Količina laži kojima nas vlast svakodnevno bombarduje toliko je velika da iritira i ljude koji u javnim nastupima po pravilu pažljivo biraju reči. „Po Vuku je: piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano. A po Vučiću: piši kao što lažem, čitaj kao što sam slagao“, oteo se komentar Draganu Velikiću, jednom od naših najuglednijih književnika. Među ekonomskim lažima s jedne strane imamo bljutave hvalospeve o „zlatnom dobu“, a s druge neprekidno podsećanje na grehe prethodne vlasti, pljačkašku privatizaciju, rasprodaju resursa itd. Koliko ovaj koktel pije vodu, prokomentarisao je u nedavnom intervjuu za časopis „Nova ekonomija“ profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić:
„Postoji tendencija snažnog falsifikovanja tekućih ekonomskih kretanja, kao i istorijskih ekonomskih kretanja. Tu se ne radi o reviziji ekonomske istorije, u smislu da se pronalaze novi dokazi i činjenice, već o običnom falsifikovanju prošlosti. Sada se kao glavni problem zašto Srbija zaostaje za regionom navodi pljačkaška privatizacija, a ne recimo sankcije tokom devedesetih, bombardovanje i hiperinflacija. Privatizacija u Srbiji bila je podjednako neuspešna kao i u drugim zemljama Centralne Evrope, ali su te zemlje sada dvaput razvijenije od Srbije. Očigledno je da se želi izbrisati odgovornost za privredni slom devedesetih, kao i njegov uticaj na istorijsko zaostajanje privrede Srbije.“
Profesor Arsić se osvrnuo i na gotovo svakodnevne manipulacije aktuelnim statističkim podacima. „Kada se ostvare prosečni ekonomski rezultati kao što je privredni rast ove godine, to se predstavlja kao najveći rast u Evropi, ili kao najveći u novijoj istoriji, a mi smo od 2001. do 2008. imali prosečan godišnji rast od šest odsto. Slično tome, pad nezaposlenosti predstavlja se kao veliki uspeh vlasti, mada je ona velikim delom posledica odlaska ljudi u inostranstvo, što se nikako ne može smatrati uspehom“, kaže Arsić ističući da su, zbog snažne medijske dominacije aktuelne vlasti, najvećem delu javnosti dostupni samo zvanična tumačenja i podaci.“ Ako su informacije na osnovu kojih se ocenjuje stanje u privredi i društvu iskrivljene, tada ni glasanje ljudi na izborima nije realno“, zaključuje Arsić.
Zaštićena Jorgovanka
Kao svoj najveći uspeh vlast najčešće navodi konsolidovanje državnih finansija i anuliranje budžetskog deficita, a rast spoljnog deficita, naravno, ne pominje. Do tog istorijskog uspeha koji se zove stabilne javne finansije došlo se, međutim, isključivo metodom „pokojne babe“, odnosno štednjom na običnim građanima, dok su razne „svete krave“ naprednjačke nomenklature, državnog i javnog sektora ostale netaknute. Jedan je tviteraš veoma precizno izračunao da je od avgusta 2012, kada je postala guverner NBS, Jorgovanka Tabaković zaradila 344.576,27 evra. Zašto njoj u procesu fiskalne konsolidacije iznos primanja preko 40.000 dinara nije umanjen za 25 odsto, kao što je to učinjeno penzionerima, zapitao se nedavno u rubrici „Među nama“ jedan čitalac „Politike“. Pitanje je krajnje umesno, a jednostavnim matematičkim operacijama dâ se pokazati šta bi se dogodilo da je država u merama štednje, poput penzija, progresivnim stopama umanjila i zarade najmanje 25.000 (verovatno ih ima i više) državnih činovnika koji primaju između 100 i nekoliko stotina hiljada dinara, sve do Jorgovankine plate ili plate direktora „Srbijagasa“ i Kontrole leta koje su blizu fantastične sume od milion dinara. Računica pokazuje da bi time državni budžet uštedeo oko 400 miliona evra, dakle polovinu novca koji je za četiri godine oduzet penzionerima. Doduše, gospođa Tabaković bi u tom slučaju, umesto 550.000, primala svega 430.000 dinara, ali zar je to malo?
Očigledno je da su se tadašnji ministar finansija Dušan Vujović i njegov gazda Aleksandar Vučić opredelili za dranje sirotinje. Da nije bilo tako, mogli su penzioneri da prođu sa znatno manjim umanjenjem, mogli su od mera štednje makar delimično da budu izuzeti medicinski i prosvetni radnici, moglo se još mnogo toga pravičnijeg uraditi, a da efekti po budžet budu isti. Ali Vučiću i njegovim ministrima do pravde je stalo koliko do lanjskog snega. Laž je njihovo glavno oružje. Otuda bez trunke stida Siniša Mali najavljuje da je budžet za 2019. usmeren na rast životnog standarda, dok se istovremeno penzionerima, koji će i naredne godine ostati bez zakonom garantovanog usklađivanja penzija, pred Novu godinu deli po 3.000 dinara, a zaposlenima u EPS-u, gde je prosek plata 60 odsto veći od proseka u državi, po 35.000 dinara.
PROČITAJTE JOŠ: MOGU LI SE ZBUNITI 5 MILIONA LJUDI?!
Uostalom, struktura prihodne stavke budžeta najbolje pokazuje ko finansira državu. Poslednje dve godine porezi čine 83,9 odsto ukupnih prihoda, a među porezima najviše novca dolazi od PDV-a i akciza. Jasno je, dakle, da budžetu najviše doprinose obični građani koji kao krajnji kupci ne mogu izbeći plaćanje nijedne od navedenih dažbina. Učešće PDV-a u BDP-u je 10,7 odsto (prosek u EU je 7,1 odsto), po čemu je Srbija, verovali ili ne, druga u Evropi, odmah iz Hrvatske. Nasuprot tome, imamo jednu od najnižih stopa poreza na dobit u Evropi, a država čini sve da poslodavcima, posebno stranim, omogući i razne druge olakšice, pa nije čudo što srpsko društvo sve češće nazivaju „socijalizam bogatih“.
Zaostajanje i u 2018.
U poslednjih pet godina BDP Srbije porastao je za oko 10 odsto, a BDP uporedivih zemalja CIE (Centralne i Istočne Evrope), dvostruko više – oko 20 odsto. Otuda Srbija sve više zaostaje, pa je tako BDP po stanovniku 50 odsto niži od rumunskog, a 30 odsto od bugarskog, podaci su Fiskalnog saveta, koji konstatuje da je zaostajanje nastavljeno i u 2018. Jedan procentni poen ovogodišnjeg rasta BDP-a posledica je oporavka poljoprivrede od suše, tako da je realan rast od tri do tri i po odsto, a u zemljama CIE preko četiri odsto. Struktura povećanja javnih investicija koncipirana budžetom 2019, smatra Fiskalni savet, neće uticati na ubrzanje privrednog rasta. U odnosu na prosek zemalja CIE kod nas su javne investicije u infrastrukturu za trećinu manje, izdvajanja za zdravstvo, prosvetu i ekologiju niža su čak tri puta, ali su zato investicije u vojsku i policiju trostruko veće.
Ali ostavimo po strani Fiskalni savet. Pokušajmo da pronađemo neki ekonomski institut ili nevladinu organizaciju koji svojim istraživanjima argumentovano i egzaktno potkrepljuju priče o zahuktavanju „zlatnog doba“. Nažalost, takvih istraživanja nema, za razliku od mnogih drugih koja upečatljivo govore o daljem zaostajanju Srbije. Tako se, na primer, Centar za visoke ekonomske studije (CEVES), na čijem je čelu Kori Udovički, bivša ministarka i u Đinđićevoj i u Vučićevoj vladi, pozabavio Agendom UN za održivi razvoj do 2030. koju su potpisale 193 zemlje, među njima i Srbija. Pitanje glasi: gde je mesto Srbije kada je reč o ostvarivanju 17 globalnih ciljeva održivog razvoja definisanih Agendom UN? A odgovor nije naročito prijatan.
BDP po glavi stanovnika u Srbiji iznosi 4.905 evra i još uvek nije sustigao nivo iz 1989, među najnižima je u Evropi, skoro je 40 odsto ispod nivoa Bugarske, najmanje razvijene članice Evropske unije, stoji u istraživanju CEVES-a. U pogledu ljudskog razvoja Srbija zauzima 66. mesto u svetu, što je znatno slabije nego pre 30 godina i niže nego bilo koja zemlja članica EU i Crna Gora, a bolje samo od Makedonije i BiH. Ljudski razvoj Srbije najviše se urušio tokom devedesetih godina prošlog veka, upravo u vreme kada je predvođena Miloševićem na vlasti bila Socijalistička partija Srbije u saradnji sa radikalima, a sadašnjim naprednjacima.
Stope siromaštva i nejednakosti u Srbiji takođe su među najvišim u Evropi. Prema podacima evropske statistike „Eurostat“, čak četvrtina građana Srbije zarađuje manje od 60 odsto, što je najviša stopa u Evropi. Suprotno podacima kojima se hvali vlast, istraživanje CEVES-a ukazuje da je ključni problem Srbije izuzetno niska stopa ukupne zaposlenosti, posebno niska stopa dostojanstvene zaposlenosti. Takođe, stopa nezaposlenosti među diplomiranim studentima je oko 42 odsto, što je više nego u susednim zemljama, a skoro polovina mladih koji rade zaposlena je neformalno.
Srbija se suočava i sa jednom od najbrže rastućih stopa smanjenja broja stanovnika u Evropi. Pod pretpostavkom da se postojeći demografski trendovi nastave, stanovništvo Srbije će se do 2030. godine smanjiti za skoro 600.000 ili za osam odsto, a do 2041. za 12 odsto, s tim što će taj procenat biti znatno viši u regionima južne i istočne Srbije. Takođe, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), pokazatelj očekivanog životnog veka u trenutku rođenja u Srbiji je 75,6 godina, što je kraće nego u bilo kojoj drugoj državi članici Evropske unije ili bivšoj jugoslovenskoj republici, osim u Rumuniji, Bugarskoj, Letoniji i Litvaniji.
PROČITAJTE JOŠ: FIRMA VOĐE NAVIJAČA ZVEZDE DOBILA POSAO OD EPS-A!
(izvor: beogradski-glas.rs / Branislav Krivokapić)
