U jutros objavljenom izveštaju Reportera bez granica (RBG), Srbija je pala za 10 mesta u odnosu na prethodnu godinu i sada je 76. u svetu. Nazadovanje Srbije na ovoj listi se nastavlja, pošto je pre godinu dana sa 59. dospela na 66. mesto.
Mapa medijskih sloboda 2018: Belom bojom su označene zemlje u kojima su medijske slobode na visokom nivou, žutom na zadovoljavajućem, kaki u kojima su primećeni problemi, crvenom u kojima je situacija teška, a crnom one u kojima je „veoma ozbiljna“. (Ilustracija: Reporteri bez granica)
Ove godine, da stvar bude gora, našli smo se među državama koje beleže najveći pad kada su medijske slobode u pitanju, od kojih su čak četiri evropske: pored nas, Malta je pala za 18 mesta i sada je 65. na listi, Češka se strmoglavila za 11 mesta (34) i Slovačka za 10 (27).
Od četiri evropske države sa najvećim padom slobode izražavanja, u dve su ubijeni novinari – na Malti je u oktobru 2017. ubijena istraživačka novinarka Dafna Karuana Galicija, koja je optuživala vladu za korupciju. U Slovačkoj je u februaru ubijen Jan Kucijak, novinar koji je istraživao korupciju i mafiju.
Evropske medijske slobode u slobodnom padu
Reporteri bez granica u izveštaju nazvanom „Indeks medijskih sloboda 2018“konstatuju da je u Evropi – koja je dugo, izuzimajući Rusiju i Tursku, bila sigurna oaza za novinare – danas gore nego pre godinu dana. Oni podsećaju da je, pored dva ubistva, bilo pretnji istraživačkim novinarima, kao i verbalnih napada bez presedana širom Evrope, pa i Evropske unije.
U „Indeksu medijskih sloboda 2018“ navodi se da je, posle izbora Aleksandra Vučića za predsednika, nezavisnim medijima još gore. „On koristi provladine medije za zastrašivanje novinara, koji su optuženi kao izdajnici, špijuni i strani plaćenici“, kaže se u ovom izveštaju.
Vučiću po izvrsnosti u kontroli medija u Centralnoj Evropi društvo prave češki predsednik Miloš Zeman, te slovački i mađarski premijeri Robert Fico i Viktor Orban.
Zeman je, tako, prošle godine na konferenciji za štampu štrecnuo prisutne predstavnike medija kada je izvadio repliku kalašnjikova na kojoj je pisalo „na novinare“, sugerišući time da ih treba likvidirati ako podržavaju ruskog predsednika Vladimira Putina. On je novinare znao da nazove i „đubretom“ i „hijenama“.
Robert Fico je takođe proglasio novinare hijenama, ali se istakao i po inovacijama, pa je novinare nazvao i „prljavim antislovačkim prostitutkama“, protiv kojih je često podnosio tužbe.
Komšija Orban je već poznat po svojim optužbama američkog milijardera mađarskog porekla Džordža Sorosa za finansiranje onih medija koji, prema Vučićevom severnom uzoru, diskredituju državu u očima međunarodne javnosti.
Balkanski šampioni nasilja nad novinarima
I sa drugim državama u regionu delimo ovaj medijski mrak.
Albanija je 71, pošto se njihov premijer Edi Rama proslavio novim, kreativnim etiketama, kojih se ni četvorka iz špica napada na novinare Vučić-Zeman-Fico-Orban ne bi stidela: „neznalice“, „otrov“, „šarlatani“, pa čak i „državni neprijatelji“.
Hrvatska je nešto napredovala na ovoj listi, ali je i dalje na neslavnom 69. mestu, uglavnom zbog „rastućeg uticaja govora mržnje“. RBG zabrinjava i to što političari nisu dovoljno osudili nasilje nad novinarima.
Crna Gora je na katastrofalnom 103. mestu. U RBG podsećaju na istraživačkog novinara Jova Martinovića koji je proveo 14 meseci u zatvoru pošto je kontaktirao s dilerom droge tokom istraživanja.
Najgora zemlja za novinare u regionu je ipak Bugarska. Predsedavajući Evropskom unijom su se, konstatuje se u izveštaju, proslavili i fizičkim napadima na novinare, i pretnjama ubistvima od strane kriminalaca, koje su u toj zemlji uobičajene. Bugarska drži i rekord po brzini pada u oblasti medijskih sloboda: za samo 12 godina, od 2006, stropoštala se sa 36. na 111. mesto u svetu. Sudeći prema našim koracima poslednjih godina, imamo nameru da ovaj rekord srušimo.
U Poljskoj, koja je takođe nastavila da tone na ovoj listi (sada je na 58. mestu), Tomažu Pjateku, novinaru koji istražuje korupciju, prećeno je zatvorom pošto je razotkrio tajanstvene veze ministra odbrane s ruskim organizovanim kriminalom.
Reporteri bez granica podsećaju da se problemi sa slobodom medija ne zaustavljaju na granicama Balkana i Centralne Evrope.
Bilo je napada na novinare i u Španiji (katalonski političari nisu bili nežni prema novinarima koji nisu podržali nezavisnost tog regiona), u Francuskoj (posebno u vreme predsedničkih izbora) ili Italiji, gde čak 10 istraživačkih novinara trenutno ima 24-časovnu policijsku zaštitu zbog pretnji smrću od strane mafije.
Najviše standarde u medijskim slobodama i dalje neguje Skandinavija: Norveška je na prvom mestu, Švedska na drugom, a Finska na četvrtom. Holandija je na trećem mestu.
Velike prijatelje vlasti u Srbiji, Rusiju i Kinu, i dalje nismo dostigli: Vladimir Putin može biti zadovoljan sa 146. mestom, dok je Si Điping na 176. poziciji po kontroli medija blizu severnokorejskim drugarima.
Severna Koreja i dalje čvrsto drži poslednje – 180. mesto.
