Vlada Srbije je krajem prošle godine odlučila da donese poseban zakon, tzv. leks specijalis, kako bi se započela izgradnja jeftinih stanova za pripadnike vojske, policije i službi bezbednosti. Istovremeno, činjenica je da mnogobrojni objekti u vojnom vlasništvu godinama stoje prazni i propadaju.
Prema podacima sa sajta Ministarstva odbrane, jedan od takvih objekata je i ruinirani i zapušteni vojni samački hotel u Beogradu u Ulici cara Uroša (na slici ispod), u koji su se pre deset dana uselili građani, umetnici i aktivisti – bez dozvole Ministarstva odbrane. Nakon nekoliko meseci čišćenja, adaptacije prostora i sređivanja enterijera, aktivisti su u toj zgradi od 4000 kvadrata otvorili i društveni centar NNK.
Ipak, samo nekoliko dana od zvaničnog otvaranja centra pretprošlog vikenda, vojska je izbacila aktiviste iz napuštene zgrade, a nakon toga postavila i stražu koju čini veći broja vojnika, tvrdeći da aktivisti ne mogu da borave neovlašćeno u vojnom objektu.
PROČITAJTE JOŠ: VUČIĆEVA MATEMATIKA: MESEČNO TROŠI MILIONE, A ZARAĐUJE, NAVODNO, 1000 EVRA…
Izgradnja jeftinih stanova predizborno obećanje
Izgradnja jeftinih stanova za pripadnike vojske, policije i BIA, iako najavljena za kraj marta, još nije počela. Kako je ranije najavljeno, ove godine gradiće se prvih 7.500 stanova čija je vrednost ukupno 220 miliona evra.
Pitanje državine – ministarstvo tvrdi jedno, u katastru stoji drugo
Međutim, interesantno je da iako se u Master planu Ministarstva odbrane ova zgrada vodi kao objekat u vlasništvu vojske, prema podacima iz katastra, zgrada je u vlasništvu države, dok zvanični držalac objekta nije utvrđen.
Naime, Ministarstvo odbrane je u oktobru 2016. podnelo zahtev za promenu nosioca prava, ali im taj zahtev još uvek nije odobren, navodi se u katastru.
Novinari Insajdera su pre više od nedelju dana poslali pitanja Ministarstvu odbrane povodom planova vojske za ovaj objekat, ali i povodom vlasništva nad objektom, međutim, iako su nam u više navrata obećani, odgovore do danas nismo dobili.
Tačan broj napuštenih javnih prostora u Srbiji koji stoje neiskorišćeni i napušteni – nije poznat. Međutim, interesantno je da jedino Vojska Srbije ima preciznu evidenciju o svojoj imovini. Prema Master planu Ministarstva odbrane iz 2006. godine, Vojska je imala na raspolaganju 531 nepokretnost u svom vlasništvu, a do sada je prodato ili stavljeno u funkciju manje od 100 objekata.
Načelnik Odeljenja za Master plan u Ministarstvu odbrane Aleksandar Ilić rekao je još 2012. godine da bi novcem od prodaje vojnih objekata moglo biti rešeno stambeno pitanje 12.500 pripadnika vojske. Međutim, od tada se malo šta promenilo.
Na raspravi o prodaji vojne imovine u cilju pokretanja razvoja opština i gradova koju su 2015. organizovali Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Ministarstvo odbrane, konstatovano je da proces prodaje vojne imovine teče previše sporo.
“Neprodati objekti propadaju i to je veliki trošak, zato bi bilo dobro otuđiti ih ili uključiti u zakup”, istakao je tom prilikom predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladan Atanasijević.
Primeri u regionu: Ustupanje je stvar (političke) volje?
Kao odgovor na globalnu krizu stanovanja prethodnih decenija u gradovima širom sveta pojavili su se „skvoteri“ – aktivisti i umetnici bez adekvatnog prostora za rad koji su useljavali napuštene zgrade i objekte pretvarajući ih u – uglavnom – kulturne centre.
Kada je reč o regionu, skvoteri su u nekoliko slučajeva imali uspeha u zauzimanje vojnih objekata, a iza njih su na kraju stali i grad i država.
Naime, početkom devedesetih aktivisti u Ljubljani zauzeli su bivšu gradsku kasarnu JNA Metelkova koja je, nakon nekoliko godina postojanja, postala i kulturni simbol grada. Ovaj autonomni kulturni centar delom finansira grad, a oslobođen je i plaćanja poreza.
PROČITAJTE JOŠ: KAKO ANDREJ VUČIĆ PERE MILIONE PREKO PRODAJA KAMERA ZA BEZBEDNOST
Dobar primer saradnje gradskih vlasti i organizacija civilnog društva je i bivša kasarna JNA Karlo Rojc u centru Pule (na slici ispod) koja devedesetih, nakon odlaska ratnih izbeglica, postaje utočište skvotera i organizacija civilnog društva. Grad Pula je formalizovao postojeću situaciju 1999. godine kada su udruženja potpisala prve ugovore o korišćenju prostora. Sva udruženja trenutno imaju sklopljene ugovore o korišćenju prostora bez plaćanja naknade, grad Pula finansira skvot sa 200.000 evra godišnje, a njihova jedina obaveza je plaćanje troškova električne energije.
U Srbiji do sada nema uspešnih primera saradnje vojske i aktivističkih i umetničkih organizacija. Naime, decembra 2011. aktivisti Društvenog centra zauzeli su napuštenu kasarnu “Arčibald Rajs” u Novom Sadu, ali su odatle ubrzo izbačeni.
Međutim, dokaz da vojska ima mehanizam da ustupi svoju neiskorištenu imovinu građanima i civilnim organizacijama, jeste i nedavna vest da je MO prihvatilo inicijativu Slavka Gaka, sekretara za obrazovanje i dečju zaštitu, da ustupi Gradu tri svoja poslovna objekta u Zemunu i Novom Beogradu koja će biti adaptirana u vrtiće – bez naknade na period od pet godina.
„Ovo je način da se lista čekanja za vrtiće u Beogradu postepeno smanjuje, ali i racionalno, domaćinski upravlja onim čime Republika i Grad već raspolažu, a trenutno se ne koristi. Pritisak na predškolske ustanove u Beogradu svake godine je sve veći, a model adaptacije koji je započet prošle godine se odlično pokazao“, izjavio je Gak krajem prošle nedelje.
Predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić kaže da „definitivno postoji način“ da se napušteni vojni objekti iskoriste, razmene sa lokalnim samoupravama ili prodaju pod određenim uslovima privatnim investitorima, samo što, prema njegovim rečima, za to nema volje.
„Ekskluzivne lokacije u svim gradovima u Srbiji su maltene vojne kasarne. Pogledajte svaki grad, Čačak, Kragujevac….sve su to lokacije u strogom centru grada koje su zaparložene, napuštene itd. Definitivno postoji način. Očigledno je da država nema volje da takve stvari rešava“, ističe Antić.
(izvor: insajder.net)
