Poslednjih godina u Srbiji raširio se trend (naizgled) brze zarade, odnosno rudarenje kripto valuta. Najpoznatija od njih je bitkoin, ali nije sve tako jednostavno kao što izgleda. Vrednost tih valuta na tržištu često varira, što može da bude ozbiljan udarac na „kopača”, a cene potrebne opreme su paprene.
Bitkoin je tek jedna vrsta od mnogobrojnih virtuelnih novaca, kripto valuta, koji može da se prebacuje sa naloga na nalog, a da pritom banke ne uzmu proviziju za tu transakciju. To znači da u slučaju transakcije neko treće lice neće umešati svoje prste i prisvojiti taj novac, kao što se to ume da se dešava prilikom online kupovine karticom. Uz to, transakcija koja se izvrši ne ostavlja nikakve tragove koji bi mogli da se prate.
Portal NOIZZ stupio je u kontakt sa jednim od „rudara” ovih kripto valuta kako bi nam objasno sve što smo oduvek želeli da znamo.
– Počeo sam da se bavim ovim sredinom 2013. Doduše, tada sam krenuo da kopam koine. Četiri-pet meseci pre nego što sam ušao u virtelni rudnik, slučajno sam upoznao dečka koji je već uveliko radio ovaj posao i imao gomilu mašina za rudarenje. Ja sam u početku bio skeptičan i nisam želeo da krenem sa tim jer sam mislio da je u pitanju prevara. Kada sam razmislio i video da on ima silne mašine za koje je dao novac i potrošio struju, shvatio sam da nije prevara i da taj posao može da bude veoma isplativ – rekao je on na početku razgovora za naš portal, a želeo je da ne spomenemo njegovo ime.
To je označilo njegov ulazak u svet „rudarenja”, a bitkoin, koji je u to vreme bio dosta populara, baš iz tog razloga nije bio isplativ.
– Kada izračunate koliko vremena treba da iskopate jedan koin i za to potrošite struju, plus želite da vratite uloženi novac u opremu, tada u tom trenutku nije bilo isplativo kopati bitkoine. Sva sreća pa je postojala alternativa: Litecoin (LTC). Ja sam počeo da kopam ovu valutu jer sam smatrao da sa njom mogu za 4-5 meseci da vratim novac koji sam uložio – navodi.
Kako je nastao bitkoin i šta rade „rudari”?
Misterija o poreklu bitkoina traje od 2008, a jedino se znalo da je njegov tvorac čovek pod pseudonimom Sataši Nakamoto. Tek kasnije se saznalo da je u pitanju australijski preduzetnik i kompjuteraš Krejg Stiven Vrajt.
– On je imao u planu da ovo bude virtuelna valuta kojom bismo mogli da vršimo plaćanje putem interneta i pritom ne budemo opljačkani ili nam bude naplaćeno od strane banaka za taj transfer ili čuvanje novca. Naravno, kako postoji više zvaničnih različitih valuta, tako postoji i više vrsta ovih kripto valuta – rekao je naš sagovornik i potom pokušao da nam objasni šta zapravo rade „rudari”.
– Oni vrše transakciju koja se dešava sa ovim valutama. Npr, ja kad hoću tebi da prebacim jedan bitkoin, za to se aktiviraju rudari koji sa svojim mašinama obrade algoritme enkripcije i dekripcije i nakon nekog vremena taj novac legne na tvoj račun. Taj transfer prolazi kroz skup mašina pre nego što legne. Kada rudar odradi ovaj posao, on za to dobije mali deo u vidu one kripto valute koju rudari. Što više rudara postoji, to se zarada za ovaj transfer deli na više delova – kaže.
Tako se recimo za transfer koji je 100 koina dobije nagrada od desetine koina, pa i manje. Ako je u transferu učestvovalo sto mašina, ova nagrada se deli na sto jednakih delova. Koliko je neka valuta popularna, toliko se i slabo isplati kopanje.
Zarada
Među „rudarima” postoje dobro poznati termini, kao što su „difficulty” i „hash rate”. Njima se određuje težina kopanja i jačina mašine koja kopa. A glavno pitanje je – kako se dolazi do zarade?
– Da biste uspeli da prodate ovaj novac, vi morate da izađete na berzu i tu se uključuje ekonomija realnog novca. Kao što postoji trgovina zlatom, tako postoji i trgovina kripto novcem. Kakva je potražnja na tržištu, takva je i cena. Pošto je popularnost koina velika, samim tim i cena raste – pojašnjava on.
A kakva je situacija sa zakonom?
– Što se tiše legalnosti ovog rada, ne postoji nikakva zakonska zabrana, barem koliko ja znam. Jedino ukoliko dolazi do podizanja realnog novca sa berze. Kada vam legne neki novac na račun, vi morate da napišete izveštaj banci odakle vam dolazi taj novac. Naravno, za svaku novčanu transakciju koja je veća od propisane zakonom mora da se plati porez – pojašnjava ovaj kopač.
Vrednost koina varira
Baš kao i ostala dobra kojima se trguje na berzi, i ovde je teško predvideti kada će doći do promene u vrednosti koina, kao i kolika će ta promena biti.
– Tokom perioda kada sam kopao LTC, cena se kretala imeđu jednog i tri dolara pre nego što je došlo do buma. Primetio sam da je na tržištu došlo do velike potražnje pošto je cena sa 3 skočila na 10 dolara. Smatrao sam da će posle toga cena krenuti da pada i prodao sam sve. Posle nedelju dana cena je skočila na 40 dolara, tako da sam se razočarao odlukom što nisam duže čekao. Tada je vrednost počela da pada i došla do cene od 20 dolara. Ponadao sam se da je to minimum i kupio sam koine u nadi da će cena ponovo da raste. Posle nedelju dana cena je pala na 10, pa sam tada prodao i samim tim prepolovio svoj mukom stečeni kapital – objašnjava on i ističe da je cena Litecoina nedavno skočila na preko 70 dolara.
Kopanje se danas ne isplati
Posle buma 2013. mnogo ljudi je krenulo da ulaže i kopa ovaj koin i kopanje nije bilo isplativo. On je prodao opremu jer više nije bila rentabilna i počeo je da trguje na berzi. Srećom, uspeo je da delimično povrati izgubljen novac.
Nekada je moglo kopati bitkoine grafičkim karticama, a danas da bi se iskopao koin postoje uređaji koji nisu za „obične smrtnike”.
– Bitkoine danas mogu da kopaju samo jake fabrike specijalizovane za ovu vrstu posla. Ukoliko želite da kopate, uvek postoji alternativa u vidu valuta koje mogu da se kopaju računarima koji su iole dostupni – napominje on.
Koliko košta kopanje?
Jedna od aktuelnih kripto valuta je i ETH (ethereum), a postoji jasna računica koliko novca vam je potrebno da biste uopšte mogli da je kopate. Za jednu konfiguraciju sa šest grafičkih kartica potrebno je izdvojiti (cene su okvirne):
30 evra za procesor, 120 evra za matičnu ploču, 25 evra za RAM memoriju, 45 evra za hard disk, 1.800 evra za grafičke kartice (šest komada), 150 evra za napajanje, 30 evra za ekstendere (šest komada). To je ukupno 2.200 evra, odnosno 2.600 dolara.
Računajući potrošnju struje i kretanje cene ETH koina (trenutno 300 dolara), mesečno može da se ostvari dobit od oko 80 dolara. To znači da vam je za otplatu uloženog potrebno 30 meseci, posle čega ćete početi da zarađujete. Naravno, ne računajući variranje koje nije retka pojava.
Uvek ćete imati i opciju da prodate opremu i vratite uloženi novac.
(izvor: noizz.rs)
