Brojne je uspehe premijerka Ana Brnabić navela kao postignuća vlade na čijem je čelu u poslednje dve godine. S pravom se podičila određenim koracima. Ipak, premijerka je na čelu Vlade i kada cvetaju ruže i kada pada kiša. Podrazumeva se da Vlada radi na dobrobit građana, ali isto tako i da građani, odnosno u njihovo ime novinari, mogu da pitaju i za one stvari kojima se premijerka ne bi rado podičila.
PROČITAJTE JOŠ: BEOGRAĐANI I DALJE UPORNO IZLAZE NA PROTESTE, OVO SU NJIHOVI RAZLOZI
Tako je na konferenciji za novinare predstavljajući rezultate Vlade premijerka navela brojne uspehe, ali u nabrajanju izostavila pojedine probleme. I ne samo da ih je izostavila, već je izbegla odgovore zamenjujući teze.
Jer osim vlade koja je uvela e-upravu, ona je premijerka i vlade koja ne uspeva da organizuje rušenje kafane na vrhu Kopaonika. I one vlade koja nije razrešila pitanje nelegalnog rušenja u izbornoj noći u Hercegovačkoj. I one vlade u kojoj su direktori javnih preduzeća u konstantnom stanju vršioca dužnosti – nisu posao dobili na konkursu, već voljom Vlade, kao što bi i posao mogli izgubiti na isti način.
Ljutnja premijerke na pitanja upućena joj o ovim problemima nije razumljiva, a pogotovo ne pitanje da li bi građani više voleli da su direktori birani na konkursu ili da imaju veće plate. Jer, zašto bi jedno isključivalo drugo.
Izbor direktora na konkursima možda na bi značio veće plate, ali bi svakako značio da ova zemlja sprovodi zakone koje je sama usvojila. Primena zakona i isti zakoni za sve – i za građane i za Vladu – svakako bi doveli do pravne sigurnosti i boljeg života.
PROČITAJTE JOŠ: (VIDEO): EVO KAKO JE JUČE IZGLEDAO SEVER KOSMETA
I zato je ljutnja premijerke i izvrgavanje ruglu legitimnog pitanja novinara Insajdera izlišna, prekomerna, neutemeljena i neopravdana – javnost ima pravo da zna šta je Vlada dobro uradila, ali ima pravo da zna i šta nije uradila uopšte ili šta je urađeno loše.
Kada odgovor koji sagovornik dâ nije odgovor na pitanje, onda je zbog normalnog razumevanja normalno postaviti potpitanje. Za to postoji toliko primera iz običnog života a još je očiglednija potreba za tim u razgovorima novinara sa nosiocima najviših državnih funkcija.
Kada su pitanja i odgovori rezervisani samo za konferencije za štampu onda su i potpitanja samo tamo i moguća. Ljutnja i pozivanje na kolegijalnost sa drugim redakcijama kojima je takođe ograničeno pravo na postavljenje samo jednog pitanja jednostavno nije opravdano.
Bežanje od pitanja i potpitanja neće pomoći ni boljem odnosu novinara i funkcionera, niti će omogućiti bilo kakav napredak. Konsolidacija, digitalizacija, investicije ne mogu biti izgovori za odgovor na pitanje o funkcionisanju pravne države.
(izvor: insajder.net)
