U Srbiji je posle posete ruskog predsednika Vladimira Putina aktuelizovana tema izgradnje transnacionalnog gasovoda, koji se ovoga puta zove Turski tok, nakon što je propao projekat izgradnje Južnog toka. Srbija je samo na osnovu obećanja, za Južni tok već uložila 30 miliona evra, a u budžetu za ovu godinu predviđeno je novih 70 miliona, po svemu sudeći za Turski tok. Novo ulaganje pokazuje da je Srbija pristala da se i Turski tok gradi po istim nepovoljnim uslovima koje je Srbija dobila za Južni tok. Sva ulaganja prvo idu i preduzeće u Švajcarskoj u kojem Srbija ima 49, a Rusija – 51 odsto vlasništva.
Sva ulaganja u budući gasovod država Srbija plasira preko javnog preduzeća Srbijagas koje je određeno da bude nosilac ovog posla. Država preko Srbijagasa ima 49 odsto vlasništva u preduzeću u Švajcarskoj osnovanom po Sporazumu iz 2008. radi izgradnje Južnog toka, dok ruski Gasprom u istom preduzeću ima 51 odsto vlasništva.
U budžetu Srbije za 2019. godinu navodi se da Republika Srbija odobrava nove garancije za kredite u ukupnom iznosu od 70 miliona evra preduzeću Srbijagas, a u budžetu se kao razlog navodi sledeće: “Izgradnja gasovoda na teritoriji Republike Srbije od granice sa Republikom Bugarskom do granice sa Mađarskom i drugim susednim zemljama sa Republikom Srbijom kroz ulaganje u kapital akcionarskog društva South Stream Serbia AG, Zug, Švajcarska“.
Direktor Srbija gasa Dušan Bajatović je 2016. godine rekao da je Srbija uložila 30 miliona evra za Južni tok, od kog je ruska strana odustala u decembru 2014. uz objašnjenje da se tom projektu protivi Evropska unija.
Bajatović je ranije na pitanje novinara Insajdera zašto se ulaže u firmu za Južni tok i nakon što je taj projekat ugašen rekao da je reč o troškovima za eksproprijaciju, projektovanje, geodetske radove.
Takođe se u finansijskim izveštajima budući Turski tok navodi kao razlog daljeg postojanja firmi osnovanih zbog Južnog toka.
Kada se ovome doda novo zaduženje od 70 miliona, to znači da je Srbija, samo na osnovu obećanja da će biti na trasi novog gasovoda, koji se sada zove Turski tok, već uložila ukupno 100 miliona evra za projekat koji nema nikakve garancije.
Za sada postoje obećanja prvog čoveka Gasproma Alekseja Milera da će deonica novog gasovoda kroz Srbiju biti završena do kraja ove godine, a direktor Srbijagasa Dušan Bajatović da izgradnja počinje u martu i završava u decembru. Iako je prema rečima Bajatovića sve spremno za početak gradnje, još se čeka zeleno svetlo evropske energetske zajednice, koja se protivila prethodnom projektu Južni tok. Bajatović očekuje da će mišljenje biti doneto već u februaru. Do tada ni Turski tok nije izvestan.
Putin: Spremni da počemo Turski tok, ali sve zavisi od zemalja EU
Prilikom Putinove posete Beogradu u petak o Turskom toku govorili su i srpski i ruski predsednik.
Putin je rekao da je Rusija spremna da uloži oko 1,4 milijarde dolara u razvoj infrastrukture u Srbiji, uključujući izgradnju Turskog toka. Međutim i iz njegove izjave je jasno da izgradnja gasovoda kojom bi evropski potrošači trebalo da se snabdevaju ruskim gasom neizvesna odnosno da ne zavisi od volje Rusije.
“Mi praktično pripremamo taj posao, u stvari ga počinjemo, ali na kraju krajeva sve će zavisiti od drugih zemalja, između ostalog zemalja EU. Nekada smo pokušavali, planirali i počeli da radimo na “Južnom toku”, ali je taj projekat, ne zbog naše krivice, zaustavljen, rekao je između ostalog Putin na konferenciji za novinare u Beogradu
Predsednik Vučić izjavio je da se radi na izgradnji gasnog “Turskog toka” kroz Srbiju i da Srbija hoće za svoje građane najbolji i najjeftiniji gas, a to je ruski gas.
“Ne znam kakvi su pritisci na neke druge kroz čije teritorije gasovod “Turski tok” treba da prođe, sa Srbijom Rusija nije imala tu vrstu problema. Mi smo na takvu vrstu pritisaka otporni, naš narod mora da dobije gas, naša preduzeća moraju da dobiju gas”, rekao je predsednik Srbije na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ruskim predsednikom i ponovio da za Srbiju nema gasa iz drugih izvora osim tečnog naftnog gasa koji je, kako je rekao, duplo skuplji.
Tokom posete ruske delegacije iz oblasti energetike su potpisani sporazumi o proširenju skaldišta gasa Banatski dvor i revitalizaciju hidroelektrane Đerdap 2. Nijedan od 21 potpisanog dokumenta nije se, međutim, odnosio na srpsku deonicu novog Turskog toka za koji nikakve garancije još ne postoje.
Ukoliko bude izgrađen, Turski tok će po svemu sudeći ići istom trasom kojom je, bar kroz Srbiju, planiran i Južni tok, odnosno od Bugarske do Mađarske granice. Projekat će biti realizovan po istim nepovoljnim uslovima za Srbiju.
Zarada od tranzitne takse prvo u Švajcarsku
Prema istraživanju Insajdera, Srbija je od svih zemalja koje je trebalo da budu na trasi Južnog toka najskuplje platila svoje učešće u tom projektu i pristala je na najlošije uslove.
Samo je Srbija pristala da istim Sporazumom iz 2008, kojim su utvrđeni osnovni uslovi za izgradnju gasovoda, bez tendera i ispod svake cene proda većinski udeo u nacionalnoj naftnoj industriji i jedinom skladištu gasa Banatski dvor u koji je ulagano decenijama pre toga.
Samo će Srbija biti manjinski vlasnik deonice preko svoje teritorije i samo je Srbija pristala na to da ulaganje u izgradnju gasovoda a kasnije i ubiranje prihoda od tranzitnih taksi ide preko firme koja je registrovana van granica zemlje, tačnije u Švajcarskoj.
PROČITAJTE JOŠ: U SLUČAJU DA RASPIŠE: DEMONTRACIJE NA DAN IZBORA
Srbija je zbog gradnje Južnog toka s Gaspromom osnovala firmu South Stream Serbia za gradnju gasovoda Južni tok. Ta firma je registrovana kao klasična offshore firma u švajcarskom gradu Cug, koji važi za offshore zonu.
Kako je objavljeno u serijalu Insajdera Energetski (ne)sporazum, to nije uradila nijedna druga zemlja na trasi gasovoda, već su matične firme osnovali u svojim zemljama. Švajcarska firma South Stream Serbia koja je 51 odsto u vlasništvu ruskog Gasproma osnovala je potom ćerku firmu u Srbiji, a čiji je zadatak bio da se vodi projekat gradnje Južnog toka u Srbiji.
PROČITAJTE JOŠ: SNP NAŠI: PISMO MAJCI ALEKSANDRA VUČIĆA
(izvor: insajder.net)
