Beograd – Grupa opasnih mešetara iz nekadašnje stranke G-17, danas, u vreme diktature Aleksandra Vučića, živi bolje nego ikada ranije. Supruga Mlađana Dinkića, Tanja Dinkić, zaposlena je u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, ali „koordinira“ i sa svim „departmanima“ Ministarstva poljoprivrede, uvozom prehrambenog i drugog otpada iz EU. Sa njom na raznim „paralelnim“ poslovima sarađuju uveliko i bivše članovi NALED-a, globalističke organizacije za ubijanje nacionalnih ekonomija, Ivana Dulić Marković, Branislav Nedimović i Ana Brnabić, te „ekipa iz Sremske Mitrovice“ i Nedimovićevi „kadrovi“ koji su se munjevitom brzinom obogatili od poslova koje im on i gospođa Dinić „sređuju“.
Supruga politički preminulog ekonomskog grobara Srbije, Mlađana Dinkića, Tanja Dinkić, siva je eminencija Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, saznaje Magazin Tabloid od izvora u tom ministarstvu. Ona i njen muž odavno nisu na medijski istaknutim funkcijama, ali u okviru današnje strukture vlasti oni imaju veliki uticaj na različite političke tokove.
Naime, nakon tekstova u kojima je Magazin Tabloid pisao o uvozu genetski modifikovane soje u Srbiju i o uvozu otpada iz evropskih klanica koji se u Srbiji stavlja u viršle za decu, javnost u Srbiji ima pravo da znao ono što se od građana već duže vremena krije: supruga bivšeg ministra ekonomije i finansija, Tanja Dinkić, više puta je kontakitirala sa Ministarstvom poljoprivrede tražeći od „prijatelja“ Branislava Nedimovića da preko granice pređu kamioni, sa robom koja se u Evropskoj uniji tretira kao neupotrebljiva za ljudsku ishranu, a koju u Srbiji uvoze i prodaju kriminalni klanovi bliski vladajućem režimu.
Prema informacijama odlično obaveštenog izvora Magazina Tabloid iz Ministarstva poljoprivrede, Tanja Dinkić je dobro povezana i sa svim ključnim ljudima ovog resora, pre svih sa ministrom Branislavom Nedimovićem, sa kojim se poznaje još iz vremena dok je on radio za takozvanu Nacionalnu alijansu za lokalni ekonomski razvoj (NALED), opskurnu instituciju pod kontrolom globalističkih ekonomskih ubica.
Osim Nedimovića, Dinkićeva je povezana i sa još nekoliko nižih službenika tog Ministarstva i to sa onima koji su nadležni za uvoz hrane životinjskog porekla. Na primer, ako nekome treba uvoz kontigenta bilo kakvih prehrambenih proizvoda sumnjivog kvaliteta, poznanstvo sa Tanjom Dinkić je najbolji način da se to obavi. Dovoljno je pitati da pomogne, jer ona ima debele veze u svim ministarstvima, i onda stvari (uz proviziju ili bez nje, zavisi od „važnosti“ uvoznika), stvari odu svojim tokom.
NALED su još mnogo ranije pod svojom šapom držali ljudi iz G17 plus. Osim njih tamo je radio i aktuelni ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Nedimović je u NALEDU bio šef aktuelnoj premijerki Ani Brnabić. Cela ekipa iz NALED-a usko je povezana sa Tanjom Dinkić, a ona je neformalni šef i skoro svim kadrovima sada propale stranke G17, plus. Stranka je navodno propala (tačno je samo to da joj je „istekao rok“ po nalogu sa Zapada), ali njenim kadrovima nije nikad bolje bilo nego danas pod vlašću Aleksandra Vučića.
Desetine aktivista ove stranke bilo je zaposleno u Ministarstvu ekonomije. Kada je to ministarstvo ugašeno kadrovi G17 su se bukvalno razmileli po drugim ministarstvima. Sve njih na vezi danas drži Tanja Dinkić. Dinkićeva je od 2016. godine imenovana i za šefa Pregovaračke grupe za ekonomske odnose sa inostranstvom u sklopu procesa pristupanja Evropskoj uniji. Ona je veoma bliska i sa Tanjom Miščević, šeficom pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj Uniji.
Sa Miščevićevom, koja je veliki zagovornik legalizacije GMO hrane u Srbiji, ona sarađuje duže od jedne decenije. Miščevićeva je takođe kadar G17, i treba podsetiti da je ona rukovodila i Odeljenjem za evropske studije Instituta G17 u Beogradu još davne 2001. godine. U istoj grupaciji ljudi koji zagovaraju legalizaciju GMO hrane nalazi se i bivša ministarka poljoprivrede iz stranke G17 plus Ivana Dulić Marković. Dinkićeva nerado sarađuje sa Dulićkom jer su njen brat i muž u nekoliko navrata bili posvađani sa njom. Ipak, njih dve istovremeno koriste iste kontakte u ministarstvima i lobiraju često za iste klijente.
Dulićka, Dinkićeva i Miščevićeva ne samo što zagovaraju uvoz GMO hrane i raznoraznog đubreta iz Evropske unije, nego važe i za ključni „operativni centar“ moći iz koga dolaze signali da bi „možda trebalo priznati Kosovo i tako lakše pristupiti Evropskoj uniji“.
Ministar poljprivrede Branislav Nedimović, u dobrim je odnosima sa sve tri pomenute dame ne spada u kadrove iz grupacije G17. IPak on često sa njima nalazi zajednički jezik i uzima lepe provizije od klijenata sa kojima ga one povezuju. Nedimović je bio svestan pre nego što je došao na čelo Ministarstva poljoprivrede da sam neće moći da uradi ništa. Znao je da će biti okružen ljudima iz G17, ali i drugih grupacija koje ministarstvom drmaju već decenijama. Zato je Nedimović u ministarstvo doveo ekipu od petnaestak njemu lojalnih ljudi.
Ljudi bliski bivšoj ministarki poljoprivrede, Ivanu Dulić Marković i Tanju Dinkić (mada njih dve nisu odatle) zovu „Ekipa iz Mitrovice“ (tačnije Sremske Mitrovice, zbog toga što je tu Nedimovićeva poslovna i porodična „baza“). Reč je o tome da „ekipu iz Sremske Mitrovice“ predvodi Nedimovićev čovek od najvećeg poverenja Marko Saranovac koji je posle samo dve godine rada u Ministarstvu uspeo je da kupi stan u Sremskoj Mitrovici. Čovek broj dva iz Mitrovačke ekipe je Bojan Gavrić, sekretar. I on je već posle godinu dana rada u Ministarstvu poljoprivrede kupio stan u Sremskoj Mitrovici. I Igor Grabež, iz PR Službe Ministarstva poljoprivrede, veoma je blizak i posebno drag ministru Nedimoviću. Njega je takođe doveo sa sobom iz S. Mitrovice i on samostalno odlučuje šta će iz ministarstva biti prosleđeno medijima, a šta ne. On još uvek nije kupio stan, ali zato vozi skup automobil.
Kada je Nedimović sklopio prve dogovore sa Ivanom Dulić Marković, i kada su pale prve provizije, Igor je u jednoj TV debati na televiziji N1 pohvalio ovu bivšu ministarku. Podsetićemo, Ivana Dulić marković vodi kompanije kojima kadrovi G17, koji su još u državnoj službi, redovno nameštaju poslove, a u istim kompanijama rade odnosno primaju novac kadrovi G17 koji više nisu na funkcijama. Te kompanije prave i fondove iz kojih se finansira približavanje drugim centrima moći i potkupljivanje drugih prijateljskih ekipa poput ove Nedimovićeve.
Ljudi iz G17 su radi lakšeg funkcionisanja sastavili spisak Nedimovićevih ljudi sa kojima „treba biti dobar“ i povremno im kupovati poklone, a kako sada izgleda, prvi na spisku je Bojan Gavrić, službenik Ministarstva poljoprivrede, potom izvesna Vedrana iz protokola Ministarstva poljoprivrede, već pomenuti Marko Saranovac, šef Nedimovićevog kabineta, te Marko Majstorović takođe službenik ministarstva poljoprivrede. Tu su i Bogdan Igić državni sekretar bivši čuvar voznog parka BIA u Novom Sadu i Darko Lojen koji je sa službe iz ambasade SAD u Beogradu prešao da radi u nekoj od Vučićevih „diliveri juniti“ grupa. Kako je i ta „misija“ završena, Lojen je upoznao Nedimovića i sada je prešao u Ministarstvo poljoprivrede da tu ne radi ništa, ali da prima veliku platu. Paralelno sa „ekipom iz Sremske Mitrovice“ koja je direktno podređena ministru Nedimoviću, u ministarstvu poljoprivrede deluju stari kadrovi G17, koje po potrebi kontaktiraju Tanja Dinkić, ili Ivana Dulić Marković.
Ipak, ima i onih koji su bliži Dinkićevoj kao što je Budimir Plavšić načelnik Odeljenja za zdravstvenu zaštitu i dobrobit životinja u Upravi za veterinu, poslove sa njim uglavnom dogovora Dejan Krnjajić koji je opet vrlo blizak sa Ivanom Dulić Marković. Za njih kažu da su spremni i žvake da uzmu za sebe samo ako su iz budžeta finansirane.
Svi nabrojani službenici i lobisti u ovom tekstu deluju na seledeći način: stranci koji žele da uvezu bilo kakvu zastarelu ili za ljudsku upotrebu štetnu robu, u Srbiju kontaktiraju Tanju Dinkić, i ona to „završava“, preko ljudi iz G17, koji su i dalje na funkcijama u Ministarstvu trgovine. U pitanju su službenici koje ministar Rasim Ljajić nije oterao (mada je imao puno razloga za to) nego im je omogućio da se bave nezakonitim poslovima uvoza raznog prehrambenog i drugog otpada iz Evropske unije. Ukoliko treba da se uveze nešto za šta je nadležno ministarstvo poljoprivrede ili uprava za veterinu onda Dinkićeva zove nekoga od kadrova G17 u tom Ministarstvu. Na primer, Sinišu Kotura, samostalnog savetnika u Upravi za veterinu. Preko tih istih ljudi preko kojih radi Dinkićeva supruga, radi i Ivana Dulić Marković, s tim što su klijenti koje njih dve zastupaju različiti. Dulićka lobira pre svega za hrvatske kompanije.
Kada je svojevremeno Nedimovićev čovek, Bogdan Igić, završio „nekoliko poslića“ za ekipu G17, odmah je bio nagrađen putovanjima u inostranstvo o trošku države. Tačnije rečeno, Igić je od tada veoma često u Rusiji. A, kako je poznato, u međuvremenu je saradnja sa Rusima postala sve gora i gora. Vlada Srbije je zbog ove mafije bila dovedena pred svršen čin, jer je ruski uvoznik zahtevao da ruska inspekcija bude stalno locirana u Srbiji, zbog toga što se srpski sistem kontrole koji je napravila po zlu čuvena Sanja Čelebićanin pokazalo kao nefunkcionalan i nesposoban da otkrije anomalije na vreme. U Rusiju je, dok nisu stigli njihovi inspektori, više puta iz Srbije poslato zaraženo meso i zaražene životinje.
Rusi su čak sastavili i crnu listu naših proizvođača na kojoj se nalaze: Mitros Srem, Mesna industrija Nedeljković, Mesna industrija Đorđević i Neoplanta.
U Vladi Srbije niko nikada nije reagovao povodom činjenice da je nadležna komisija Ruske Federacije sastavila crnu listu naših kompanija, pa se niko u Ministarstvu trgovine i Ministarstvu spoljnih poslova tim povodom nije uzbudio, jer je u Nemanjinoj 11. jedna trećina zaposlenih stranački postavljena lica koja nemaju pojma ni šta je zapravo njihov posao.
Vratiće se Sanja
Vršilac dužnosti, direktora uprave za veterinu Emina Milakara, nedavno je od Ministra Nedimovića tražila da u Ministarstvu ponovo zaposli Sanju Čelebićanin, bivšu načelnicu veterinarske inspekcije Srbije, poznate po mnogim aferama. Čelebićaninova je, podsetićemo, dozvolila da se šleperi zaleđenih torti sa deponije smeća ponovo vrate u prodavnice i prodaju potrošačima! Emina Milakara je nedavno rekla za Čelebićaninovu: „…bilo lepo da je vratimo nazad u Upravu za veterinu“
Ona je nedavno zamoljena i da objasni zašto je Uprava za veterinu jedina uprava u državi koja nema unutrašnju kontrolu, niti odit, pa je suočena sa ovim neprijatnim pitanje ona je kratko rekla: „…Pa to su još 2014. godine ukinuli Tamara Bošković danas viši savetnik u Upravi za veterinu i bivši direktor Uprave Slobodan Šibalić…“
(Izvor: Magazin Tabloid)
