Napustite skupštinu. Ili je srušite, zapalite, bacite napalm. Samo uradite nešto. Ili nemojte ništa, mi sve vidimo pa ćemo reagovati na izborima. Ili nećemo, neka nas siluju, jer upravo to smo i tražili.
Kao što svi znamo magična reč današnjeg dana je – amandman. Poslanici Srpske Napredne Stranke, ista ona marva koja glasa kad čuje da zvoni zvonce, podneli su preko 300 amandmana i time se brutalno pos**li i na sebe i na nas i na Srbiju i demokratiju i bukvalno sve. Srpski parlament proživljava jedan od odvratnijih dana, a nažalost svakakvih je bilo u njegovoj istoriji.
Za čega marva koja sebe predstavlja poslanicima SNS kartela uopšte dobija pare? Da bi kršili zakon, da bi nas sve ismevali? Da bi se rugali sa pravnom državom, moralom, pa čak i religijom – uzdižući jednog čoveka do statusa sveca?
Danas situacija u skupštini izgleda ovako – ministar unutrašnjih poslova je suočen sa preko 300 amandmana od strane poslanika koji su glasali za njegovu Vladu. I to je još jedna od normalnijih scena. Marva se redom javlja, iznosi amandmane, a svaki je identičan – minut priče o prethodnom režimu, minut hvaljenja Aleksandra Vučića, minut hvaljenja SNS-a. Oni najuporniji su dodavali uistinu i minut vređanja osoba koje nisu prisutni na sednici (ko je rekao Dragan Đilas?)
To gospodo nisu amandmani, to su uvrede. To je bruka, sramota i kršenje svih mogućih i nemogućih zakona.
Od današnjeg ludila možemo posebno izdvojiti gospodina Zvonimira Đokića, kojem je trebalo dobrih 20 sekundi i čak 4 pokušaja da bi pravilno izgovorio reč “amandman”. Možemo izdvojiti Srbislava Filipovića, koji iz petnih žila pljuje bivšu vlast, iako je iz g17+ preleteo u DS, a onda kada je DS pala sa vlasti došao u SNS. Možemo izdvojiti i poslanicu Barišić, koja je iznela amandman o rodnoj ravnopravnosti i onda u uvodnoj rečenici rekla kako to NIJE bitno – jer strani investitor može biti i muško i žensko. Možemo nabrajati još, ali muka nam je.
Ovo što danas rade poslanici SNS-a je daleko ipod svih granica razuma. Grubo kršenje zakona, demokratije, prava. Da li ćemo ćutati ili ćemo dozvoliti satrapima da nas lažu, videćemo, ali nismo optimisti.
I da, što se tiče opozicije i polemike da li da bojkotuju skupštinu ili ne, nije ni bitno. Nek rade šta hoće. Sve ovo danas je i njihova odgovornost.
