Nijedan releventan ili “menjstrim” medij u Srbiji do sada nije preneo veliko istraživanje koje je sredinom meseca objavio hrvatski nedeljnik Nacional. U tekstu koji je taj magazin objavio, a potkrepljen je validnim dokumentima, kaže se da je sadašnja premijerka Ana Brnabić duboko umešana u aferu u kojoj glavnu reč ima “Continental Wind”, firma u kojoj je ona zvanično bila direktora, a kojom i danas upravlja.
Prenosimo najzanimljivije delove iz zagrebačkog Nacionala, upravo zato da bi javnost u Srbiji mogla da čuje ko je ustvari Ana Brnabić i kako je sa svojim kriminalnim ortacima rešila da opljačka i još više uništi našu zemlju.
Najzanimljivije delove pročitajte u nastavku teksta.
Zagrebački „Nacional“ došao je do ekskluzivnih dokumenata koji otkrivaju šta premijerku Srbije Anu Brnabić povezuje sa „maglovitom hobotnicom kompanija“ prikrivenog vlasništva čije će vetroelektrane Srbiji prodati struju za više od 500 miliona evra tokom 12 godina, ali izbegavajući da plaćaju porez.
Datum je 4. oktobar 2015, direktorka lokalne podružnice „Continental Winda“ je Ana Brnabić. Upravo je napunila 40 godina i stekla MBA diplomu Univerziteta u Halu u Velikoj Britaniji, a iza sebe je imala iskustvo konsultovanja u USAID-ovim projektima u Srbiji. Jedan od njenih glavnih poslova u to vreme bio je razvoj vetroelektrane u Dolovu.
PROČITAJTE JOŠ: I VUČIĆU I ĐURIĆU JE TREBAO OVAJ INCIDENT!
Održala je konferenciju za štampu u Vladi Srbije, na kojoj je istakla da u njenoj kompaniji nema ilegalnih aktivnosti, da nema problema u komunikaciji kompanije s Vladom Srbije i da tokom postupaka nije bilo koruptivnih aktivnosti. Tako je efektno okončan skandal oko prisluškivanja i primanja mita. Potom je javno podnela ostavku na direktorsko mesto u kompaniji.
U to vreme o Ani Brnabić se u srpskoj štampi dosta pisalo kao o najizglednijoj kandidatkinji za vođu Jedinice za isporuku rezultata (eng. Delivery Unit), neformalnog tela u sklopu kabineta srpskog premijera koje je odgovorno za koordinaciju srpskih ministarstava. Kako se izveštavalo, Jedinica za isporuku osnovana je prema uputstvu bivšeg britanskog premijera Tonija Blera.
Ali Ana Brnabić nije preuzela tu poziciju. Uprkos javnoj ostavci ostala je direktorka „Continental Winda Srbija“ narednih deset meseci, do 19. avgusta 2016. Nakon toga njena karijera u srpskoj vladi napredovala je munjevitom brzinom.
Nagli politički uspon
U avgustu 2016. Ana Brnabić je zamenila Kori Udovički na mestu ministarke državne uprave i lokalne samouprave, a u junu 2017, kada je Vučić postao predsednik Srbije, srpski parlament je na opšte iznenađenje postavio Anu Brnabić na mesto premijerke, što ju je dovelo na naslovnice novina širom sveta kao prvu otvoreno gej šeficu vlade u istočnoj Evropi. Njeni prioriteti postali su borba protiv sive ekonomije, smanjenje birokratije i suzbijanje korupcije u državi čija najviša oligarhija skriva svoje bogatstvo u ofšor kompanijama. Ana Brnabić je takođe najavila da će njena vlada u parlamentu izglasati zakon prema kom će svi državljani morati da otkriju poreklo svoje imovine. Nakon devet meseci, to još nije ispunjeno.
Dokumenti u posedu Evropske istraživačke saradnje (EIC) u okviru projekta „Malta Files“, u kojem sarađuje i „Nacional“, otkrivaju da je Ana Brnabić kao direktorka „Continental Winda Srbija“, bila upoznata s nekim ofšor operacijama njegove međunarodne matične kompanije.
Dana 11. septembra 2014. izvršni direktor „Continental Wind Partnersa“ i Krendalov poslovni partner, italijanski državljanin Fabricio Kanjaso, koji je rezident Monaka, poslao je imejl malteškoj pravnoj i savetodavnoj kompaniji „Credence“. Kanjaso je vlasnik kompanije „Deprojen“, sa sedištem u Monaku, stopostotnog vlasnika „Continental Winda Srbija“. „Deprojen“ je takođe bio vlasnik „Warm Waters Ltd.“, kompanije registrovane na Malti 16. septembra 2014.
„Mi bismo što pre želeli da uključimo srpsku TPN – kompaniju s posebnom namenom u vlasništvu ’Warm Waters Ltd.’“, napisao je Kanjaso zvaničnicima malteške kompanije i zatražio pravne dokumente potrebne da bi se osnovala nova kompanija-kći u Srbiji, koja će biti u vlasništvu malteške matične kompanije. Uz tri zatražena dokumenta naveo je dve osobe i njihove privatne podatke. Jedna od njih bila je Ana Brnabić. Manje od mesec dana od njegovog prvog imejla, 10. oktobra 2014, u Beogradu je osnovana srpska podružnica „Warm Watersa“ – „River Power Solutions“, sa 100 srpskih dinara (oko jedan evro) osnivačkog kapitala. Iz spomenutog imejla nije jasno koju je ulogu Ana Brnabić imala u kompaniji „River Power Solutions“ niti je vidljiva njena uloga u malteškim kompanijama.
Međutim, nedelju dana ranije, 3. oktobra 2014, Ana Brnabić je kao direktorka „Continental Winda Srbija“ potpisala amandman br. 2 na ugovor o zakupu s lokalnim srpskim zemljoposednikom, koji je uključivao „River Power Solutions“. Uz novu kompaniju malteškog vlasnika, u tom dokumentu navedeno je još nekoliko energetskih kompanija, koje su sve delile istu adresu: Đure Jakšića 6/5, Beograd. Reč je o kompanijama „Vetroelektrane Balkana“, „Vetroelektrane Balkana Zapad“ i Srpsko udruženje za energiju vetra, SEWEA.
Lete mejlovi – lete novci
I neki drugi radnici „Continental Winda Srbija“ pojavljuju se u imejl prepisci s Maltom. Pravni savetnik Željko Đurić, koji je imao posebnu punomoć za „River Power Solutions“, odgovorio je 18. septembra 2014. Fabriciju Kanjasu. Poslao mu je kopije vlastitih ličnih podataka i podataka Marine Petrović, finansijske direktorke „Continental Winda Srbija“, koja je bila imenovana direktorkom nove srpske kompanije „River Power Solutions“. Kanjaso je prosledio svoj imejl i malteškoj kompaniji „Credence“. Željko Đurić je takođe poslao kopiju svog imejla tadašnjoj direktorki „Continental Winda Srbija“ Ani Brnabić.
Bilo je još razmjena imejlova između Beograda, Monaka i Malte, a ticali su se osnivanja „River Power Solutionsa“. Prema „Malta Filesima“, Ana Brnabić primila je kopiju drugog Đurićeva imejla 29. septembra 2014. U njemu je Đurić zatražio od Kanjasa dodatnu dokumentaciju malteške matične kompanije u vezi sa njenim pravnim zastupnicima.
PROČITAJTE JOŠ: SKANDAL: AIR SRBIJA KARTE NAPLAĆUJE SKUPLJE LJUDIMA IZ SRBIJE NEGO STRANCIMA!
Treći imejl koji je Ana Brnabić primila kao kopiju datiran je na 8. jun 2015. Bila je reč o bitnoj stvari za tu srpsku kompaniju-kćer malteške kompanije. Prethodna direktorka podnela je ostavku pa je jedan od njenih podređenih zamolio Kanjasa da mu pošalje nove potpisane i overene dokumente za imenovanje novog direktora. Prema dokumentima „Malta Filesa“, Ana Brnabić nikada nije odgovorila na te imejlove koje je dobila kao kopije u CC-u. U martu 2015. „River Power Solutions“ postao je velika priča kada su srpski mediji izvestili da bi toplotne pumpe mogle zagrejati stanovništvo Beograda koristeći energiju iz gradskih reka Dunava i Save. Taj projekt prezentovan je na briselskoj konferenciji kompanije „Star Renewable Energy“ iz Glazgova, koja je usko sarađivala sa „River Power Solutionsom“. Pritom, mediji su otkrili da je lokalna srpska kompanija pripremila projekt obnovljivih izvora energije za državnu energetsku kompaniju „Beogradske elektrane“. „Projekt na kom radimo usmeren je izgradnji toplovoda u Srbiji, koristeći toplotne pumpe za ekstrakciju toplote iz reke Save u Beogradu“, rekao je Krendal na konferenciji u Sofiji u oktobru 2015. i dodao da se očekuju investicije od 100 miliona evra.
Projekt kasnije nije zaživeo, ali godišnji finansijski izveštaji malteške matične kompanije „Warm Waters“ (koja je preimenovana u „River Power Solutions Ltd.“) pokazuju da su operacije kompanije finansirane putem malteške zaobilaznice.
PROČITAJTE JOŠ: RTS U SARADNJI SA “KOSOVSKOM POLICIJOM”! ODAKLE OVAJ VIDEO?
Prema godišnjem izveštaju za 2015, malteška matična kompanije bez zaposlenih dala je 198.000 evra beskamatnog i neosiguranog zajma svojoj jedinoj podružnici u Beogradu. Taj zajam trebalo je da bude vraćen do 1. aprila 2018, a delimično je bio otplaćen 25. februara 2016. u iznosu 140.000 evra. Međutim, srpsko ministarstvo finansija službeno je odobrilo Pravilnik o kamatnim stopama u skladu s principom „izvan dohvata ruke“ za sve zajmove između povezanih stranaka. Time je određena minimalna kamata za dugoročne zajmove između povezanih kompanija u evrima, koja je u 2015. i 2016. trebalo da iznosi 5,07 odsto godišnje.
(izvor: nacional.hr)
