Piše: Dejan Jeremić
Osim što služe za komunikaciju, postavljanje fotografija, razmenu informacija i prijateljsko ćaskanje, društvene mreže su poseban teren na kojem se vodi specijalni politički rat. Do istrebljenja. Nigde, kao što je to na njima, nije dozvoljeno izlučivanje tolike količine fekalnog otrova koji se može objasniti nedostatkom intelektualnog kapaciteta odašiljalaca poruke. Osim tim kapacitetom, objašnjava se i još nekim kategorijama koje bi mogli da dijagnostikuju sociolozi, psiholozi pa i psihijatri. Zdravstveni kartoni pojedinih korisnika tvitera i fejsbuka vape za mišnjenjem stručnih službi.
Kako ovo znam? Tako što pripadam korisnicima socijalnih mreža pa sam i svedok svekodnevnih nepočinstava kojima izvesni politički činioci pokazuju i dokazuju „raskoš” svog „talenta” za prizemnost. Jedan od njih je i predsednik pokreta Dosta je bilo (DJB) i bivši ministar u vlasti protiv koje se danas zdušno bori (sic!), Saša Radulović. Za one koji na ovim stranama nisu čitali kolumnu „Ko su isti na listi”, ponoviću: politički mutant hijene i kameleona. I kao takav, prednjači u onim kategorijama koje podležu detaljnoj analizi stručnjaka. A i ne mora se biti stručnjak pa zaključiti kojim mehanizmima Radulović pokušava da stigne tamo gde mu nije mesto – da se vrati na vlast.
Taj pokušaj plasira porukom „Da ovi odu, a da se oni ne vrate”, što je naoko zanimljiv predizborni slogan, mnogi će reći originalan i precizan, tačan i jasan. I ne samo to, takva poruka je nedvosmislena – usmerena je protiv svih učesnika u preizbornoj trci za Beograd. U tviter-obračunima, Radulović se zdušno trudi da opravda izborni slogan, dokaže svoju doslednost i izruči svo smeće na one koje smatra najvećim protivnicima u borbi za vlast u glavnom gradu. Najčešće, meta njegovih retoričkih doskočica jesu opozicione izborne liste, kritika vlasti potkrade mu se u tragovima paušalnog i neiskrenog prežvakavanja opštih mesta. Znate ono, korupcija, kriminal, krađa… a potom napadi na Aleksandra Šapića, Dragana Đilasa, na one s kojima bi (hipotetički) u slučaju pobede na izborima trebalo da pravi postizbornu koaliciju. Pitanje 1: Kakva je korist od blaćenja onih s kojima će, moguće je, sutradan sarađivati? Pitanje 2: Da li je Radulović u tolikoj zabludi da veruje da mu posle izbora niko neće biti potreban jer će (u svojoj mašti!) nadmoćno pobediti i vlast formirati sam? Pitanje 3: Da li će, ukoliko pređe cenzus, vlast formirati sa strankama vlasti pa je blaćenje ostatka opozicije prirodan sled predizbornih aktivnosti?
Ukrtakto, njegovo seirenje protiv svega, svačega i svakoga osetih na svojoj koži. Bilo je to ovako:
Na tviteru, Radulović u 11:41 piše: „Upravni sud ODBACIO moju žalbu protiv SNS-ove lažne DJB liste. Obrazloženje: žalbu je izjavio NARODNI POSLANIK Saša Radulović iz BEOGRADA a on nema legitimaciju za njeno podnošenje, jer tu legitimaciju ima BIRAČ I KANDIDAT ZA ODBORNIKA”. (Reči napisane velikim slovima delo su autora tvita)
Ispod tog tvita, u 11:47 napisao sam komentar. Dobronameran: „To ste znali i pre nego što ste podneli žalbu”. ( Da sam znao kakve će reakcija uslediti, komentar bih samo zbog Radulovića preveo na srpski: „Znali ste s kim imate posla, nije trebalo da očekujete da će Vaša žalba biti rešena u Vašu korist, nema potrebe da se nervirate”. Ili tome slično)
Na to mi Radulović u 11: 57 otpisuje: „Marš u tri lepe…”
Opaaaa!!! Upravnik preduzeća u stečaju se ohrabrio! Osilio, možda!?
Ne stigoh da mu se zahvalim na tome što me je kao osvedočeni esteta oterao u „Tri lepe…” A potom, zbrisao. Hrabro, junački. Prethodno me i blokirao na tviteru. Takođe, hrabro junački. Da kojim slučajem ne bih video na kakav me to put i u kom smeru duhoviti, a pre svega junačni Radulović šalje. Video sam.
Oni koji mogu da vide njegove aktivnosti na tviteru kažu mi da je napisao i ovo:„Upozorenje: ako mi se javi još neki pametnjaković bivše vlasti i kaže kako je DJB trojanski konj, oteraću ga u tri lepe… samo kažem. Da ovi odu, a da se oni ne vrate. Šta je udbaška bagra u poslednjih 30 godina uspela da napravi od države, da su hteli gore, nisu mogli”.
O tim njegovim aktivnostima obavestio sam tviter-zajednicu što je – ne isključujem tu mogućnost – stiglo i na Radulovićevu adresu pa su se neki članovi DJB uključili u njegovu odbranu. To izgleda ovako. U 14:02 Radulović na svom tviter nalogu piše: „Ako ćemo pravo, nisam opsovao nego sam nagovestio psovku koju sam izgovorio J”. Sa smajlijem na kraju teksta! Eto, malo se zaigrao pa mu je i simpatično, pomalo i smešno.A nada sve je glupavo. Samo analizom onoga što je napisao i tvrdio da nije opsovao nego nagovestio psovku koju je izgovorio (!!!) da se utvrditi sva beda duha, siromaštvo inteligencije i emotivna tupost autora ređanja slova u reči i slaganje reči u niz nečega što bi trebalo da bude rečenica. Bilo je logično da ga posle toga pitam: „Ako ćemo pravo, Saša Raduloviću, da shvatim da je ono što ste mi rekli samo predigra? Samo ste nagovestili šta ćete mi raditi?”. Možda bih mogao da ga pitami ovo: „Je l’ da da ste čak imali i nameru da mi se izvinite ali niste imali gde, blokirali ste me a i bili ste sprečeni tvitujući protiv opozicije”.
Avaj, nikakve odgovore ne očekujem od nekoga ko me opsuje, zbriše i blokira. Hrabro.
Zapravo, ne očekujem ništa od onoga čija se politička aktivnost računa olajavanjem opozicije na tviteru; crtanjem Pinokija i mahanjem tim crtežom u Skupštini; sviranjem gitaru u istoj toj Skupštini i (lošim!) pevanjemBajagine pesmu „Pada vlada”. Uglavnom, glupiranjem. I blamiranjemljude koji su stajali iza njega a zovu se narodni poslanici pokreta čiji je on predsednik. Neki od njih potvrdili su mi da ih je bilo sramota. Neopisivo. Kasnije su napustili Radulovićev putujući cirkus.
Pa, Raduloviću, pošto sam na putu na koji ste me poslali, da se rastajemo. Vi potražite pametnjakoviće iz bivše vlasti i one koji kažu da ste Trojanski konj pa njih terajte tamo gde ste mene. Ukoliko smete. A ne smete ni mene, omaklo Vam se, zar ne? Shvatiću to tako, slučajno ste takvu poruku poslali meni koji nije Vaš politički protivnik, nije iz bivše vlasti, a nisam ni onaj koji je rekao da je DJB Trojanski konj. Nikada ne bih tu plemenitu životinju poredio s Vašim pokretom. Raduloviću, da me poznajete, kao što me ne poznajete, ne biste psovali, je l’ tako? Naravno da je tako. Ne bi Vam na pamet palo. Ne bi ste smeli, Raduloviću!
U znak dobre volje, poklanjam Vam slogan za neke naredne izbore, besplatan je: Da ovi ne sednu, da oni ostanu da stoje a ja da legnem.
