Otkada je 2013. godine predstavljena kao naslednica JAT-a (koji je uistinu bio totalni raspad), Air Serbia je imala ogromna očekivanja. Svo ovo vreme iz medija su stizale informacije kako nova kompanija posluje neverovatno dobro, otvoren je veliki broj novih linija uključujući i direktan let za New York, najavljivane i neke druge dalje destinacije (Peking, Seul…), da bi u poslednjih nekoliko dana pristigle vesti da je situacija, pa, ne baš tako sjajna. I ne samo da nije sjajno, već je po svemu sudeći stanje zabrinjavajuće.
U poslednjoj godini Air Serbia je ostvarila neto profit od 900.000 evra, što je treća godina za redom da kompanija završava poslovanje u plusu, ali se do tog rezultata došlo uz pomoć subvencije od čak 41 milion.
Dakle, dali smo 41 da bismo zaradili (ne baš ceo) 1 milion. Izrazito loša matematika, čak bi i se i najveći laici složili.
Situacija je još i gora kada srpskog avioprevoznika uporedimo sa nekim iz regiona, na primer hrvatskim Croatia Airlines. Komšijska firma je 97% u vlasništvu države, prošli su kroz težak period restrukturiranja i nemaju strateškog partnera. Ipak, hajde da vidimo kako je to kada uporedimo neke konkretne rezultate.
U prošloj godini Air Serbia je prevezla ukupno 2,6 miliona putnika, odnosno 950 putnika po sedištu. Za isto vreme, Croatia Airlines ima ukupan rezultat od 1.9 miliona, odnosno 1.405 prevezenih ljudi po sedištu. Dakle, čak 40% više nego u srpskoj kompaniji.
Air Serbia je ostvarila poslovne prihode od 35 milijardi dinara, čak 14 odsto se odnosi na subvencije države koje su iznosile 5 milijardi dinara. S druge strane, u poslovnim prihodima Croatia Airlines od 27 milijardi dinara nema ni dinara državnih subvencija (ili kuna, kako više volite). Uprkos tome, hrvatska aviokompanija je uspela da zabeleži malu ali ipak dobit iz poslovanja od oko 130 miliona dinara, dok je Er Srbija čak i sa masivnim subvencijama zabeležila gubitak iz poslovanja od oko 308 miliona dinara.
Pored toga srpski nacionalni avio-prevoznik je daleko zaduženiji od hrvatskog.
Da sumiramo, situacija jeste loša i nažalost ne ide na bolje. Onima koji upravljaju našom kompanijom možemo samo poručiti da manje drže hvalospeve o svom radu u medijima, a malo više, pa na primer, rade kako treba da se radi.
Izvor: danas.rs
