Grupa desetoro radnika bivše Unmik administracije sa Kosova i Metohije u nameri da dođu do pravde, 21. januara uputiće se u Beograd gde će pred vratima Kancelaije za Kosovo i Metohiju tražiti prijem kod gospodina Marka Đurića.
Zvanični zahtev za sastanak sa direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju poslednji put smo poslali prošle nedelje preko kancelarije u Kosovskoj Mitrovici, ali i na zvaničnu email adresu ove institucije i potpuno smo ubeđeni da je naš dopis prosleđen. Takođe je ovaj zahtev prosleđen i službeniku koji je prethodna dva meseca bio zadužen za kontakt sa našom grupom. Nažalost još uvek nismo dobili nikakav odgovor, ali verujemo u ozbiljnost ove institucije i očekujemo da će se to dogoditi do petka.
Ukoliko ne dobijemo termin za sastanak, mi ćemo se 21. januara po ovom zimskoom kijametu uputiti u Beograd, saterani u ćošak, znajući da to za nas nije nimalo lako.
Odluku o odlasku u Beograd doneli smo u novembru prošle godine, ali smo od te namere odvraćeni, nakon što je ta informacija dospela u javnost preko internet portala. Nakon poziva jednog od službenika Kancelarije za Kosovo i Metohiju dobili smo „ohrabrujući“ telefonski poziv u kome se kaže da to ne činimo, jer je sastanak sa Poreskom upravom već zakazan, te da sačekamo ishod tog sastanka.
Međutim, iako je prema njihovim tvrdnjama sastanak održan krajem novembra, odgovor Poreske uprave nije stigao, pa smo sredinom decembra insistirali da dobijemo bilo kakavu informaciju, ali odgovora nije bilo.
Prema tvrdnjama zaposlenih u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, još jedanput je upućen službeni dopis Poreskoj upravi u kome se traži odgovor čelnih ljudi ove institucije.
Do danas taj odgovor nismo dobili, a poslednja informacija iz Kancelarije gspodina Marka Đurića je da ga najverovatnije neće biti.
Za nas Srbe sa Kosova i Metohije ovakva neozbiljnost državnih institucija stvara pojačani osećaj nebrige.
S’ pravom se pitamo kako je moguće da mi kao obični građani Republike Srbije uopšte dobijemo odgovor Poreske uprave ili bilo koje druge državne institucije, ako to ne može institucija poput Kancelarije za Kosovo i Metohiju, koja je najrelevenatnija institucija u državi i kojoj za problem mogu da se obrate ljudi koji danas žive na Kosovu i Metohiji?
Kako je moguće da se sporni Zaključak Vlade Republike Srbije iz 2008. godine sprovodi selektivno?
Potpuni je apsurd da je Uprava carine koja je deo Ministastva finasija u potpunosti sprovede taj Zaključak, a da za Poresku upravu taj Zaključak Vlade nije validan, tj. nije obavezujuće prirode? Takođe, Ministarstvo pravde Republike Srbije je tada postupilo po Zaključku Vlade.
Bez obzira na sve, mi i dalje smatramo da je Kancelarija za Kosovo i Metohiju jedino mesto gde se mogu rešavati problemi ovakvog tipa, a dalje rešavanje problema treba vratiti za stolom Vlade Republike Srbije, tj. za istim onim stolom gde je problem i nastao.
Svedoci smo da Vlada Srbije i danas donosi iste Zaključke i Uredbe po kojima se finasiraju ljudi koji su do nedavno bili deo nekih kosovskih institucija, u čemu aktivno učestvuje Kancelarija za Kosovo i Metohiju.
Zašto preuzimanje radnika Poreske uprave nije sprovedeno, iako je sve potkrepljeno valjanim pisanim argumentima?
Zato Mi PREVARENI Srbi sa Kosova i Metohije, želimo da sve još jedanput razmotrimo zajedno sa direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju, gospodinom Markom Đurićem i na taj način dobijemo ohrabrenje da nastavimo da živimo život kosovsko-metohijskih Srba, jer će u suprotnom razočarenje biti ogromno i naš dalji ostanak na Kosovu i Metohiji neće biti moguć.
Prosto, priča o nenadležnosti Kancelarije za Kosovo i Metohiju koja ovu grupu ljudi prati već duže vreme, u srpskom narodu na Kosovu i Metohiji nema potporu.
Svedoci smo da je uticaj ove institucije na rad državnih službi na Kosovu i Metohiji jako velika.
Neozbiljnost Poreske uprave ogleda se u tome što prestanak radnog angažovanja nije propraćen nijednim pismenim obaveštenjem, već smo bukvalno ostavljeni na ulici.
Nakon bezbroj pisama koja smo slali gotovo na sve adrese najuticajnijih institucija, od predsednika Srbije, predsednika Vlade, Poreske uprave, Kancelarije za Kosovo, Zaštitnika građana, itd. gotovo da od nikoga nismo dobili odgovor.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju jedina je relevantna institucija koja bi trebalo da se bavi problemima Srba sa Kosova i Metohije. Međutim, baš iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju su nam rekli da ovakvi problemi nisu u nadležnosti ove državne institucije, što je kod nas izazvalo veliko razočarenje.
Danas se mi pitamo kako je moguće da je državna institucija koja i svojim imenom pokazuje svoju namenu, nema ama baš nikakvog uticaja na ostale državne institucije koje bi trebale da u najmanju ruku ispunjavaju odluke Vlade Republike Srbije, ove današnje i odluke prethodnih Vlada, ma ko da je bio u vlasti.
Grupa desetoro PREVARENIH radnika Unmik Poreske administracije koja je na poziv Vlade Republike Srbije nakon progolašenja nezavisnosti Kosova napustila svoja radna mesta, uz odluku Vlade da se prema ovim ljudima postupi po zaključku Vlade od 21. februara 2008. godine danas su ljudi bez egzistencije na Kosovu i Metohiji. Od 2008. do 2014. godine prema ovim ljudima Poreska uprava Srbije koja je bila dužna da reši njihov radno-pravni status produžavala je sa sve većim prekidima Ugovor o obavljanju povremenih i privremenih poslova čak trinaest puta, da bi u septembru 2014. godine bez ikakvog obrazloženja i to prestalo.
Danas mi ozbiljno razmišljamo da se trajno iselimo sa Kosova i Metohije.
U nadi da ćete nam pomoći,
Unapred zahvalni, bivši radnici Unmik Poreske administracije.
U nastavku se nalazi naš zvanični ZAHTEV sa detaljnim objašnjenjem problema.
__________________________________________________
Direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju, gospodinu Marku Đuriću
Poštovani gospodine Đuriću,
Sredinom Novembra prošle godine posle našeg dopisa Kancelariji za Kosovo i Metohiju, dobili smo poziv od strane gospodine Nemanje Kijačića, službenika Vaše kancelarije, koji je bio jako ljubazan i objasnio namere Vaše institucije da nam pomognete u rešavanju problema.
Od tada do danas je prošlo dva meseca, zvanični odgovor nismo dobili i sve je manje nade da će ga biti.
Zato, naša grupa okupljena oko istog cilja u nameri da pronađemo rešenje za problem koji nam je napravila država, imamo nameru da se sastanemo sa Vama.
Zato Vas molimo da u narednim danima odredite termin za sastanak.
U suprotnom, odlučni da se sastanemo sa Vama, imamo nameru da 21. januara dođemo u Beograd, iako to za nas nije nimalo jednostavno.
Pred vratima Vaše kancelarije ostaćemo sve dok se ne sastanemo sa Vama.
Nadamo se da ćete ipak naći malo vremena da čujete za problem deset srpskih porodica sa Kosova i Metohije, tj. ljude koji sa Kosova nikada nisu odlazili, a danas smo primorani da o tome razmišljamo.
Od gospodina Nemanje Kijačića obavešteni smo da je Vaša kancelarija već dva puta zatražila mišljenje direktora Poreske uprave, ali da odgovora nema, pa samim tim i to pokazuje neozboljnost ove institucije koja nam je (malo je reći) dovela u pitanje opstanak i ostanak na Kosovu i Metohiji.
Samo da Vas podsetimo, Uprava carine je prihvatila zaključak Vlade Republike Srbije iz 2008. godine, a Poreska uprava nije, iako se radi o istom ministarstvu.
Osnovni sud u Beogradu je presudio u našu korist, ali je Apelacioni sud poništio prvostepenu presudu i na taj način ugasio nadu za nastavak života naših porodica na Kosovu i Metohiji.
Poreska uprava se poziva na jasno zakonski propisanim pravilima za prijem službenika u državnu službu, te da Zaključak Vlade za njih nije nikakav obavezujući akt.
Mi smatramo da je problem političke prirode, a na taj način i rešenje može biti uz pomoć političara, te da rešenje problema ne treba tražiti od rukovodioca Poreske uprave, već je rešenje problema tamo gde je problem nastao, tj. u Vladi Srbije.
Nadamo se da nas nećete pogrešno razumeti, ali u želji da ostanemo na Kosovu i Metohiji, u našoj borbi očekujemo i medijsku pomoć, pa ćemo u skladu sa tim obaveštenje o našem dolasku poslati i svim medijskim kućama.
Još jednom Vas podsećamo da je naše angažovanje sa ugovorima o „Privremenim i povremenim poslovima“ prestalo septembra 2014. godine. Od tada do danas niko nije imao sluha da nas sasluša do kraja.
Ako Zaključci i uredbe Vlade nisu obavezujući za jednu instituciju Ministarstva finansija u Vladi Republike Srbije, kako je moguće da se prihvataju u drugoj i kako je moguće prihvatanje pripadnika KBS, carinika i bivših zaposlenih u kosovskim sudovima?
U prilogu ovoga dopisa šaljemo Vam:
Zaključak Vlade Republike Srbije od februara 2008. godine, koji je pokrenuo problem.
Izjavu o neprihvatanju kosovskih institucija tj. otkazna izjava, koju je od nas zahtevalo tadašnje Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Forma teksta sastavljena je u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.
Rešenje koje je Uprava carine dala Unmik carinicima, koji su zajedno sa nama pod istim uslovima napustili kosovske institucije. Oni i danas rade. Dakle, Ministarstvo finansija, Uprava carine prihvatila Zaključak Vlade Republike Srbije, a Poreska uprava taj isti Zaključak Vlade tumači drugačije.
Jedan od odgovora iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju, u kome se kaže da Vaša Kancelarija nije nadležna za rešavanje problema Srba sa Kosova i Metohije.
Molimo Vas da još jedanput pažljivo pročitate tekst u nastavku.
Hvala na razumevanju.
________________________________________________________________________________
(U nastavku sledi pismo koje je prethodilo kontaktu sa Vašom Kancelarijom, za koju smatramo da je jedina relevantna institucija koja rešavanje našega problema može vratiti za istim stolom, za kojim je problem nastao, a to je Vlada Republike Srbije)
Naime, 2008. godine kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, tadašnja Vlada Republike Srbije pozvala je radnike privremenih institucija na Kosovu i Metohiji da napuste iste i da po zaključku Vlade R.S “05 broj: 02-812/2008“ u Beogradu, 21 februara 2008. godine (Službeni glasnik RS, br. “55/05, 71/05- ispravka i 101/07“) obavezu o prihvatanju radnika preuzmu nadležne institucije čija su imena jasno naglašena u zaključku.
Za sve postoji pisana dokumentacija.
Tadašnje Ministarstvo za Kosovo i Metohiju od radnika Unmik Poreske Uprave na Kosovu i Metohiji zatražilo je pismenu izjavu o neprihvatanju kosovskih institucija, koje su proglasile nezavisnost, što smo i učinili i iste overili delovodnim pečatom sada već Poreske uprave Kosova i predali kancelariji Ministasrtva za Kosovo i Metohiju i centrali Poreske uprave u Beogradu.
(Čudna je činjenica da je Uprava Carine Srbije, prihvatila sve radnike i da su oni u skladu sa Sporazomom iz Brisela raspoređeni na radna mesta u okviru Carine Kosova.)
Na sastanku koji je posredovanjem tadašnjeg Ministarstva za Kosovo i Metohiju održan septembra meseca 2008. godine u centrali Poreske uprave u Beogradu, sa tadašnjim direktorom Poreske uprave Srbije Dejanom Stojanovićem , u prisustvu pomoćnika direktora Poreske uprave zaduženim za region Kosova i Metohije, gospodinom Živojinom Mitrovićem, nadležnih za ljudske resurse u Poreskoj upravi Srbije i petoro predstavnika grupe bivših radnika Poreske administracije Unmik-a, dogovoreno je prihvatanje svih radnika uz obaveznu prateću dokumentaciju koja je prethodno zatražena od nas.
Slobodno možemo reći da smo PREVARENI na sledeći način. Tadašnji direktor Poreske uprave je doslovno rekao „da bi smo izbegli redovnu proceduru i raspisivanje konkursa, mi ćemo Vam dati jedan, a najviše dva ugovora na određeno vreme, a nakon toga i konačno ugovor na neodređeno vreme“.
Prvi UGOVOR O OBAVLJANJU PRIVREMENIH I POVREMENIH POSLOVA sa Ministarstvom finansija Republike Srbije – Poreska uprava Srbije, zaključen je 01.09.2008. godine i produžavan je dvanaest puta sa sve dužim prekidima sve do 12.09.2014. godine.
Za vreme trajanja ugovora dobijali smo gotovo minimalne zarade bez ikakvih kosovskih dodataka, koji po uredbi Vlade Srbije dobijaju svi zaposleni u srpskim institucijama na Kosovu i Metohiji ( nikada se nismo protivili i zadovoljavali smo se time).
NAKON ISTEKA POSLEDNJEG UGOVORA mi nismo dobili nikakvo objašnjenje od nadležnih u Poreskoj upravi, iako smo se pismenim putem obraćali više puta, a takođe smo tražili sastanak koji nikada nije zakazan.
Za nas više nije bilo radnog angažovanja.
Trenutno je ozbiljno dovedeno u pitanje naš opstanak i ostanak na Kosovu i Metohiji s’ obzirom na nemogućnost ostvarivanja bilo kakvih prihoda.
Da apsurd bude veći, sporazumom iz Brisela u kosovske institucije, konkretno u Poreskoj administracija Kosova integrisani su ljudi iz Civilne zaštite na severu Kosova i Metohije, koji su u najmanju ruku rukovodili, kontrolisali i sprovodili ideju o izslasku Srba iz kosovskih institucija, nazivajući nas izdajnicima.
Sada kada smo potpisom dokazali patriotizam, izdali smo svoju decu, koja deset godina trpe zbog nespunjenih obaveza države.
Takođe Briselskim Sporazumom, integrisani su i radnici Uprave Carine, koji su na isti način i istoga dana napustili kosovske institucije.
Danas smo svedoci da je sadašnja Vlada Srbije preuzela sve radnike Kosovskog zaštitnog korpusa, koji danas primaju platu iz Srbije.
Nad ljudima se sprovode dvostruki aršini.
Zbog toga smo bili prinuđeni da pravdu potražimo na sudu.
Na žalost pravdu nismo upoznali tamo gde bi ona trebalo da živi. Svi oni koji su odlučili da tuže Poresku upravu, dobili su prvostepenu presudu u svoju korist, ali ne i na Apelacionom sudu u Beogradu, koji redom odbija presude prvostepenog Osnovnog suda. Pa smo danas prinuđeni da pored sve nepravde koja nas je snašla, platimo i sudske troškove.
Naravno, ukoliko se nešto ne promeni, mi smo odlučni da pravdu potražimo i na većem nivou, s’ obzirom da posedujemo dokumentaciju na koju se pozivamo.
Po potezima Poreske uprave, odluka o nama je doneta istovremeno sa odlukom o zatvaranju Posebnih odeljenja na administrativnim prelazima između Kosova i Metohije i Srbije, pa smo gotovo ubeđeni da je nama pravo na rad i zaradu uskratio Brisel, tj. neki od sporazuma koji su tamo potpisani, a tiču se nas Srba na Kosovu i Metohiji. Bez obzira na to mi se nikada nećemo pomiriti sa činjenicom da smo PREVARENI.
Na kraju o našem problemu ćemo upoznati i javnost, mada smo svesni da će kao i sve do sada i to biti teško, jer je to poslednja mogućnost da neko sazna na koji se način država odnosi prema nama poslednjih deset godina.
Od nadležnih i dalje očekujemo da nas prime na razgovor i daju bilo kakvo objašnjenje, jer to nikada nijedna vlast u proteklih deset godina nije učinila.
Gotovo sve naredne Vlade posle Vlade Vojislava Koštunice su imale stav da je to obaveza neke prethodne Vlade, pa se s’ pravom pitamo da li Vlada Srbije međunarodne obaveze pripisuje prethodnim Vladama ili ih ispunjava?
Danas smo prinuđeni da rasprodamo naša imanja i trajno se iselimo sa Kosova i Metohije, zbog teške ekonomske situacije, a odgovornost za naše iseljavanje pripisujemo nadležnim institucijama koje se brinu o rešavanju problema običnih i prevarenih ljudi.
Ohrabreni činjenicom da se u periodu koji je iza nas sve više priča o opstanku Srba na Kosovu i Metohiji, još jednom molimo nadležne institucije da organizuju sastanak na kome bismo mogli da Vam predočimo problem koji je nastao odavno, a koji samo Vi možete da rešite, Vašim autoritetom i na taj način nam omogućite da sa porodicama ostanemo da živimo i radimo na Kosovu i Metohiji.
PROČITAJTE JOŠ: (VIDEO) VUČIĆ: SRAM VAS BILO, BEDNICI JEDNI!
(izvor: srbijadanas.net)
