Današnji gost našeg portala bio je Aleksandar Korolija, član predsedništva Levice Srbije i kandidat za odbornika na beogradskim izborima. Sa njim smo razgovarali o problemima sa kojima se omladina u Srbiji suočava i potrebnim rešenjima kako bi se “odliv mozgova” iz naše zemlje zaustavio.
Šta je po Vašem mišljenju u programu Dragana Đilasa najvažnija tačka za mlade?
To je svakako politika subvencionisanja kirije mladim bračnim parovima u iznosu od 150 evra mesečno. Poznato je da mladi danas žive sa svojim roditeljima do 30.godine, a neretko i duže. Za mlade roditelje je takođe važna tačka izgradnja novih obdaništa kao i besplatan boravak dece u obdaništima. Ovo su neke od socijalnih mera koje bi značajno olakšale život i budžet mladih, a doprinele daljem razvoju našeg grada. Istovremeno, ne bi uticalo na pražnjenje gradske kase, kako to zlokobno primećuju naprednjaci koji su sve učinili kako bi ukinuli sve pozitivne socijalne mere koje su postojale u Beogradu.
Kako ocenjujete trenutni položaj mladih u Srbiji i šta su najveći problemi sa kojim se suočavaju?
Mladi su dovedeni u stanje bezizlasnosti u kojem sve češće izlaz traže u inostranstvu. Potpuna životna neizvenost, nemogućnost planiranja ne samo na duži već i na srednji rok, užasne prepreke u traženju posla… Lista problema je predugačka. Generacije koje su odrasle u toku raspada Jugoslavije i tranzicije su suočene sa dezintegracijom privrednog sistema i socijalne zaštite kakav su imale generacije naših roditelja. U takvim okolnostima niko nije prošao “bez ogrebotine”, pored ekonomskih problema sve više su izraženi i psihički problemi, depresija, apatija, maloletnička delikvencija. Povrh svega, danas država ne želi da se suoči sa ovim problemima i ne pokazuje ni minimum želje da se bori za našu omladinu, već je prepušta da svoju sudbinu traži u inostranstvu.
Kako se boriti protiv sve većeg “odliva mozgova” i kako sprečiti da nam ogroman broj sugrađana iz godine u godinu sve više beži u inostranstvo?
Vidimo da je ovo problem koji sve više postoji na globalnom nivou. Periferne zemlje poput Srbije su suočene sa emigracijom u bogatije zemlje Evrope, Amerike i Australije. Jedini način borbe da naši sugrađani ostanu u zemlji je politika. Politika industrijalizacije, razvoja poljoprivede, jakih mera socijalne zaštite. Ljudima je potrebno omogućiti da mogu pošteno i pristojno da žive od svog rada. Da rade kako bi živeli, a ne samo da žive kako bi radili ili volontirali negde u nadi da će se zaposliti. Potrebno je ljudima staviti do znanja da država zaista želi da oni budu njeni građani, a ne građani neke druge države. Nas država danas reklamira kao jeftinu radnu snagu. Šta možemo očekivati od takve države da uradi za nas? Gledaju na nas kao na obične šrafove u njihovoj mašineriji ličnog bogaćenja i sticanja moći.
Kako ocenjujete dosadašnji rad ministra Udovičića?
Da ga ne znam kao vaterpolistu, možda ga uopšte i ne bih poznavao. Ministar Udovičić je kao i svi ministri Vlade na čelu na premijerkom Brnabić u senci Aleksandra Vučića. Bez ličnog integriteta, bez mogućnosti da čujemo njegove stavove i njegova mišljenja, bez prilike da ga vidimo u televizijskim debatama, itd. Kako da ocenimo učenika koji se nije ni pojavio na kontrolnom zadatku? Izostanak će mu, naravno, opravdati Vučić.
Šta bi po Vašem mišljenju trebali biti prvi potezi nove beogradske vlasti?
Mislim da gradska vlast u prvih nekoliko meseci mora da skupi dokaze i podnese tužbe protiv svih koji su učestvovali u pljački gradskog budžeta, javno-komunalnih preduzeća i na bilo koji način oštetili Beograđane i građane Srbije. To je jedini način da nova gradska vlast prvim svojim korakom opravda i pridobije novo poverenje. Naravno, govorim pod uslovom da dođe do promene gradske vlasti. Ukoliko ponovo gradsku vlast oforme naprednjaci, očekujem da prvi potez bude da zaborave sve što su obećali u toku kampanje.
Da li očekujete i skorije vanredne parlamentarne izbore?
Ne očekujem iz dva razloga. Vrlo je verovatno da je Vučić obećao zapadnim predstavnicimai pravim vladarima naše zemlje i Balkana nekakve ustupke po pitanju Kosova i da će morati to da ispuni. Drugi razlog je postepen pad podrške koji beleže SNS i SPS, a koji prati ujedinjenje opozicije koja bi značajno promenila aktuelan odnos snaga u parlamentu na štetu aktuelne vladajuće većine.
Za kraj, Vaša poruka mladim ljudima u Srbiji?
Neka bude borba neprestana. Nemamo nijednu garanciju da ćemo uspeti u našoj borbi, ali garantujemo da ćemo se boriti do kraja. Kako bi borba uspela ona mora biti masovna i mora osvojiti srca i glave našeg naroda. U suprotnom, ako se narod ne pridruži našoj borbi vrlo je verovatno da će se nastaviti proklizavanje u sve dublje probleme, bezperspektivnost, apatiju, ekonomsku i kulturnu potlačenost. Stoga, moja poruka je borimo se zajedno, verujmo da je moguće promeniti surovu realnost, verujmo da Srbija može biti jaka onoliko koliko smo i mi jaki i spremni da se borimo za sopstvene živote i živote naših voljenih.
