Kao grom iz vedra neba, internet mrežama pukla je vest, da je Ministarstvo prosvete poslalo pokvarenu hranu (poluraspadnute sendviče) nastavnicima širom Srbije; onima koji su pohađali seminar u vezi rada sa prvacima, odnosno, onim nastavnicima koji su bili na dvodnevnoj obuci za realizaciju novog plana i programa za prvi razred osnovne škole. Elem, takav seminar organizovalo je po srpskim školama Ministarstvo prosvete, koje se ovog puta zabrinulo da im prosvetni radnici ne ostanu gladni. Da bi čudo bilo veće, Ministarstvo nije dalo novac školama od kojeg bi ovi mogli sami da nabave hranu, već se odlučilo da samo, a putem izvesne internet knjižare(!) “Makart”, pribavi sendviče i pošalje ih gradovima (i školama) u kojima se obavljala pomenuta obuka.
I eto, sve bi to, možda, i moglo da se završi lepo. Ministarstvo brine da im prosvetni radnici ne kolabiraju od gladi. Humanost na delu – nema šta! Međutim, način na koji je Ministarstvo dostavilo hranu (sendviče) školama i nastavnicima širom Srbije, krajnje je čudovišan, neverovatan i idealan je za rubriku “Verovali ili ne”. Naime, za transport sendviča, Ministarstvo prosvete (odnosno, pomenuti “Makart” u ime Ministarstva) izabralo je, ni manje ni više, već vozila tzv. “brze pošte”. Prijemna pošta u Beogradu je pakete s hranom primila 20. aprila 2018, da bi se ti sendviči isporučili dan ili dva kasnije, tj. 21. ili 22. aprila 2018. Brza pošta, koliko znamo, nije registrovana za transport hrane. Nije poznato da pošta ima vozila sa frižiderima i sa neophodnim higijenskim pretpostavkama za dostavljanje hrane za ljudsku upotrebu.
Na samoj otpremnici/dostavnici, “brza pošta” se ograđuje i kaže da “rokovi uručenja nisu garantovani”. Sam vozač, poštar koji je vozilom “brze pošte” vršio dostavu, videćemo, uopšte nije bio odgovoran za kvalitet hrane, koju će dostaviti krajnjem korisniku (školama i nastavnicima). Da bi ovakvo ludilo bilo potpuno, na dostavnici uopšte ne piše da se unutar paketa nalazi hrana za ljudsku upotrebu, pa vozač uopšte nije ni znao šta tu prevozi. Umesto da je na tom dokumentu, koji je vozač dobio, jasno napisano da se u kutijama nalaze sendviči (za nastavnike!), tamo stoji da se transportuje nekakav “promo materijal”. Zašto je upotrebljena takva sintagma? Pa verovatno zato, što se takvim vozilima “brze pošte” hrana uopšte ne sme prevoziti; verovatno ni ona za kućne ljubimce, a kamoli za ljude.
Naravno, na odredište su ti sendviči stigli u periodu kada je krenulo raspadanje salame koja se unutar nalazila. Sreća je da je sendvič već na prvi pogled izazvao sumnju u kvalitet i higijensku ispravnost, kako svojim jadnim izgledom, tako još više neprijatnim mirisom koji ispunio prostoriju u kojoj su se nastavnici nalazili. Sreća u nesreći je, dakle, što se pomenuta hrana toliko pokvarila, da se nikako nije mogla jesti. U suprotnom, da je proces kvarenja bio u početnoj fazi, krivicom Ministarstva prosvete došlo bi do trovanja velikog broja ljudi.
Ne treba posebno napominjati da bi se teško našao čovek zdrave pameti, koji bi lako kvarljivu hranu poslao “brzom poštom”, koja putuje dan ili dva do odredišta; i to naročito, ako se uzme u obzir relativno visoka spoljna temperatura, koja pogoduje razvoju bakterija i brzom kvarenju hrane, posebno one napravljene od mesa.
Ali, ovakvom neverovatnom događaju ovde nije kraj. Ako se pogleda ko je pomenute sendviče poslao školama, to jeste, nastavnicima, tada sledi dodatni šok. U ime Ministarstva prosvete sendviče pakuje i šalje Internet knjižara “Makart” iz Beograda, čiji je vlasnik izvesni gospodin, po imenu Predrag Kresojević. Kakve veze mogu imati Kresojević i njegova internet knjižara sa Ministarstvom prosvete i sendvičima, za sada je nepoznanica. Po uobičajenoj logici, to troje (IK, MPNTR i sendviči) ne bi mogli imati nikakvih dodirnih tačaka, osim, možda, da i radnici internet knjižare, kao i zaposleni u Ministarstvu prosvete, ponekad pojedu sendvič. Ovde se samo od sebe nameće pitanje korupcije ili nepotizma, jer ne postoji nijedno drugo racionalno objašnjene, zašto bi MPNTR angažovao “Makart” (ili izvesnog g. Kresojevića) da nabavlja sendviče za nastavnike širom Srbije, a onda da to sve transportuju “brzom poštom”, koja ne garantuje da će roba uopšte stići u određenom roku! Kako se takav osetljiv posao (sa hranom za ljudsku ishranu niko normalan se ne igra) mogao poveriti osobi, koja, očigledno, o pripremi, pakovanju i transportu hrane nije znala ništa?
Ostaje da se vidi, ko je u Ministarstvu angažovao internet knjižaru da se bavi distribucijom hrane? To ne samo da nije normalno, nego je i protivzakonito. Pravilnik o uslovima higijene hrane (član 23) nedvosmisleno nalaže da se mora paziti na ličnu higijenu radnika, koji moraju da budu zdravi (sanitarni pregled) i da nose čistu radnu uniformu ili zaštitnu odeću. U prostor u kome se priprema/pakuje hrana ne sme da uđe bolesna osoba, neko ko ima nekakvu zaraznu bolest ili kliconoša. Da li su takvi uslovi higijene bili obezbeđeni u Internet knjižari “”Makart”? Član 26. istog Pravilnika jasno saopštava da se “sirovine, sastojci, poluprerađeni proizvodi i gotovi proizvodi ne mogu držati na temperaturi koja pogoduje razmnožavanju patogenih mikroorganizama ili stvaranju toksina, koji mogu da uzrokuju rizik za zdravlje”. Dakle, uopšte se ne zna ko je rukovao hranom, ko je pripremao sendviče, sekao salamu, dodavao salatu. O transportu tako pripremljene “internet” hrane (sendviča), nema potrebe da se više bilo šta kaže. Na takav način ne vrši se promet hrane ni u najzabačenijim zemljama sveta! Ili, možda, nismo ni svesni, da je Srbija već zauzela čvrstu poziciju u tom najzabačenijem kutku planete?!
Vrlo će biti zanimljivo, kako će na ovakav nečuven postupak Ministarstva prosvete reagovati sindikati. Ima ih četiri, prosvetna i “reprezentativna”! Da li će se oni, povodom ovakvog, slobodno možemo reći, kriminalnog ponašanja Ministarstva prosvete, uopšte oglasiti? Ili će se praviti nevešti, kao i više puta ranije? Model delovanja prosvetnih sindikata odavno je poznat svakom pažljivijem posmatraču: oni ne reaguju onda kada za to postoji jasan i očigledan razlog, a, s druge strane, nastavnike pozivaju u štrajk “iznenada”, bez jasnog povoda i bez izlazne strategije, što budi sumnju da sve to čine u dogovoru s vlastima. Ispada da srpski sindikati u prosveti, samo s vremena na vreme, pokušavaju da opravdaju razlog svog postojanja, tako što pozovu članstvo u nekakav nazovi štrajk (uz aminovanje Vlade Srbije) iz kojeg nastavnici uvek izvlače deblji kraj i izlaze poniženi i pognute glave.
Još da dodamo, u svakoj civilizovanoj zemlji ministar prosvete bi odmah, nakon ovakvog teškog skandala, podneo ostavku, jer bolje bi mu i to bilo, nego da ga smenjuju. A ljudi koji su direktno učestvovali u ovakvoj kriminalnoj “sendvič” aferi odgovarali bi pred zakonom i završili na robiji. Videćemo da li će srpsko tužilaštvo u ovom slučaju reagovati ili će ostati nemo, kao i u brojnim ranijim kriminalnim aferama. Da li će ono nešto preduzeti povodom ovakvog eklatantnog primera ugrožavanja zdravlja ljudi i očiglednih teških koruptivnih radnji, ostaje da se vidi. Sudeći po svim dosadašnjim aferama, takvi prestupnici će, umesto da odu u zatvor, nastaviti da rade ono što i dosad – ili će, čak, napredovati na hejerarhijskoj lestvici vlasti. Takvim oholim ponašanjem treba svima odreda pokazati koliko je politička falanga u Srbiji bezobzirna i moćna, a koliko je sam narod jadan i bespomoćan. Dosad su vlasti u takvom neskrivenom nasilju, začudo, godinama bili veoma uspešni. Ali, valjda će i tom otvorenom siledžijstvu jednom morati da dođe kraj.
Probudimo se!
D. Gosteljski
(Izvor: Koreni.rs)
