Promocija putem većine medija u Srbiji, društvenih mreža, štandova, kampanja od vrata do vrata, očigledno nisu dovoljni Srpskoj naprednoj stranci u predizbornoj kampanji, pa je počela da otvara mesne kancelarije na lokacijama logora i kači stranačke zastave po stambenim zgradama u Srbiji, na opšte zgražavanje javnosti.
Umesto da Staro sajmište bude pretvoreno u memorijalni kompleks nacističkim žrtvama, SNS je ovaj prostor iskoristio za otvaranje kancelarije mesnog odbora, uprkos kritikama aktivista za ljudska prava.
Aleksandar Nećak, član UO Muzeja genocida Srbije, potez naprednjaka ocenjuje kao sraman.
– Taj krug ljudi nema osećaj poštovanja, mere, dostojanstva. Za njih je Staro sajmište, eto, neki prostor gde im se ukazala prilika da osnuju kancelariju. Oni nemaju pijetet, ne znaju šta znači Staro sajmište i šta predstavlja – kaže Nećak za Danas.
On podseća da je to bio užasan logor u kojem je mučki ubijeno 6.386 Jevreja u gasnim komorama, mahom žena i dece. Naš sagovornik je brojnim ministrima i drugim predstavnicima vlasti postavljao pitanje zašto na Starom sajmištu nije postavljeno bar spomen obeležje žrtvama, ali odgovor nije dobio.
– To je vruć kesten od koga svi beže. Treba imati na umu da je to jedno od trenutno najskupljih građevinskih zemljišta u Beogradu. Možda bi aktuelna vlast na njemu napravila novi Beograd na vodi ili nešto slično – ističe Nećak.
– To je jedini prostor u Evropi na kojem je toliko ljudi stradalo od nacista, a da ni na koji način nije obeležen. Čak ni tablom. Ni republička ni gradska vlast nemaju volju ni nameru da bilo šta učine, iako već godinama najavljuju otvaranje memorijalnog kompleksa. Jedino što je vlast uradila jeste formiranje brojnih komisija. A znate kako je Čerčil govorio – kad nećeš ništa da rešiš, ti formiraj komisiju – ukazuje Nećak. On dodaje da jedino što je dogovoreno jeste preseljenje Muzeja genocida Srbije u kulu na Sajmištu.
Odbornik DS u Skupštini Beograda Balša Božović pita kako je moguće da u zgradi Spasićevog paviljona na Starom sajmištu SNS drži svoj mesni odbor i reklamu za svoja obeležja, kada se zna da je to mesto stradanja Jevreja, Srba i Roma tokom Drugog svetskog rata.
– To je pitanje i za nosioca liste SNS dr Zorana Radojičića, kao i za ostale ugledne ljude sa liste naprednjaka. Zanima me šta o tome misli dekan Pravnog fakulteta profesor Sima Avramović, zatim Bule Goncić, ili na primer Branko Kockica, ili direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković – kaže Božović.
Stranačka obeležja SNS-a niču poput pečurki po Beogradu, pa su se tako bez znanja i dozvole stanara naprednjačke zastave zaviorile po stambenim zgradama prestonice. Jedna od njih okačena je i na zgradu novinarke Jovane Polić, koja se tim povodom pisanim putem obratila predsedniku Srbije i SNS-a Aleksandru Vučiću.
“Kao pravnika i čoveka koji, nedvosmisleno, poznaje propise, pitam Vas: Da li je dozvoljeno da se na stambenu zgradu, u kojoj žive i oni koji su politički neopredeljeni, kao i oni koji su opredeljeni za drugu političku opciju, okači zastava vladajuće partije? Takođe, ako jeste, imamo li mi, stanari, pravo da na isti stambeni objekat, pod istim uslovima kao SNS, postavimo zastave drugih političkih stranaka ili aktivistička obeležja koja simbolizuju vrednosti koje zastupamo?” – upitala je Polić, a Balša Božović je dodao da “ako je princip da se stranačka zastava nađe na svakoj stambenoj zgradi, zašto ne bi bila okačena i na Narodnom muzeju?”
(izvor: danas.rs)
