Beograd ne leži samo na otpadnoj vodi, Beograd leži i na đubretu. Tačan broj divljih deponija je praktično nemoguće utvrditi jer se, nakon uklanjanja, vrlo brzo ponovo formiraju na istom mestu. Procenjuje se da ih u Srbiji ima više hiljada, a u Beogradu više stotina. Verovatno najveća divlja deponija u Beogradu trenutno se nalazi u prolazu ispod Pančevačkog mosta, od Vilinih voda do Stare Karaburme.
Divlja deponija je mesto, javna površina, na kojoj se nalaze nekontrolisano odložene različite vrste otpada i koja ne ispunjava uslove utvrđene propisom kojim se uređuje odlaganje otpada na deponije.
Rešavanje problema divljih deponija zahteva angažovanje značajnih ljudskih i materijalnih resursa.
Kako se problem divljih deponija rešava u Beogradu?
Očigledno nikako!
Grad Beograd preko svog preduzeća JKP „Gradska čistoća“ Beograd je nadležan za uklanjanje divljih deponija. Kako oni to rade?
U godišnjem izveštaju o poslovanju za 2016. godinu JKP „Gradska čistoća“ navodi da su prihodi od grada Beograda vezani za uklanjanje divljih deponija iznosili 16.666.000 dinara bez PDV-a (ili 20 miliona dinara sa PDV-om).
Ugovorena vrednost usluga uklanjanja divljih deponija je izvršena u potpunosti. U posebnoj tabeli je prikazan pregled odnetog otpad po opštinama gde se vide količine odnetog otpada po svakoj opštini po ceni od 1.113,69 dinara po metru kubnom otpada bez PDV-a. Ukupna vrednost sa PDV-om iznosi tačno 19.999.645,02 dinara!
Vrlo je interesantno da se realizovana količina u dinar poklapa sa planiranim sredstvima. Čestitam Beograđanima što su uspeli da naprave divljih deponija baš onoliko koliko je Gradska čistoća planirala da odnese.
Iz ovog primera se vidi sva neozbiljnost u radu javnih preduzeća ali i gradskih organa koji usvajaju ovakve izveštaje. Štimovanje je očigledno. Zbog toga je opravdano postaviti pitanje da li je navedena količina otpada zaista i odneta, ili je samo fiktivno prikazana kako bi se opravdala dobijena sredstva?! Da li je Sekretarijat za zaštitu životne sredine vršio nadzor kako bi bio siguran da su budžetska sredstva za koje je odgovoran zaista potrošena za pravu namenu? Pošto je očigledno grad prekriven divljim deponijama, osnovano je pretpostaviti da sredstva nisu potrošena za uklanjanje istih, već da su potrošena na neki drugi način, što znači nenamenski! Možda za finansiranje partokratije?!
U izveštaju za 2015. godinu JKP „Gradska čistoća“ je takođe dobila od grada Beograda, preko Sekretarijata za zaštitu životne sredine, 20 miliona dinara. Međutim, nema tačne specifikacije po opštinama i količinama otpada, već se samo navodi da je mesečno uklonjeno oko 880 kubika smeća širom grada. Kada tu cifru pomnožimo sa 12 meseci i cenom po metru kubnom, dobija se nešto manje od 12 miliona dinara?
Šta je sa razlikom? Najblaže rečeno, ovo je neozbiljno. Ovakve stvari ne bi nikako smele da se pojavljuju u izveštajima jednog od najvažnijih i najvećih preduzeća u Beogradu.
Prvobitno planirani fizički obim usluga uklanjanja divljih deponija za 2017. godinu iznosio je 29.930 m3, a planirani prihodi od Sekretarijata za zaštitu životne sredine iznose 40 miliona dinara sa PDV-om. Međutim, izmenama i dopunama Programa poslovanja za 2017. godinu, planirano je uklanjanje svega 7.482 m3 divljih deponija. Dakle, četiri puta manje. Biće interesantno videti koliko je zaista realizovano u 2017. godini s obzirom na to da se iz izveštaja za prvu polovinu 2017. godine vidi da uopšte nije bilo uklanjanja divljih deponija. Sada je mnogo jasnije zašto je Beograd prekriven divljim deponijama? Vlast jednostavno ne radi na rešavanju ovog problema!
Šta je rešenje?
Iz navedenog se vidi da divlje deponije, pored toga što predstavljaju opasnost za životnu sredinu i zdravlje ljudi, predstavljaju i značajan trošak. Nadležni organi već decenijama gube bitku sa divljim deponijama, ne samo iz subjektivnih razloga. Postoje i objektivni razlozi. Jedan od najvažnijih je činjenica da je teško utvrditi ko je počinilac. Kao rešenje se nameće postavljanje video nadzora sa ciljem da se tačno identifikuje počinilac ovakvih, slobodno možemo reći, zločina. Zatim je neophodno drastično kažnjavanje i objavljivanje identiteta u skladu sa propisima koji regulišu tu oblast.
Kritična mesta su odavno poznata, ima ih mnogo, i sigurno se ne mogu odjednom sva pokriti video nadzorom. Za početak bi bilo dovoljno postaviti video nadzor samo na nekim mestima, ali tako da se kamera ne može baš tako lako primetiti. Izricanje prve kazne i objavljivanje identiteta (možda i fotografije počinioca) bi dalo velike rezultate. Ponovo naglašavam, u skladu sa propisima koji regulišu zaštitu podatak o ličnosti.
Borba protiv divljih deponija je veoma težak posao i već godinama ne daje apsolutno nikakve rezultate, bez obzira što se značajna sredstva troše u tu svrhu. Beskonačno uklanjanje divljih deponija koje se vrlo brzo ponovo formiraju na istom mestu je neracionalno, skupo i ne daje rezultate. Predloženo rešenje je neupredivo jeftinije i elegantnije.
Dr Dragoslav Budimirović, dipl. inž. tehnol.
član Programskog saveta DJB za Beograd i predsednik OO Savski venac
(Izvor: Dostajebilo.rs)
