U subotu se održava još jedan protest #1od5miliona u Beogradu i za taj dan najavljena je velika studentska šetnja sa početkom u 16 časova.
PROČITAJTE JOŠ: NAJAVA – Sa studentima na protest
Razgovarali smo sa nekim od studenata koji su najavili svoj dolazak i objasnili zašto je važno doći na protest, zašto baš šetnja do pinka i da li i kako protesti mogu uspeti.
Ovo su njihovi odgovori:
1. Šta mislite da je potrebno da bi protesti uspeli?
Nekako mi se čini da ljudi kada se postavi ovo pitanje aludiraju na neki novi 5. oktobar, ali ja ne razmišljam tako kada razmišljam o uspehu ovih protesta. Što se mene tiče, oni su na neki način već uspeli. Uspeli su da ‘zatalasaju’ javnost, uspeli su da pokrenu ljude, uspeli su da pokažu da postoje neki mladi ljudi koji su itekako sposobni da se nose sa problemima od velikog značaja koji se tiču društva, bolje od nekih ‘velikih igrača’. Ono što je definitivno potrebno je više upravo tih mladih, kojih u ovoj zemlji ima mnogo (da ne kažem za izvoz), a koji su čini mi se i dalje pomalo uspavani, ušuškani i nesvesni da protesti nisu borba za neku apstraktnu slobodu, pravdu istinu, već za nešto jako konkretno, a to su oni sami.
2. Zašto studentski marš?
Diplome se kupuju, doktorati se plagiraju, a zašto mi studiramo? Ponavljam ono što je rečeno već toliko puta, ali mislim da treba ponoviti još toliko i nastavljati sa ponavljanjem dok svakom studentu ne dopre do glave apsurd njegovog studiranja u ovom sistemu. Zašto još? Biološki fakultet na kom ja studiram nema svoju zgradu. Nema uslova za normalno izvođenje ni teorijske ni praktične nastave, a to ide dotle da se dešavalo da sam na nekim predavanjima sedela na podu. Ipak glavni razlog za studentski marš je što bi moji roditelji voleli da ja odem iz ove zemlje i da je to vrlo izvesno ako se nešto ne promeni. A to nije fer. Zaslužujemo da imamo izbor.
3. Šta mislite o radu Pinka i ostalih programa sa nacionalnom frekvencijom?
Jedna reč – sramota. A ne znam da li je veća sramota ono što se na tim programima prikazuje ili ono što se ne prikazuje. Da sam svaki put kada sam poželela da izbrišem Pink sa liste kanala dobila po dinar, sada bih bila milioner. A ono što mi je najgore od svega je to što smo ‘oguglali’ na gadosti koje nam se svakodnevno serviraju. Promocija vulgarnlsti, gluposti, nemorala sa jedne strane, a potpuno gušenje svakog drugačijeg mišljenja sa druge. To što oni rade nije novinarstvo, to je poslušništvo ljudi bez kičme ljudima bez mozga.
Mila Jovanović, Biološki fakultet
1. Šta mislite da je potrebno da bi protesti uspeli?
Da bi protesti uspeli potrebno je da većina medija, a naročito oni sa nacionalnom frekvencijom počnu objektivno da izveštavaju. Različita mišljenja treba da se čuju i budu poštovana, s tim što se ovo ne odnosi samo na medije, već i među građanima. Pitanje: “Koga biste doveli umesto njega?” se postavlja samo u autokratskom režimu, demokratija podrazumeva grupu obrazovanih, sposobnih ljudi koji će vladati u ime naroda. Dakle, treba obrazovati ljude šta zapravo demokratija i promena sistema znači, ta promena počinje od svakog pojedinca i kao i ovi protesti treba da se širi na sve ljude.
2. Zašto studentski marš?
Studenti su mladi ljudi koji predstavljaju potencijal jedne države za napredak u svim segmentima. Oni su u godinama kad su dovoljno zreli da vide šta se oko njih zaista dešava, ali u odnosu na njima starije ljude imaju više vremena da izdvoje za realizaciju promena i najmanje da izgube, posebno u društvu gde im je budućnost u državi u kojoj su odrasli skoro pa oduzeta. Omladina ima snagu da pokrene i napravi promene.
3. Šta mislite o radu Pinka i ostalih programa sa nacionalnom frekvencijom?
Rad televizija sa nacionalnom frekvencijom se sveo na stranačko, tj. SNS promovisanje, kao i promovisanje kiča i šunda (kako u rijaliti programima, tako i serijama koje se emituju, pa čak i vestima). Dok mediji imaju ogromnu ulogu u edukaciji, naročito novih generacija mladih, ovakvim radom stvaraju zombije, koji ako misle, misle jednom glavom, ali ne svojom.
Ana Knežević, Fizički fakultet
1. Šta mislite da je potrebno da bi protesti uspeli?
Potrebno je da ljudi postanu svesni ogromnih mana aktuelne vlasti, ali je i naročito potrebno da svaki čovek zna ,,šta on ima od toga”. Dakle, pored opštih priča o medijskom mraku i izumiranju demokratije, nažalost, ljudima je potrebna dodatna motivacija da izađu na ulice i da se bore za svoju slobodu. Treba podsetiti ljude koje su sve svakodnevne znake slobodnog društva izgubili, skriveno i postepeno proteklih sedam godina. Svaki učesnik protesta mora biti apsolutno uveren u moral naše borbe i mora se osećati kao deo kolektiva koji se bori baš za njega. Ukratno, svaki pojedinac mora voditi kolektivnu borbu za pojedinačna, lična prava.
2. Zašto studentski marš?
Srbija ima dugu i bogatu istoriju studentskih protesta, pa zato i nije neobično da ih opet imamo. Sve slobode za koje su se studenti borili decenijama u nazad su i danas ponovo otete. Pored toga, postoji dodatno poniženje koje studenti doživljavaju, kao i naši profesori. Akademskim karijerama i finansijskim situacijama studenata i profesora, direktno i neverovatno loše, upravljaju najneobrazovaniji i najnemoralniji. Lažni doktori nauka, ministri koji vređaju profesore, previsoke školarine, potpuno zanemarena mišljenja studenata o fakultetima i nastavi, nemanje učionica, adekvatne opreme… Problemi idu u nedogled, a na kritiku vlast odgovara ponižavanjem, ako se uopšte desi da nas ne ignoriše u potpunosti. Najzad, kada se javno progovori protiv vlasti slede nam zastrašivanja i hapšenja, što je potpuni promašaj ovog režima. Ubuduće će vlast morati da se suoči sa vrlo čvrstim i jasnim stavom – Studenti ne ćute!
3. Šta mislite o radu Pinka i ostalih programa sa nacionalnom frekvencijom?
Jasno je da je program televizije Pink čista propaganda Vučićevog režima. Zajedno sa Pinkom idu i svi ostali okupirani mediji koji se ne bave novinarstvom, već izvrtanjem stvarnosti. U Srbiji ne može biti bolje, svuda je šarenoliko ružičasto veselje i slavlje, a tu savršenu sliku naše diktature kvari svaki neistomišljenik, te ga treba linčovati u medijima kao izdajnika, stranog plaćenika, domaćeg plaćenika, fašistu, tajkuna, razbojnika, lopužu, nindža kornjaču… Ipak, sada je jasnije nego ikad da Vučićev režim neće potrajati, pa su veći problem dugoročne posledice koje ovakvi mediji ostavljaju na naše društvo. Biće potrebne godine dekontaminacije i negovanja zdravog dijaloga kako bismo se izlečili od ružičastog, društvenog kancera.
Mladen Lazarević, MEF
Vidimo se u subotu.
(Izvor: Gerila.rs)
