Posle bure koja se podigla u javnosti zbog toga što se stih pesme Marine Tucaković „Sećaš li se lepi grome moj“ našao u radnoj svesci za peti razred izdavačke kuće Bigz, na društvenim mrežama pojavila se slika Kletove zbirke zadataka iz književnosti za prvi razred srednjih škola, u kojima je takođe navedena pesma Marine Tucaković „Kukavica“.
Obe pesme peva folk pevačica Svetlana Ceca Ražnatović. Kao i u prvom slučaju, i ovde je fotografisana samo pesma, a nalog zadatke se ne vidi u celini, što je bilo dovoljno da izazove lavinu negativnih komentara na društvenim mrežama.
A u zadatku je pored „Kukavice“ navedena i pesma Zorana Kostića Caneta „Hoću da znam kuda vodi ovaj put“, a na susednoj strani je data tabela u kojoj su sugerisane najvažnije poruke, ideje, univerzalna značenja teksta i estetski doživljaj. Od učenika se traži da, kako piše, pročitaju dve vrlo popularne pesme različitih žanrova i umetničke vrednosti, da izaberu tvrdnje iz tabele koje se odnose na jednu ili drugu, i da se na osnovu toga opredele za pesmu koja nije samo popularna već svojom formom i univerzalnošću zadovoljava kriterijume umetničkog dela.
Tako učenici, recimo, treba da se opredele u kojoj pesmi je iskazana čovekova zapitanost o smislu postojanja i svest o sopstvenoj nesavršenosti. Jedna od poruka je i da je raskid ljubavne veze predstavljen kao vrlo opasan čin koji može dovesti do tragičnih posledica – uginuća lastaviće to jest ostavljene žene. Đaci treba da prepoznaju i u kojoj pesmi je „prikazan čovekov vapaj za slobodom, za pravom na lične izbore i prihvatanje prava drugog čoveka na drugačije opredeljenje“, a gde se sugeriše da moralno ogrešenje muškarca nije u činu prevare, već u činjenici da on tu prevaru neće da prizna. Ako je prizna, vrata njegov srca će mu se ponovo otvoriti. Još jedna od poruka glasi ovako: nju su oduvek lagali, ali je konačno naučila da prepozna laž. Sada, kada je sposobna da tu laž raskrinka, ona pristaje da živi u njoj, i zato ga moli da ne ode drugoj ženi.
Autorke zbirke Aleksandra Kuzmić i Mirjana Stakić Savković ističu za Danas da u pomenutom zadatku treba pažljivo pročitati instrukciju i razumeti da ovakav zadatak nije slučajno nastao, da je pažljivo osmišljen, argumentovan i funkcionalan i da izražava profesionalni stav iza kojeg stoje i za koji se zalažu.
– Instrukcija kojom se upućuje kako rešavati zadatak sugeriše da sve što je popularno ne mora imati umetničku vrednost. Instrukcija naglašava činjenicu da popularnost teksta ne podrazumeva i ostvarene etičke i estetičke kriterijume – dolične ideje, poruke, opšteljudske vrednosti, univerzalna značenja teksta, njegovu prikladnu umetničku formu, adekvatan stilski izraz i slično. Argumentacija koja pokazuje zbog čega tekst pesme „Kukavica“ ne predstavlja umetničko delo precizirana je i razložena u postavci zadatka i u ponuđenim rešenjima – navode autorke.
Za stručnjake Zavoda za unapređivanju obrazovanja i vaspitanja ovaj zadatak nije sporan. Ukazuju da je cilj zadatka jasan: da se proceni vrednost datih tekstova i razvija kritičko mišljenje učenika o dva različita doživljaja – umetnosti i subkulture. U Zavodu za Danas kažu da je komisija koja je pregledala ovu zbirku svesno dala pozitivno mišljenje. Napominju i da od naredne školske godine startuje reforma gimnazija, te da se u nekom trenutku očekuju novi udžbenici po novom nastavnom programu.
Autorke Zbirke zadataka iz književnosti sa književnoteorijskim pojmovima kažu da je ta knjiga slika njihovog dugogodišnjeg rada u učionici i odraz njihove vere u profesuru.
„A profesor, čak i danas, mora ostati častan, odgovoran i dostojanstven čovek, svestan sopstvene uloge u vaspitavanju poverene mu mladosti. Jer Dositej je davno mudro primetio da je mlada duša poput mekog voska i da će njen oblik zavisiti od kalupa u kojem se modeluje. Uverene da je tako, trudimo se da se ne osramotimo pred ljudima čiji portreti stoje iznad naših glava dok mladim ljudima objašnjavamo da su upravo oni – Sveti Sava, Dositej Obradović, Njegoš, Andrić, Crnjanski i njihovi brojni književni saputnici – dostojni uzori na koje se valja ugledati. Mi dugujemo njima, knjigama i katedri. Njihovim delima, knjigama koje pišemo i katedrom za kojom stojimo borimo se protiv estradizacije mladosti i ne pristajemo na popularnost bez utemeljenosti u lepoti, dobroti, obrazovanju, vaspitanju i hrabrosti. I ne trudimo se da pametujemo, ne želimo da nipodaštavamo, ali zadržavamo svoje ljudsko pravo da se odužimo svim knjigama koje smo pročitale, svim učiteljima i profesorima koji su nas podučavali od osnovne škole do doktorata i svim učenicima koje podstičemo da ne liče na ri(j)aliti program, ni na estradni koncept života, koji im se tako agresivno i silovito nude kao popularni obrasci lepote postojanja“, poručuju autorke.
