Premijerka Srbije Ana Brnabić i kosovski ministar Bedžet Pacoli kratko su se susreli u zgradi UN u Njujorku. Naša premijerka koja predvodi državnu delegaciju na Generalnoj skupštini UN pokušala je da bude duhovita ali je zapravo još više sebe pokopala.
Kratak i neformalan razgovor između Brnabić i Pacolija trajao je 15 sekundi, koliko je premijerki bilo potrebno da, što bi naš narod rekao, lupi i ostane živa. Pre nego što je stala pred novinare kako bi dala izjavu, Bedžet Pacoli joj je prišao i rukovao se sa njom. Dok su se rukovali, premijerka ga je samouvereno, u Vučić-stilu, pitala od koga je dobio dozvolu da boravi u Ujedinjenim nacijama.
“Vašu dozvolu sam dobio”, rekao je Pacoli na srpskom, na šta je Ana Brnabić odgovorila: “Nije moja, da ste pitali mene…”. Verovatno je htela da kaže: “Da ste pitali mene, ja bih po starom dobrom običaju zamuckivala i pokušala da prećutim sve.” Što je zapravo i uradila.
Pacoli je potom prokomentarisao: “Ovo je gospođa koju uvažavamo jako puno”, nakon čega je premijerka Srbije otišla. Verovatno je slaba na sarkazam, ili više voli da je zovu gospođica.
Ali, čekajte, je l’ se i vama javlja slika neobaveštenog Koštunice, da li se to istorija ponavlja? Premijerka Brnabić je na trenutak zaboravila da dužnost koju obavlja nažalost ne podrazumeva da donosi odluke kao što je dolazak kosovskog ministra u Njujork, to je privilegija nekog drugog političara u našoj državi.
Brnabić je tako propustila priliku da odgovori Pacoliju i ponela se kao… Pa, Ana Brnabić. Od nje se nikada nije očekivalo da bilo šta preduzme, a još manje odlučuje. Najsmešnije je to što premijerka države ne zna ono što zna “neki tamo” ministar, i to je čitava politika kojom se Ana uspešno vodi – ništa nisam videla, ništa nisam čula.
Pacoli je tako postigao gol u gostima, i jedino što nama preostaje je da čekamo Dačića i večeru, pa da se vadimo na način na koji samo on ume.
(izvor: noizz.rs)
