U blizini sela Zarožje postoji mesto koje je i dan danas ljudima toliko strašno, da kada tuda prolaze viču ne bi li iz sebe odagnali užas.
Strah od srpskog vampira Save Savanovića je prisutan dva veka.
– Legenda kaže da se povampire ljudi koji su bili zli. Naši starci pričaju da se posle teške nesreće u porodici mogu čuti krici, pojave se ptice zloslutnice – rekao nam je Ognjen Vujetić iz Zarožja.
Iako je prvobitno bio lik iz priče Milovana Glišića “Posle devedeset godina”, njegova senka se nadvija nad krajem u okolini Bajine Bašte. Po motivima te pripovetke nastao je i prvi srpski horor film „Leptirica”. Veruje se da iz vampira kad umre izađe baš ovaj insekt s krilima.
Legenda o Savi je toliko ušla u svest ljudi da se zna čitava njegova biografija.
Bio je trgovac stokom iz Zapadne Srbije, imućan, jak, naočit, poštovan i hrabar. Bio je već u godinama kada mu se dopala ćerka nekog trgovca iz okoline Valjeva. Otac nije hteo ni da uzima u obzir starijeg prosca, ali Sava je bio uporan. Neprestano je obigravao oko devojke. Njen otac nije popuštao, po cenu krvi. Kada je shvatio da ne može da dobije devojku koju želi, sava se promenio. Postao je oštar, svadljiv, grub prema ljudima koji su počeli da ga izbegavaju. Nije birao prema kome će iskaliti gnev, pa je u lošim odnosima bio i sa svojom poslugom, bratom Stankom i njegovom ženom i decom.
Na kraju odlučio je da ubije devojku u koju je bio zaljubljen. Plan mu je bio da to učini dok ona čuva ovce. Celu noć je presedeo budan u vajatu i čekao sa kuburom. Njegov brat Stanko je predosetio nešto loše. Sumnjivo mu je bilo što je Sava ostao budan cele noći. U zoru ga je video da je s kuburom krenuo ka šumi. Zato ga je krišom pratio.
Sava je sreo svoju nesuđenu devojku i pitao je da li bi pobegla s njim da žive u miru i ljubavi. Pastirica mu je rekla da nikada to ne bi učinila zbog oca i poručila mu je da je ostavi više na miru. Tada je Sava ubio. Devojka je ležala mrtva, a niz leđa joj se slivala krv.
Kada je Stanko to video, izleteo je iz žbuna i nasrnuo na Savu. Naišli su čobani, Stanko se još više uplašio i počeo da beži. Ljudi su pomislili da je zločinac, i jedan čobanin ga je ubio hicem iz puške. Očajni Sava je to video i nožem je ubio čobana koji mu je ubio brata. Ostali čobani su tek tada videli mrtvo telo čobanice i kada su primetili kuburu u Savinoj ruci, shvatili su da je on ubio, a ne Stanko. Sledi jeziva scena u kojoj ga opkoljavaju i batinaju motkama i kundakom do smrti.
Sahranili su ga u jaruzi jer na groblju, kao ubica nije mogao biti sahranjen. Nije prošlo mnogo vremena, a počelo je po kraju da se priča da se Sava povampirio, da noću luta po selu i zlokobno vreba. Seljaci su se uplašili i odlučili su da ga otkopaju i izbodu kočevima. Stankovoj ženi to je bilo jezivo, zamolila ih je da ne rade to i poslušali su je. Ipak, žena im nije poverovala, pa je sa dvojicom braće otkopala Savu i premestili su ga u dublje u šumu.
Od tada, meštani Zarožja nemaju mira. Priča se da je sačekivao seljake u staroj vodenici na rečici Rogačica, pio im krv.
Danas, vodenica je srušena, ali meštani danas, u 21. veku oko Božića svake godine oko ulaznih vrata stavljaju beli luk i glog.
– Prolazio sam pored vodenice često i noću i nikada nisam ništa video ni čuo. Pre svitanja, ovde se ipak svi povlače u kuće – rekao je Ognjen Vujetić.
Strah se ostavlja u nasleđe novim generacijama, makar i kroz iracionalne priče o prvom srpskom vampiru. O Savi su pisali i inostrani mediji. Kada bi u Srbiji neko napokon počeo da unovčava naše mitove i legende, sigurni smo da bi smo ozbiljno profitirali od turizma i da bi ljudi iz Zarožja živeli dosta bolje.
(izvor: noizz.rs)
