROČITAJTE JOŠ: VLADA SRBIJE PREVARILA MAJKE!
(izvor: politika.rs / Jovana Rabrenović)
