“Želim da se kao predsednik Srbije pohvalim, i da kažem da Srbija ove godine, u prvih 8 meseci ima 1,6 milijardi evra stranih direktnih investicija, što je 8,3% više nego što smo imali prethodne godine, a prethodne godine smo imali više nego sve ostale zemlje i teritorije zapadnog Balkana zajedno.“
Tanjug, 23. oktobar 2017. godine
Prisustvujući u ponedeljak 23. oktobra početku izgradnje „Duboka prerada“ u Rafineriji nafte u Pančevu predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je, između ostalog, da je Srbija u 2016. imala više stranih direktnih investicija (SDI) nego „sve ostale zemlje i teritorije zapadnog Balkana zajedno“.
Prvi deo predsednikove izjave – da Srbija u prvih 8 meseci ima 1,6 milijardi evra SDI još uvek ne možemo da proverimo, pošto je poslednja informacija sa sajta Ministarstva finansija za kraj jula 2017. (kada je neto priliv SDI od početka godine iznosio 1,28 milijardi evra.
Međutim, možemo da proverimo tvrdnju da je Srbija u 2016. imala više SDI od svih na zapadnom Balkanu.
Koje su zemlje zapadnog Balkana, osim Srbije? To su BiH, Crna Gora, Albanija, Kosovo i Makedonija. Pretragom po zvaničnim sajtovima centralnih banaka ovih zemalja došli smo do sledećih podataka o SDI u 2016. godini: Bosna i Hercegovina je imala 274,1 milion evra SDI, Crna Gora 495,3 miliona, Albanija 958,3 miliona, Kosovo 215,9 miliona, dok je Makedonija imala 338,4 miliona evra SDI.
Ukupno, to je dve milijarde i 282 miliona evra.
Iz poslednjeg izdanja „Tekućih makroekomskih kretanja“ Ministarstva finansija Srbije, vidimo da su strane direktne investicije u 2016. iznosile milijardu 860 miliona i 900 hiljada evra. Dakle, u Srbiju jeste ušlo najviše SDI, ali netačna je izjava Aleksandra Vučića da je ušlo više nego u sve zemlje zapadnog Balkana zajedno.
Stvari bi trebalo posmatrati i iz malo drugačijeg konteksta: Srbija je najveća od posmatranih zemalja, sa najviše stanovnika, pa je mnogo bolje da se nivo stranih direktnih investicija posmatra gledano po glavi stanovnika.
Iz ovog ugla dobijamo sledeće podatke: lider u SDI po glavi stanovnika (podaci o broju stanovnika Svetske banke) jeste Crna Gora sa 795,3 evra. Sledeća je Albanija sa nešto više od 333 evra po glavi stanovnika, dok je Srbija na trećem mestu sa 263,7 evra SDI po glavi stanovnika. Daleko ispod su Makedonija (162,6), Kosovo (118.875) i BiH (77,9).
Sa druge strane, u bazi podataka Svetske banke nalaze se ponešto drugačiji podaci o neto prilivu SDI.
Prema ovim podacima, Srbija je u 2016. imala neto priliv SDI od 2,3 milijarde dolara. Sledi je Albanija sa milijardu i 87 miliona dolara, pa Makedonija sa 573 miiona, Bosna i Hercegovina sa 259,4 miliona, Kosovo sa 239,3 miliona i Crna Gora sa 226,7 miliona dolara.
Uprkos ovim razlikama (najveće odstupanje kod Crne Gore), zbir SDI u ovih pet zemalja zapadnog Balkana – prema podacima Svetske banke – iznosio je 2,39 milijardi dolara. Ponovo – više nego u Srbiji. I u ovakvom rasporedu, Srbija je treća po SDI per capita, iza Albanije i Crne Gore.
(izvor: istinomer.rs)
