Piše: Dejan Jeremić
Postojalo je nekoliko razloga da vam upropastim vikend i samo jedan način da to ne uradim. Način je – da o tim razlozima ne pišem. Nisam pisao, dovoljno vam je bilo to što ste vikend proveli gledajući „Nemanjiće”. Vikend je prošao, razlozi su ostali.
Kako se kampanja za beogradske izbore zahuktava tako i ingenioznost majstora advertajzinga evoluira do donjih granica podnošljivosti, dobrog ukusa i zdravog razuma. Reklamni spotovi pojedinih stranaka, pokreta i koalicija kao da su nastajali u kafanskoj dokolici i porodičnoj manufakturi tvoraca video uradaka. A da se pritom zna da autori spotova i serije o nastajanju srpske države nisu iste osobe.
Preizborni spot nečega što se odaziva na poklič POKS (Pokret obnove Kraljevine Srbije) trebalo bi da podseti rojaliste – a da ubedi one koji to nisu – da je monarhija bogom dana te da glasanjem za tu grupaciju stanovnici glavnog grada rešavaju sve boljke nastale od trenutka kada je Srbija poslednji put imala kralja. Jedna od njih, nepoznata pre 1941. godine, žulja nas a da to i ne primećujemo, evo gotovo već 80 godina. Zavirite u cipele.
I šeta tako Predrag Marković, bivši predsednik Narodne skupštine, šeta on oko Starog dvora a cipela ga žulja. Izvini se on snimatelju zbog toga što mu pravi problem u kadru, ne može da šeta graciozno rojalistički, kurje oko mu ne da mira, baš ga onako zdravo boli. Spas mu donosi scenarista, pripravnik u farmaceutskoj industriji. Lek za kurje oko, naravno, postoji. Ima ga u gotovo svakoj apoteci, dovoljno je samo malo te medicine nakapati na bolno mesto i kurje oko će progledati. Kao što reče Peđa u spotu, to kur(i)je oko se samo pravi važno, ono je ništa, nećete zbog njega seći prst, postoji prirodni lek a narod zna. Šta narod zna? Zna šta je prirodno za Srbiju – kraljevski lek. Nakapa se tri puta dnevno, pakuje se u flašicama s likovima dinastije. Za dobro jutro, bočica s etiketom „Karađorđevići”, posle ručka ona s markom „Obrenovići”, za miran san, pogađate, „Nemanjići”. Premontirani.
Spot Narodne stranke ne zadire duboko u epohu, ne mari za kraljeve i kraljevstva, više je okrenut savremenim temama kakva je, recimo, dolazak aktivista Srpske napredne stranke na trke formule jedan u Monci. To izgleda ovako: dok se Gaga Nikolić, Bata Stojković i Dragan Maksimović u filmskoj sceni pripremaju za trku, oglasi se zvono na ulaznim vratima. Ulaze neki ljudi s koferima, više liče na izbegla i raseljena lica nego na nekog ko se nakrkao sendviča: „Dobar dan, mi smo iz SNS-a. Imamo vas na spisku sigurnih glasova da ćete glasati za Sinišu Malog i Gorana Vesića”. Oh, my god! Otužnog li smisla za humor. U pokušaju da bude ironičan i nadasve duhovit, autor ove blasfemije strpao je u sigurne glasove trojicu velikih glumaca, svu trojicu počivših. Uspeo je u jednom – briljira u nekrofilskoj gluposti.
Da vikend bude ispinjen sadržajem od kog zastaje dah i muti se um, pobrinula se marketinška ekipa SNS-a snimivši spot o odbeglom gradonačelniku. Dok se neka šmizla šminka i selfira u kabinetu prvog čoveka grada, redovne aktivnosti rada na sebi remeti joj nekakav nesnađeni tip za kog još nije utvrđeno da li je došao ili je pošao. Uglavnom, taj postavlja neumesna pitanja a za uzvrat dobija isto takve odgovore. Gde je (gradonačelnik)? Na protestu protiv Vučića. Na sastanku opozicije. Na sastanku s Jeremićem (ne sa mnom!) i Jankovićem. Sa tajkunima je. Nije tu, opet nešto protiv Vučića. A u kabinetu gradonačelnika, iznad radnog stola na zidu slika, na slici Dragan Đilas i Aleksandar Šapić, zagrljeni. To je, valjda, ta simbolika kojoj se stremilo.
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) iste večeri zabranilo je emitovanje tog spota, no beše to prekasno. Uprkos zabrani, nekoliko televizijskih stanica nastavilo je njegovo emitovanje stavljajući tako sebe u poziciju iznad REM-a, što – mora se priznati – i nije neki poduhvat. Spot je već postigao cilj: Srbija ga je videla a njegovom zabranom glasačkom telu poručeno je da je čak i vladajućoj stranci moguće nešto zabraniti. Čak!
Behu to oni razlozi zbog kojih nisam hteo da vam kvarim vikend. Ako će vam biti lakše, evo motivacione poruke za ovaj dan: ponedeljak je omražen ali bar za vikend mogli ste da uživate. Javni servis priuštio vam je ugođaj gledanja serije u kojoj neki ljudi razgovaraju žargonom iz dorćolskih kafića, obučeni u čudne kostime. A nije maskenbal.
