Foto: FonetOsvrćući se na izveštaj Doma lordova o Zapadnom Balkanu u kojem se navodi da je Evropska unija izabrala „stabilnost nad demokratskim vrednostima“ u regionu, u članku se navodi da je „većina post-jugoslovenskih vlada postala više stabilitokratska nego demokratska“, kao i da ta dinamika nigde nije očiglednija nego u Srbiji.
„Predsednik Vučić je reformisani ultranacionalista koji je imao funkciju ministra informisanja za vreme Slobodana Miloševića u poslednjim danima jugoslovenskih ratova, ulogu koja je uključivala novčane kazne novinarima koji su kritikovali režim i zabranjivanje neprijateljskih TV stanica. Poslednjih godina njegovog režima došlo je do primetnog demokratskog nazadovanja“, ističe se u članku.
Takođe se navodi da je na površini „Srbija i dalje demokratsko društvo sa slobodnim izborima i političkom opozicijom“, ali je Vučićeva kontrola nad centrima vlasti u Srbiji tako potpuna, a demokratski proces „tako iskrivljen u njegovu korist da suprotstavljanje ne predstavlja pretnju njegovoj vladavini“, dodajući da je uspeo da pritisne medije tako što je preuzeo kontrolu nad glavnim prihodom – oglašavanjem.
Kao jedan od primera, Forejn Polisi navodi dnevni list Danas, za koji kaže da je upravo zbog tog razloga spao sa 32 stranice na 24, „iako nudi najjeftiniji prostor za oglašavanje na tržištu“.
Međutim, zvaničnici EU poput Johanesa Hana, Angele Merkel, Sebastijana Kurca i drugih, bili su „više nego radi da skrenu pogled dok Vučić gazi po evropskim vrednostima koje oni toliko cene“, navodi se u članku.
„Tolerancija EU prema Vučiću možda je politički pragmatična i predstavlja jednostavan način održavanja stabilnosti na Balkanu, ali je i dubinski cinična. Zaista, EU podriva sopstveni moralni autoritet“.
Balansiranje između Rusije i Zapada možda je jedan od razloga zbog kojih je EU voljna da progleda kroz prste Vučiću.
Iako Srbija ima snažne religijske i istorijske veze sa Rusijom, Srbija izvozi gotovo 10 puta više proizvoda u EU u odnosu na Rusiju, pa se čini očigledno zašto je odlučna da ostane na putu ka EU. Međutim, navedeno je da bi i Moskva mogla imati koristi od tog puta.
„Srbija u EU je dobit za Rusiju; oni ne očekuju više. Status kvo-političke veze plus neka ekonomska saradnja – odgovara Moskvi“, kaže Dimitar Bečev, viši istraživač Evroazijskog centra Atlantskog saveta, piše Forejn Polisi.
(Izvor: Danas.rs)
