Hvalospevi i samo hvalospevi, od TV Pinka do Informera, ređaju se video zapisi i slike kako jaču vojnu silu, u obliku Vojske Srbije (VS), od naše države u regionu niko nema. Prednjače svi u hvalama, a svakako je najnapredniji ministar vojni Vulin, a odmah do njega vrhovni komandant AV…..
Na sajtu ministra Vulina može se pogledati uredno složena marketinška prezentacija o njegovim „aktivnostima na vojnom planu“. Tu se može videti i kako ministar, pored svojih velikih obaveza, uspeva da prisustvuje počasnoj artiljerijskoj paljbi na Kalemegdanu, pa da se čak i rukuje sa svakim vojnikom posade topa ponaosob. Ikonografija sa ministrom u centru pažnje do perfekcije složena za svaku je pohvalu. Vidi se odmah na prvi pogled kakva je to „vojna snaga“ – bez premca u regionu. (1*)
Nedavno mi je pisao moj školski drug iz Vojne Akademije, general, proslavljeni komandant u Vojsci Republike Srpske, rodoljub, hrabar i čestit čovek.
„…Naime početkom februara ove godine u Beogradu je preminuo moj bliski rođak general u penziji – artiljerac. Po njegovoj želji, sahranjen je na seoskom groblju u blizini Šapca.
Na sahrani je, pored rodbine, prijatelja i mještana, prisustvovalo sedam penzionisanih generala i izvjestan broj penzionisanih oficira i podoficira. Sahranu je po pravoslavnim običajima vodio i obavio lokalni svještenik, a kompletnu organizaciju sahrane je vodio major u penziji koji živi u tom selu.
Sahrana je obavljena dostojanstveno i kako dolikuje jednom generalu i ratniku, ali je nedostajao jedan, po mome mišljenju i shvatanju, veoma važan detalj, a to je da organizator sahrane, u saradnji sa vojnim vlastima iz Šapca i Beograda, nije mogao obezbijediti počasnu jedinicu, tako da je general i ratnik sahranjen bez vojnih počasti ili sa okrnjenim vojnim počastima, jer smo prije unošenja kovčega u vozilo nas šest generala dali počasnu stražu i unijeli ga u vozilo.
Major je od vojnih vlasti u Šapcu tražio počasnu jedinicu. Oni su mu odgovorili da je vojska angažovana na nekim zadacima i da ne mogu da se sakupe. Zvao je i Beograd, a ovi su mu rekli da ne šalju jedinicu van Beograda.
Ministar vojni i svi ostali, kao što i sam znaš, u poslednje vrijeme se ne skidaju sa sredstava javnog informisanja, hvaleći se da poboljšavaju stanje u vojsci, da je vojska spremna da zaštiti interese Srbije i odbrani njenu teritoriju od bilo kakvih oblika ugrožavanja (prijetnji, izazova i rizika kako to oni sada zovu). Ja se pitam kako i sa čime oni misle da se brane kada nisu u stanju da sakupe 50 vojnika koji bi odali zasluženu počast jednom našem generalu. Mislim da je ovo tragično i da pokazuje kakvo je zaista stanje u vojsci, a šta bi se tek desilo da Šiptari krenu ka sjeveru Kosova i Metohije.
Moram ti reći da sam se na sahrani osjećao tužno zbog gubitka bliskog rođaka i još tužnije zbog nedostatka vojnih počasti koje je zaslužio i koje ga po vojnim pravilima i propisima sledeuju.
Svojim najbližima sam dao u amanet: kada se meni ovo desi, ako ne bude počasne vojne jedinice neka zamole lovačko društvo da izvrši počasnu paljbu iznad moga odra. Vojnici i ratnici su se uvijek i u svim ozbiljnim državama u svijetu sahranjivali, i danas se to čini, uz ispaljivanje počasnih plotuna, pa ako plotuni ne budu ispaljeni iz vojnog oružja neka to bude bar iz lovačkog.“
Nije me iznenadilo ovo pismo od druga, jer sam nešto slično doživeo ovde u Beogradu prilikom sahrane takođe jednog genarala, mog bliskog saradnika u službi. O tome sam pisao u jednoj od svojih kolumni. (2*)
Međutim iznenadilo me je to koliko građani Srbije i dalje veruju u demagoške stavove o VS vrhovnog vođe i njegovog ministra vojnog. Pitam se dokle će da traje farsa o najjačoj vojnoj sili u regionu koju oni plasiraju svom narodu.
Od 2005. godine intenzivno se urušava VS uništavanjem naoružanja i vojne opreme, smanjenjem brojnog stanja, obukom vojske sa težištem na učešću u mirovnim misijama, a ne za odbranu države, urušavanjem moralnih vrednosti, a sada i ukidanjem tradicije koja je vekovima čuvana i negovana.
Skoro, prilikom susreta sa jednim od mojih učenika koji se još uvek nalazi na službi u VS, isti mi je potvrdno odgovorio na moje slutnje, kao da ih je pročitao, „Uništili su nam sve, sada udaraju na veru i tradiciju, ostalo je samo još da nam dušu uzmu“ – reče mi ovaj oficir u jednom dahu i zaključi, „Imate sreće što ste na vreme otišli u penziju, mislim da ovo ne biste mogli da gledate“.
Kada govorimo o standardu u VS, o čemu ovih dana sa puno epiteta govori ministar Vulin, možemo zaključiti da se ništa bitno nije promenilo na bolje. Pored masovnog odlaska iz službe vojnika po ugovoru, nažalost odlaze i oficiri, i to oni sa perspektivom u napredovanju. Poslednji primer dovoljno govori: dva oficira u činu majora sa 11 godina službe u VS, prethodno vojni stipendisti, jedan lekar specijalista infektolog doktorand, drugi specijalista hirurg, napustili su službu na VMA i otišli sa porodicama u Norvešku. Dakle, država ih stipendirala u toku školovanja, omogućila specijalizaciju i dalje posle diplomske studije, ali im nije omogućila pristojan život (plate).
Jedan od ove dvojice mi se javio iz Norveške i na pitanje „kako je tamo?“ između ostalog kaže; „… Zamislite, ovde imaju svu dijagnostiku i sve lekove…“ Ono što je normalno, njemu je čudno. Možemo samo zamisliti u kojim je uslovima radio i to na VMA. Pitam se kako li je stanje zdravstva u Pirotu, Boru ili Negotinu?
Prilikom jednog od mnogobrojnih TV nastupa, predsednik AV je sam postavio pitanje i dao odgovor na tu temu, „Ako me pitate zašto školovani ljudi u najboljim godinama odlaze u druge države EU i Zapada, reći ću vam: oni im nude veće plate od 4-5 hiljada evra, mi to ne možemo da im ponudimo i zato ljudi odlaze“. Tako govori predsednik Srbije o najboljim kadrovima, a nije rekao zašto po toj logici ne odlaze političari i partijski rukovodeći kadrovi zaposleni u javnim preduzećima, izmišljenim državnim agencijama i institucijama, koji se iz dana u dan množe na novim radnim mestima i funkcijama.
Ovakvo stanje u VS, nažalost, podržava generalski kor koji ništa ne preduzima da se stanje popravi već više služi kao dekor oko ministra vojnog dok daje nemušte izjave za medije. Koliko su revnosni u služenju svom gospodaru pokazuje i činjenica da mu se priklanjaju zarad sitnih interesa i nakon penzionisanja. Tako je i bivši ministar vojni Šutanovac, čovek koji je najviše doprineo srozavanju vojne sile, dobio svoj dekor penzionisanih generala, koristeći ih u predizbornoj kampanji kako bi kritikovao ono što je i sam činio za vreme svog ministrovanja.
Kada se sve detaljno sagleda, stanje u VS ne ide u dobrom pravcu. Oficir treba da brani Otadžbinu, a ne stranku i ministra kako se vlast menja. To je naopako, jer ministri dolaze i odlaze – danas Šutanovac, sutra Vulin…
Nažalost, nad pripadnicima VS se permanentno vrši političko nasilje, najčešće sa zahtevom da jednopartijski misle i delaju. Najnoviji slučaj kapetana VS sa Zvezdare, koji je došao u verbalni sukob sa aktivistima SNS, govori o tome kako se presuđuje jednom oficiru bez suda. Ne ulazeći u detalje sukoba, jer još nema zvaničnog izveštaja od policije ili sudstva, svedoci smo kako se svakodnevno vrši progon i nasilje nad ovim oficirom. Tako je i sam „vrhovni komandant“ AV okvalifikovao ovaj slučaj (gostujući na TV Hepi) u svojstvu istražnog sudije i doneo presudu pre suda da se radi o „barabi“ a ne oficiru, tako da za eventualni sudski prces ne postoji manevarski prostor, jer je vođa već presudio.
Na Bogojavljenskom plivanju za časni krst ove godine bio sam svedok događaja na kome je do krsta prvi doplivao kadet Vojne akademije. Po izlasku iz vode i proglašenju za pobednika, on se obratio prisutnim vernicima i u prvoj rečenici obraćanja zahvalio se ministru odbrane Vulinu (bio je prisutan) na pobedi, i to tri puta izgovorivši njegovo ime, a potom je nastavio drugi deo govora kog se ne sećam, jer sam odmah u toj prvoj rečenici bio razočaran.
Svake godine dolazim na Adu Ciganliju radi prisustva ovoj svetkovini i svake godine slušam pobednike kako besede u ime tog čina i uglavnom su se svi najpre zahvaljivali Bogu, a potom delili svoju pobedu sa ostalim učesnicima. Niko se nije zahvaljivao pojedincima, a posebno ne političarima, ovo je bio prvi put. Osetio sam u tom obraćanju da je ovaj kadet bio pripremljen da tako govori jer se videlo da govor nije bio spontan i to je ono što me je razočaralo.
Zar je zaista ministar vojni zaslužan za pobedu ovog pripadnika vojske? Ako je neko zaslužan onda je pre svega on (kadet), taj koji je imao volju i veru u Boga da skoči u ledenu vodu i da zapliva prema krstu, a zatim njegovi drugovi i profesor plivanja koji su ga hrabrili. Zašto je tu svoju hrabrost poklonio ministru vojnom, ko ga je na to nagovorio? Ko je hteo koristeći ovog hrabrog mladića da se dodvori ministru?
Sistem vrednosti se totalno poremetio, ministar vojni je samo prolazni službenik vlade i on ne sme nikako da bude uzor budućem, a niti sadašnjem oficiru, koji ima viši cilj od njega. Ministar Vulin jedino može biti uzor partijskom vojniku, onom koji lepi plakate i botuje za partiju.
Tako osakaćena VS po svim elementima borbene gotovosti i moralno srozana treba da odgovori svim bezbedonosnim izazovima i brani Kosmet. Da li je to moguće? Naravno da nije, ali ko o tome uopšte razmišlja kad Kosmet treba da se preda u ruke kriminalcima i ubicama zarad nekih ličnih obećanja onima koji to čine. Građani Srbije nikakvu vajdu od toga nemaju – a i ne treba im, jer oni hoće državu sa Kosmetom.
Da bi građani Srbije izdaju Kosmeta lakše podneli, treba ih pripremiti za taj čin tako što će se oni dovesti u stanje beznađa, bez vojske i policije, bez Crkve i tradicije, pa kada osete da nemaju nikog iza sebe i da su bespomoćni, onda će moći da kažu: „Šta će nam Lazarevo carstvo kada je Murat naš prijatelj“.
autor: ŽARKO PECIĆ
(Izvor: Intermagazin, srbijadanas.net)
