Austrijski diplomata Volfgan Petrič izrazio je uverenje da postoji istorijska šansa da se reši poslednji istorijski konflikt na teritoriji bivše Jugoslavije – odnos Srba i Albanaca na Kosovu, i dodao da bi Evropska unija to trebalo da prepozna kao zaista veliku šansu.
U intervjuu za Dojče veče, Petrič je rekao da bi trebalo početi nov politički proces kako bi se prevazišla rutina u koju je zapao dijalog Prištine i Beograda i da bi u naredne dve godine fokus trebalo da bude na rešavanju tog problema.
“U tom smislu, možda bi bilo dobro da neko ko je tamo (u Briselu) dobro poznat dobije i nekakav politički mandat. Taj mandat bi morao da bude povezan s jasnim ciljem da se problem približi rešenju. Takođe, mora se razmišljati i o tome šta time dobija Srbija, kako motivisati Srbiju da načini taj istorijski korak”, rekao je Petrič.
Austrijski diplomata koji je bio i specijalni izaslanik EU za Kosovo 1997-1999, rekao je da misli da je predsednik Srbije Aleksandar “Vučić, s obzirom na njegove izjave o Kosovu, sada spreman da to pitanje reši”.
“Postoje dva procesa na koje on ukazuje: prvo, nastavak i eventualno okončanje dijaloga Beograda i Prištine što je moguće pre. Tu je konkretno reč o institucionalnim pravima za Srbe na Kosovu. A drugi veoma važan korak jeste unutrašnji, srpski dijalog”, rekao je Petrič.
On je dodao da je to važna priprema za nešto što bi zaista moglo da donese stabilnost u regionu i da bi bilo važno da u Srbiji ne osećaju samo da su spolja prisiljeni da priznaju nešto, već da se kroz unutrašnji dijalog dođe do rešenja koje bi bilo prihvatljivo za obe strane.
Petrič je rekao i da je problem to što “mnogi Srbi i srpski političari i dalje teško mogu da prelome i kažu da je ‘Kosovo izgubljeno’, što je Vučić de fakto već uradio”.
Prema njegovim rečima, Srbima mora nešto i da se ponudi, a to bi morala da bude “zaista dobra zaštita prava etničkih manjina, ali i na primer neko eventualno bilateralno rešenje – oko čega bi i Beograd i Priština mogli da se saglase – u vezi s određenim korekcijama granice”.
“Srbija je relativno odmakla u pregovorima sa EU i ljudima bi trebalo jasnije i glasnije reći da bi prevazilaženje te prepreke značilo da se i oni za nekoliko godina mogu pridružiti (EU)”, rekao je Petrič.
On je dodao da bi to trebalo raditi paralelno sa unutrašnjim dijalogom o Kosovu.
“Do 2019, kada će nova administracija u Briselu početi sa radom, neophodno je rešiti otvorena pitanja. U njih pre svega spada Kosovo. Cilj bi bio da nova administracija EU već 2019. ima plan o pristupanju zemalja Zapadnog Balkana Uniji koji bi u relativno kratkom roku bio i implementiran”, naveo je.
Upitan da li bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da pristupe EU u paketu, Petrič je rekao da bi to “tada trebalo videti”.
Prema njegovim rečima, trebalo bi napraviti spisak prioritetnih problema i rešavati ih jedan po jedan, uzevši u obzir specifične okolnosti u Bosni, koju je nazvao “najslabijom karikom u zapadnobalkanskom lancu”.
“Ličilo bi to na svojevrsno regionalno takmičenje: ko će prvi stići do cilja? Tačno se zna o čemu se radi: kada je Srbija u pitanju, reč je o rešavanju kosovskog problema, kada je reč o BiH, radi se o disfunkcionalnosti države čiji koren leži u Dejtonskom sporazumu. Izazovi su jasno identifikovani i svaki proces se s tim mora uskladiti”, dodao je Petrič koji je od 1999. do 2002. bio visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH.
Na pitanje šta bi savetovao srpskim političarima, kako mogu da ubede svoje sagovornike u pregovorima da su zaista verodostojni budući da vlada veliko nepoverenje prema rukovodstvu u Beogradu, naročito ako se imaju u vidu medijske slobode i pravna država, Petrič je rekao da “Srbija nesumnjivo još ima velike probleme, ali da veruje da bi to trebalo sagledavati u svetlu mnogo većeg problema, a to je nerešeno pitanje Kosova”.
“Ipak, s druge strane, Vučić je u Berlinu, kao i u drugim evropskim prestonicama, uspeo da stekne prilično veliko poverenje. Važnu ulogu u tome imala je i izbeglička kriza 2015/2016. Uspeo je da se pozicionira kao neko sa kim može da se razgovara i o teškim pitanjima. Verujem da već postoji izvestan stepen poverenja koji se može ukazati vladi Srbije, a da se u isto vreme ne izgube iz vida problemi”, dodao je.
Petrič je rekao da je “u dobroj meri optimista da sva ta pitanja mogu biti rešena čim, s jedne strane, Brisel iznese jasan plan o pristupu EU, a, s druge, kada se reše problemi sa Prištinom”.
Na pitanje šta savetuje kosovskim političarima, Petrič je rekao da je Kosovo “politički duboko podeljena zemlja, slaba država, moglo bi se reći na ivici kolapsa – upravo ako se uporedi sa Srbijom, koja se ekonomski i uopšte uzev, veoma snažno razvila”.
On je rekao da i od Prištine mora takođe da se zahteva da prevaziđe svoje slabosti.
“Zadatak se sastoji u tome da se što pre izađe u susret srpskoj zajednici na Kosovu. Još pre nekoliko godina potpisano je da bi trebalo da se formira Zajednica srpskih opština. To konačno mora da se ispuni. Priština to duguje”, naveo je Petrič.
Upitan kakvu ulogu u svemu tome igra Tirana, Petrič je rekao da je albanski premijer očigledno zainteresovan za to da se dođe do rešenja.
“On ima veoma dobar odnos sa Vučićem, i već to smatram veoma, veoma važnim. To je nešto što je sasvim novo. Albanija sada ne bi trebalo da se samo jednostrano zalaže za Kosovo. Smatram da bi bila velika prednost kada bi Beograd i Tirana mogli da se usaglase, ali ne preko leđa drugih, već pre kao neka snaga koja motiviše. Tu bi Albanija mogla da igra važnu ulogu”, rekao je Petrič u intervjuuu za Dojče vele.
(izvor: dw.com, insajder.net)
