Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je političko nasilje kojem su izloženi gradovi i opštine u Srbiji u kojima je na vlasti opozicija. Sagovornici su bili Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca, i Saša Paunović, gradonačelnik Paraćina. Oni su govorili o kakvim se sve nasilnim metodama služi vladajuća Srpska napredna stanka da bi preuzela vlast u Šapcu i Paraćinu.
Bilo je reči o ucenjivanju birača uoči i za vreme izbora, o kupovini odbornika u kojoj učestvuje i osuđeni ratni zločinac Veselin Šljivančanin, o pokušaju nasilnog upada u zgradu opštine Paraćin da bi se sprečilo održavanje sednice skupštine, o tome kako lokalni mediji blate gradonačelnike, odbornike i službenike administracije u Šapcu i Paraćinu, a te laži kasnije ponavljaju ministri, o fizičkom nasilju nad opozicionarima, o medijskom linču kome je bila izložena sudinica šabačkog suda koja je oslobodila gradonačelnika Zelenovića od lažnih optužbi, o tome kako su dvojica gradonačelnika odlučila da ceo slučaj iznesu pred Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evropa i kako ih je zbog toga vlast proglasila izdajicama koji pljuju po Srbiji.
Omer Karabeg: U Srbiji ima 170 gradova i opština, a opozicija je na vlasti samo u tri – Šapcu, Paraćinu i Čajetini. To nije ni dva posto. Zašto Vučiću, koji kontroliše sve ostale gradove i opštine, takoreći celu Srbiju, smetaju te tri male opozicione oaze.
Nebojša Zelenović: Mislim da to proizilazi iz same prirode vlasti Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića. Oni žele apsolutnu dominaciju nad svim i svačim. Oni moraju da kontrolišu svaki, pa i najmanji segment života. Svi moraju da se povinuju Vučiću i rade po njegovom nalogu. Ko to neće biće proglašen izdajnikom i kriminalcem. Tako danas izgleda vlast u Srbiji.
Saša Paunović: Oni sprovode ujednačavanje u svim oblastima života. Dakle, možete se baviti politikom, ali samo u okviru vladajuće stranke, možete se baviti medijima, ali samo u okviru vladajuće politike. To važi i za lokalnu samoupravu. Nije dozvoljeno nikakvo iskakanje iz tog šablona i zato se vrši pritisak na sve one koji imaju drugačije mišljenje. To je jedan razlog.
Drugi je što su lokalne vlasti potencijalni resurs za opoziciju i treći – što u svakoj od opozicionih opština postoje pripadnici vladajuće stranke koji žele da budu na vlasti. Oni ovako rezonuju – naši svuda vladaju, a samo mi u našoj opštini nismo na vlasti. I oni onda ne biraju sredstva da dođu na vlast.
Hapšenje političkih protivnika
Omer Karabeg: Gospodine Zelenoviću, koji su najčešći oblici pritiska na vas lično, na vašu administraciju i na odbornike gradske skupštine Šapca?
Nebojša Zelenović: O pritiscima na opozicione lokalne samouprave nedavno sam govorio članovima Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope u Strasburu. Evropska povelja o lokalnoj samoupravi garantuje nam političku, administrativnu i finansijsku samostalnost, a vladajuća stanka sve čini da nam je onemogući. Vučić želi da bez izbora dođe na vlast u Šapcu, Paraćinu i Čajetini, a ja mu poručujem da to neće moći, da vlast može da osvoji samo na izborima, a nikako pritiscima i političkim nasiljem.
Od 2012. godine, otkako je Vučićeva stranka došla na vlast, mi se suočavamo sa pritiscima pre izbora, tokom izbora i nakon izbora. Politički protivnici Srpske napredne stranke se kriminalizuju. U periodu od 2012. do 2016. godine uhapšena su 34 bivša gradonačelnika i predsednika opština pod optužbom za politički kriminal. Oni su proveli u pritvoru od mesec dana do šest meseci, a ni protiv jednog do danas nije doneta pravosnažna osuđujuća presuda. Oni su kriminalizovani da bi bili onemogućeni da učestuju u političkom životu. Pre i za vreme izbora vrši se nasilje nad biračima.
Ljudima se preti da će ostati bez posla, ako ne glasaju za Srpsku naprednu stanku, zabranjuje im se da glasaju, maltretiraju ih i prebijaju. Nakon izbora vrši se pritisak na odbornike da promene stranu, nudi im se mito, obećavaju im se različite usluge ili im se preti da će oni i članovi njihovih porodica doživeti nekakvo zlo, ako ne pređu na stranu Srpske napredne stanke. Tako izgleda život u ove tri lokalne samouprave poslednjih šest godina.
Omer Karabeg: Gospodine Paunoviću, koliko znam krajem aprila ove godine aktivisti Srpske napredne stanke pokušali su upad u skupštinu opštine Paraćin kako bi onemogućili njen rad?
Saša Paunović: To je bio pokušaj da se spreči održavanje sednice skupštine opštine i da se blokira njen rad tokom tri meseca. Jer, ako se skupština ne sastane u roku od tri meseca, onda se raspisuju vanredni izbori. Vladajuća stranka upravo to želi kako bi se u vanrednim okolnostima dokopala vlasti, pošto je poražena na redovnim izborima.
Pre toga, oni su pokušali da dođu na vlast kupovinom odbornika i pretnjama njima i njihovim porodicama. Kad im to nije pošlo za rukom, aktivisti Srpske napredne stranke su krajem aprila pokušali da nasilno uđu u zgradu opštine i prekinu sednicu, a to bi u režimskim medijima bilo prikazano kao da su nezadovoljni građani ušli u zgradu skupštine i zbacili korumpiranu vlast. To im, na sreću, nije uspelo.
Tome je prethodila žestoka kampanja lokalnih medija bliskih Srpskoj naprednoj stanici. To je ovako izgledalo. Najpre lokalni portali objave lažne vesti – izbrojali smo da je bilo oko 400 takvih tekstova – onda ih preuzmu ministri i funkcioneri Srpske napredne stranke na državnom nivou, da bi konačno te laži bile objavljene u nacionalnim medijima. Jasno je da to nije bila akcija koju su vodili lokalni odbori Srpske napredne stanke, već da se je radilo o propagadnoj kampanji koja je organizovana u centrali.
Ratni zločinac vrbuje odbornike
Omer Karabeg: Gospodine Zelenoviću, čuo sam da je čak i osuđeni ratni zločinac Veselin Šljivančanin vrbovao odbornike da pređu u Srpsku naprednu stranku. I on je izgleda aktivista te stranke.
Nebojša Zelenović: Prosto je neverovatno čime se sve služi Srpska napredna stranka. Oni angažuju Veselina Šljivančanina da ide po šabačkom kraju i vrbuje odbornike. Pokušao je da jednog visokog oficira u penziji, odbornika u skupštini grada Šapca, privoli da promeni stranu. To je radio u prisustvu predsednika komšijske opštine Ruma. Inače, vrbovanje odbornika s namerom da se promeni politička volja građana po našem zakonu je krivično delo. Ima pritisaka i druge vrste.
Jedan odbornik šabačke skupštine, koji je osam godina radio u republičkoj administraciji, ostao je bez posla zato što nije hteo da promeni stranu. Čak je i ministar poljoprivrede jednom našem odborniku nudio novac iz agrarnog budžeta, ako pređe u redove Srpske napredne stanke.
Saša Paunović: U Paraćinu smo imali slučaj da je jednom našem odborniku prećeno “gepekovanjem“. I to je metod kojim se služe aktivisti Srpske napredne stranke. Nasilno vas uguraju gepek auta, odvedu na neko skrovito mesto i onda vas maltretiraju sve dok ne pristanete da promenite stranu. To je najsuroviji oblik pritiska. Inače, odbornicima, koji rade u državnim institucijama, dešavalo se da ih pozove šef i kaže im da bi dobro bilo da se priključe Srpskoj naprednoj stranci jer će inače ostati bez posla i oni i njihova deca i rođaci, ako su zaposleni u državnim insitucijama.
Bilo je i pretnji skandalima. Novinar lokalnog portala pozove odbornika i nagovesti mu da će o njemu biti objavljen kompromitujući tekst. Iako zna da u tom tekstu mogu biti samo laži, čovek počne da se koleba, jer će proći vreme dok on dokaže da su te optužbe lažne. Odmah sutradan nakon pretnji novinara, javi mu se neko iz Srpske napredne stranke i pozove ga da dođe na sastanak u hotel u Beogradu, gde se okupljaju aktivisti SNS-a iz Paraćina, i obeća mu da će cela stvar biti rešena. U suprotnom biće problema.
Znate, odbornici nisu profesionalni političari, oni primaju simbolične naknade i kandiduju se za odborničko mesto da bi se izborili da se asfaltirala ulica u njihovom kraju ili reši neki komunalni problem. Ti ljudi, koji se ne bave politikom, odjednom se nađu usred nekakve političke bitke gde im se preti kompromitacijom u lokalnim medijima i onda se oni nađu na mukama.
Svemoćni taksista Malović
Omer Karabeg: Gospodine Zelenoviću, vi ste se žalili da je policija iz Novog Sada saslušavala službenike gradske administracije Šapca. Šta novosadska policija traži u Šapcu, kad Šabac ima svoju policiju. Po čijem nalogu je to urađeno?
Nebojša Zelenović: U Srbiji institucijama ne upravljaju ljudi koji su legalno izabrani ili postavljenji na ta mesta već politički komesari Srpske napredne stanke. Za ovaj kraj u kome se nalazi Šabac, a to je zapadna Srbija, nadležan je jedan taksista sa beogradskog aerodrome, izvesni Malović, koji je ovde vlast umesto vlasti. On komanduje i predsedniku suda, i tužiocu, i šefu policije. Pošto šabačka policija i šabačko tužilaštvo ništa nisu uspeli da urade kako bi kompromitovali šabačku gradsku upravu, onda je on izdao naredbu novosadskim tužiocima i šefovima policije da u Šabac pošalju policajce da ispituju službenike gradske uprave ne bi li pronašli nešto protiv mene i mojih saradnika.
Ti policajci to i ne kriju, pa kada saslušavaju naše službenike kažu im – slobodno priznaj, tebi se ništa neće desiti, sve ovo se radi da se uhapse Zelenović i njegovi saradnici. O tome imamo izjave naših službenika koji su bili ispitivani i taj dokazni materijal smo prezetovali članovima Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope. Još dramatičinji primer je kada je sudinica, koja je vodila moj predmet, na kolegijumu sudija šabačkog suda bila kritikovana što me nije osudila. Jedna koleginica joj je rekla: “Morala si da nađeš način da ga osudiš, jer mi to dugujemo Srpskoj naprednoj stranci“. Meni zaista nije jasno kako bilo koji sud u Srbiji može bilo šta da duguje bilo kojoj političkoj partiji, pa i Srpskoj naprednoj stranci. To nisu normalne okolnosti, a čitavu tu nenormalnost proizvode članovi vlade.
Recimo, ministarka Zorana Mihajlović kaže da je pitanje trenutka kada će da bude uhapšen Milan Stamatović, gradonačelnik Čajetine, da bi odgovarao za sva krivična dela koja je počino, a čovek nije počinio nijedno krivično delo. Ili Marko Đurić, šef kancelarije za Kosovo i Metohiju, dođe u Šabac i kaže da je jedan od glavnih ciljeva SNS-a da Šabac dobije novu, nekorumpiranu vlast i da će on da učini sve da se to i dogodi. Pa, možete misliti po čijim nalozima postupaju i tužilaštvo, i sudovi, i policija.
Omer Karabeg: Gospodine Paunoviću, da li je vlast i vama slala policiju da vas ispituje?
Saša Paunović: Takvog pritiska kao u Šapcu nije bilo, ali svaki put kada neki od portala, koje kontroliše SNS, objavi nekakav članak o navodnoj korupciji i navodnim zloupotrebama opštinske vlasti, sledi anonimna prijava po kojoj postupa policija. To je uobičajeni scenario. Naravno, nije problem dokazati da je reč o lažima, ali čovek gubi vreme dokazujući neke banalne stvari. Recimo, podnose se prijave za zloupotrebe koje tehnički uopšte nisu izvodljive, i onda morate da objašnjavate da niste prodali Ajfelovu kulu ili nešto slično.
Policijci moraju da postupe po tako apsurdnim prijavama, jer se boje da će ih neko pozvati na odgovornost, ako odbace te prijave. Čovek se ne oseća dobro kada mora da provede pola dana kopirajući nekakave dokumente da bi dokazao da je laž ono što pišu portali koji nemaju ni impresum, ni vlasnika, niti bilo kakvu adresu.
Linč sudinice Mraović
Omer Karabeg: Gospodine Zelenoviću, vi ste nedavno izjavili da predsednik suda u Šapcu redovno šalje izveštaje Srpskoj naprednoj stranici o stanju predmeta koji se vodi protiv vas i vrši pritisak na sudiju da vas osudi.
Nebojša Zelenović: To je istina. Predsednik Osnovnog suda u Šapcu gospodin Maletić redovno podnosi izveštaje svom političkom šefu pomenutum Maloviću. Mora da ga izveštava o tome dokle je stigao predmet koji se vodi protiv mene. Sud u Šapcu me je dva puta oslobodio u postupku koji je potpuno besmislen. Optužen sam da sam oštetio gradski bužet, iako ne postoji nikakva šteta. U trenutku kada je postupak pokrenut svi su znali, uključujući i tužioca i predsednika suda, da ne postoji nikakva šansa da budem osuđen.
Pripremali su medijski linč protiv mene, a kada sam oslobođen, taj medijski linč je zadesio sudinicu Biljanu Mraović koja se usudila da donese oslobađajuću presudu. Ona je o tim pritiscima obavestila Vrhovni savet sudstva, Društvo sudija i sve nadležne institucije i podnela krivične prijave protiv predsednika suda gospodina Maletića i narodnih poslanika SNS-a iz Šapca koji su je žestoko napali i izvrgli je ruglu. Doživela je i fizičke napade. U takvom društvu mi danas živimo.
Kada o tome pričate ljudima iz uređenog sveta oni prvo ne mogu da poveruju da se to dešava, a onda kada im dostavite dokaze i dokumente budu šokirani. Pogledajte kakav je odnos vlasti prema lokalnim samoupravama. Prema važećem zakonu lokalne samouprave, dakle svih 170 koliko ih ima u Srbiji, imaju pravo na 400 miliona evra iz budžeta. Međutim, dobiju svega 280 miliona, a 120 miliona vlada Srbije troši kako joj se prohte. Vučić lično svake godine podeli 30 miliona bez pravila i kriterijuma. Grad Šabac je za poslednjih pet godina ostao bez 20 miliona evra. Možete misliti kako bi izgledao Šabac da je dobio taj novac i kako bi izgledali Paraćin i Čajetina da su dobili ono što im pripada.
Apel Savetu Evrope
Omer Karabeg: Da li ste ze žalili predsedniku Vučiću i premijerki Brnabić?
Saša Paunović: Nisam imao potrebu da se obraćam gospodinu Vučiću, pošto on nije nadležan za nas. Sa premijerkom sam imao sastanak u junu i rezultat tog sastanka bio je načelni dogovor da ministarstvo lokalne samouprave organizuje neku vrstu okruglog stola na kome bi učestovali predstavnici lokalnih samouprava, u kojima je na vlasti opozicija, i predstavnici vlade. Trebalo je da razgovaramo o organizaciji izbora, pritiscima na odbornike i opstrukciji opozicionih lokalnih samouprava od strane vlasti.
Nebojša Zelenović: Od juna do danas ništa se nije promenilo, situacija se čak i pogoršala. Kolega Paunović je inicirao te sastanke baš zato da probleme rešavamo kod nas, a ne u Strasburu. Ja sam napisao preko trideset pisama – sedam predsedniku, devet premijerki, deset ministru Antiću, ne znam koliko ministarki Mihajlović i ministru Ružiću. Ništa se nije promenilo.
Vidimo da će u budžetu biti još manje novca za lokalne samouprave. Vlada fingira da nešto radi, a u isto vreme svakog onoga ko izrekne neku kritiku na njen rad proglasi izdajnikom i neprijateljom. Pošto smo iscrpli sve mogućnosti za dijalog u Srbiji, pošto smo naišli na odbijanje, mi smo se obratili Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evope.
O svemu tome sam govorio u Strazburu i iskren da budem baš me briga što me sada proglašavaju izdajnikom i neprijateljom. Pokušao sve što sam mogao da problem rešimo u svojoj zemlji – i kad sam video da to ne ide, otišao sam tamo gde hoće da me saslušaju. Vučiću i Srpskoj naprednoj stranici nije prijatno što je ova tema dospela do Saveta Evropa, a verujem da ćemo uskoro uspeti da je otvorimo i u telima Evropske unije.
Omer Karabeg: Gospodine Paunoviću, najpre ste vi a potom gospodin Zelenović vaš slučaj izneli pred Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope. Vaš apel je ozbiljno shvaćen, pa će Komitet za monitornig tog kongresa 7. februara doći u Beograd. Izgleda da se vlast uplašila što je cela stvar stigla pred evropske institucije. Da nije tako, ne bi vas tako žestoko napadali i nazivali kriminalcima, izdajnicima i pljuvačima Srbije.
Saša Paunović: Reakcija vlasti je bila neuobičajeno oštra, što govori da postoji neka vrsta, ne bih rekao straha, ali svakako zabrinutosti. Ova vlast se u Evropskoj uniji percipira kao neko ko je posvećen evropskim vrednostima, dok u samoj Srbiji imamo kršenje ljudskih prava, slobode medija i svega onoga što bi trebalo da budu evropske vrednosti.
Vlast je zabrinuta da će istina koju mi iznosimo baciti senku na imidž koji ona gradi o sebi kao šampionu evropskih integracija. Ovo što mi iznosimo ne samo da ne odgovara vlasti u Srbiji nego i onim evropskim birokratama, koji tražeći stabilnost na Balkanu i podržavajući takozvanu stabilokratiju, zanemaruju ljudska prava i slobode građana u Srbiji.
Ovako više ne može
Omer Karabeg: Mislite li da će Savet Evrope intervenisati i da će vas uzeti u zaštitu ili će sve to brzo pasti u zaborav i pritisci će se nastaviti?
Nebojša Zelenović: Ovde nisu politički protivnici samo oni koji kritikuju Aleksandra Vučića, ovde svako ko ima bilo kakvu zamerku na bilo koji deo sistema automatski postaje neprijatelj i kriminalac. Bilo da je glumac, pa se žali na pozorište, bilo da je novinar koji piše u listu kao što je Danas koji je proglašen najvećim zlom u Srbiji samo zato što se usudio da iznese neke činjenice o kojima sam govorio u Strasburu. Ili pogledate ljude koji kritikuju zdravstveni sistem. Svi su oni neprijatelji režima i svakoga dana ih provlače kroz medijsko blato u sedam od osam novina i na svih šest televizija sa nacionalnom frekvencijom. Tako izgleda realnost u Srbiji.
Mislim da ovako više stvarno ne može i ja sam uveren da – kada članovi Komiteta za monitoring Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope 7. februara dođu u Beograda i kada se uvere u sve ono što mi govorimo – ni Savet Evrope, niti tela Evropske unije neće ostati nema. Na kraju krajeva, i Šabac, i Paraćin, i Čajetina žele da budu deo evropskih vrednosti i deo Evrope i uveren sam da Evropska unija želi takve saradnike i partnere.
Saša Paunović: Nama ne treba da nas Savet Evrope uzima u zaštitu, to uopšte nije cilj ove političke akcije. Nama je bitno da Savet Evrope ustanovi pravo stanje u Srbiji. Mi ćemo se izboriti za naša prava koja nam garantuje ustav, ali jedan deo te naše borbe je da dobijemo objektivnu sliku od strane nezavisnih posmatrača, u ovom slučaju od Saveta Evrope čiji je Srbija član.
Srbija je pristupila Savetu Evrope da bi bila član organizacije koja garantuje ljudska prava i slobode. Mi koristimo taj mehanizam da bismo u našoj zemlji odbranili naša ljudska prava i slobode. Mi ćemo se sami za njih izboriti, nama nisu potrebni nikakvi saveznici sa strane. To je naša bitka, a ono što očekujemo od Saveta Evrope jeste objektivna slika stanja u Srbiji kako bismo ovde mogli da raspravimo tu temu i dođemo do rešenja.
(izvor: slobodnaevropa.org)
