Nije preterana novost da predsednik Srpske Napredne Stranke prosto briljira u svojim obraćanjima medijima, novinarima, naciji i vaskolikom univerzumu, ali jeste novost da baš svaki put uspe da podigne novu granicu u lažima, izmišljanjima i uvredama svih i svega – da, vređa i svoje protivnike, vređa i novinare, vređa čak i sve nas, a vređa ponekad i zdrav razum.
Jedna od novijih vesti jeste da je navodno “otkazao svoje lično obezbeđenje”. Što je glupost. Ne može, ne treba i ne sme predsednik države (na stranu sad to što on ne ispunjava nijedan jedini uslov da bi tu funkciju i obavljao) da otkazuje obezbeđenje. To obezbeđenje pripada funkciji koju Aleksandar Vučić treba da nosi i nema nikakve veze sa tim da li je on hrabar ili ne (koliko god to glupo zvučalo).
Međutim, na stranu što je još jednom Vučić pokušao da istakne kako je najhrabriji na svetu, obrazložio je ovu, pa da tako kažemo, idiotsku odluku komentarom da se ne boji Đilasa, Jankovića i Jeremića. Poslušajte uostalom i sami.
Evo zaista ne znamo kakav komentar ovde postaviti. Da li iko od vas i u najluđim snovima možete zamisliti kako Đilas, Janković ili Jeremić idu da se fizički obračunaju sa Vučićem?!
Da li je iko od ove trojica ikada uputio otvorene pretnje lideru naprednjaka?! Zbog čega onda to spominje? Ili je ekstremno bezobrazan, pa pokušava večito sebe da predstavi kao hrabrog i kao žrtvu koju svi napadaju ali on jadan se ne dozvoljava uplašiti (a pritom je toliko hrabar da ne dopuštamo ikom u 99% medija koje kontroliše da se oglasi), ili je definitivno sazreo za neki vid pomoći. Stručne pomoći.
Sve u svemu, ako pomoć ne treba njemu, treba nama. Mi smo ga doveli u poziciju da može ovako bezobrazno da se ponaša.
