U Srbiji građani još uvek ne prepoznaju korupciju. Većina smatra da je to samo primanje mita. I dalje se korupcija ne prijavljuje – što zbog straha, što zbog nepoverenja u institucije, navodi se u izveštaju Transparensi internešenela koji je objavljen 2017. godine. To je upravo problem Srbije u poslednjih 30-ak godina.
S druge strane, kada bi obećana borba protiv korupcije bila uvek praćena konkretnim akcijama za rešavanje sistemskih problema, koji stoje iza pojedinačnih slučajeva, ali i svih javno poznatih slučajeva u kojima se sumnja na korupciju, to bi, na duži rok, moglo da utiče i na smanjivanje stvarnog nivoa korupcije, a zatim i percepcije o njenoj raširenosti.
I kao što tajkunska privreda korumpiranog kapitala u velikim zemljama, ako su pogođenene sankcijama ili preteranom korupcijom, postepeno tone u nelikvidnost i siromašno stanovištvo se povećava umesto da se smanjuje.
Slično je i u Srbiji.
Vrhovna monetarna vlast, u vidu guvernerke, po istom sistemu ličnog omogućavanja korupcije, pogoduje tajkunima i krupnim korpooracijama da uništavaju male i srednje preduzetnike, i šire monopol umesto da ga smanjuju na tržištu.
Tako su nedavno na Opštini Palilula malim preduzetnicima, vlasnicima kioska koji hrane od tog posla porodice, postavili uslove konkursa na kojima se unapred znalo da mali gube od velikih korporacija.
A razlog je, sada i javno svi govore, da su u upravi Opštine Palilule dobili za to drastično veći novac.
Priča se da su do sada vlasnici lokacija uobičajeno morali da plaćaju čelnicima opština, da ih ne bi dirali, od 3.000 do 5.000 evra.
Da li je sada apetit predsednika Opštine Palilula Aleksandra Jovičića povećan preko granica ekonomske moći njegove gubernije, pa je počeo da se meša i u posao gospodina Vesića i viših od njega.
To u korupcionaškom modelu nije dozvoljeno ili možda u Srbiji jeste, ali se onda postavlja pitanje ko je uzeo pare.
Veliki novac, velikih korporacija, mogu da uzmu samo veliki političari. I to je javna tajna.
Da li je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika ili neko drugi odgovoran za takozvano lično omogućavanje korupcije?
Taj sistem zastupljen je u Rusiji, kojim se političari svrstavaju na nivoe korupcije tako da političari na višim nivoima lično omogućavaju političarima na nižim, da nekažnjeno budu korumpirani do svog nivoa, a da se ne mešaju u višu korupciju.
Ovo i u Srbiji funkcioniše sve od vrha vlasti do dna, gde se nalazi takozvana mala korupcija, na nivou opština grada Beograda.
Po ovom modelu to bi značilo da se na primer Goran Vesić, koji je zamenik gradonačelnika, ne meša u korupciju u opštinama po rejonima, na primer Skupštine opštine Palilula.
Kada su Gorana Vesića sa N1 televizije upitali povodom ovog slučaja dodele lokacija velikim korporacijama, na uštrb malih preduzetnika koji tu decenijama rade, da pomogne i interveniše, on je tvrdio da nije upoznat i da nije nadležan.
Da li to „zatvaranje očiju“ može da se protumači da se upravo po onom korupcionaškom modelu, dozvoljava i da je predsednik Skupštine opštine Palilula ovlašćen da prikuplja korupciju do svog nivoa.
Da li to znači da se zamenik gradonačelnika ponaša se kao gubernator Beograda?
Samo što Beograd nije ruska gubernija, niti je toliko veliki grad pa da je moguće da se resursi pljačkaju u nedogled.
Resursi Beograda su ograničeni i poznaje se na svakoj opštini koliko je novca opljačkano od naroda preko korupcije, priča se po kuloarima. I dodaju da važi pravilo: 3, 5, 7 hiljada evra…
Cenovnik:
– za malu uslugu premeštaja na bolje radno mesto – 3.000 evra,
– za novo radno mesto – 5.000 evra,
– za mesto u državnoj upravi, 7.000 evra.
– Jedan kiosk je dosada koštao od 2.000 – 5.000 evra.
Pošto su resursi opštine Palilule ograničeni, po modelu „mala bara puno krokodila“, sad nekoliko ulica blizu centra postaju profitabilni, kao i oni u centru svakog naselja, pa preko skandaloznog nameštenog tendera i korupcije preko „noći“ se lokacije dodeljuju drugima.
Termin „preko noći“ je i zbog toga što već naveliko vlasnicima lokacija stižu prijateljska upozorenja da će ih preko noći iseliti. Sa fantomkama ili ne nisu naveli.
Za te iste kioske na tim lokacijama debelo se naplaćivalo godinama unazad.
Ova vlast morala je očigledno hitno da dođe do novih sredstava.
Uz pomoć napredno politički koruptivnog, dodvorački podobnog Aleksandra Jovičića (na slici ispod), prvog čoveka Palilule, pod raznim izgovorima uklanjaju se raniji zakupci lokacija za kioske na ovoj opštini.
I ljudi koji preko dvadeset, a neki čiji su i roditelji radili pa su oni nasledili taj posao čak punih četrdeset godina rade na tim lokacijama, dobijaju rešenje da se sklone i ustupe mesto velikim korporacijama. Bez šanse da tužbom isprave nepravdu, ostavljeni na ulici, bez posla od koga žive njihove porodice, građani umesto da dobiju pomoć Opštine Palilule postaju socijalni slučajevi.
Ovi građani su imali sastanak sa čelnicima ove opštine krajem juna ove godine, kada su im obećali da će im pomoći i da će sve biti rešeno, kao i da neće dozvoliti da ostanu bez posla.
Goran Vesić je takođe obećao da će proveriti o čemu se radi i brzo odgovorio na upit građana.
Međutim, predsednik Opštine Palilule Aleksandar Jovičić se nije udostojio da primi ove ljude, da im da bilo kakav odgovor, a čini se da se mnogo ne obazire ni na Gorana Vesića, zamenika gradonačelnika.
Istog dana kada sekretarica Opštine Palilula, na upit vlasnika lokacija da li i kada mogu da očekuju odgovor koji je za njih tražio i Goran Vesić, rečeno im je da će to biti do kraja sledeće nedelje.
Dva sata kasnije oni dobijaju rešenje da moraju da se isele iz objekata za nepunih sedam dana.
Mediji su nedavno pisali o smeni predsednika Opštine iz Blaca zbog primanja mita, člana Srpske napredne stranke.
Čini se da bi bilo bolje da se krene od Beograda i Opštine Palilula, da se ispita, ako ni zbog čega drugog, onda bar zbog političkog marketinga naprednjaka, da pokažu da zaista „čiste“ sve, pa i njihove Jovičiće i Vesiće koji su i ukoliko se utvrdi da jesu ogrezli u korupciji.
PROČITAJTE JOŠ: EKSKLUZIVNI SNIMAK: ANDREJ VUČIĆ PREUZEO POSAO DEJANA ANĐUSA
(izvor: jutarnjiglasnik.info / Branka Lazić)
