Siniša Mali je tri puta prekršio Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i sva tri puta dobio samo meru upozorenja.
Agencija za borbu protiv korupcije je tokom 2017. godine pokrenula vanrednu kontrolu imovine i prihoda četrnaest funkcionera, među kojima je i gradonačelnik Beograda Siniša Mali. Ova kontrola je i dalje u toku.
Siniša Mali je u prošlosti napravio niz propusta prilikom prijavljivanja imovine, ali Agencija mu je čak tri puta izrekla najblažu moguću kaznu – meru upozorenja, koja je praktično pisana opomena.
Mali je meru upozorenja dobijao zbog toga što nije prijavio da je preneo upravljačka prava u firmi koju je posedovao, zbog kasnog dostavljanja izveštaja o imovini i prihodima nakon što je postavljen za člana Upravnog odbora Kliničkog centra Srbije, kao i zbog slanja netačnih i nepotpunih podataka o imovini.
U odgovoru Agencije novinarki Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) navedeno je da ne postoji zakonska mogućnost da se funkcioneru kome je jednom izrečena mera upozorenja „u drugom postupku utvrđivanja povrede Zakona o Agenciji izrekne teža mera, odnosno mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje ili mere javnog objavljivanja odluke o povredi.“
Iz Agencije dodaju da je zbog toga u Nacrtu novog zakona o Agenciji predviđeno da se u ovakvim situacijama može izreći teža mera poput preporuke za razrešenje. Usvajanje novog zakona kasni više od tri godine.
“Okolnost da je Agencija za borbu protiv korupcije izrekla čak tri mere upozorenja istom funkcioneru zaista zvuči kao nelogičnost zato što se u svakoj od tih mera on poziva da ubuduće ne krši zakon”, kaže Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija.
Nenadić ostavlja mogućnost da se u ovom slučaju može poverovati da su propusti Malog posledica slučajne greške ili plod nemara, ali da je Agencija trebalo da obrazloži zbog čega sva tri puta izriče istu meru.
Iako je pre toga već bio upozoren dva puta, Agencija je prilikom izricanja treće mere upozorenja zaključila da Mali nije imao nameru da sakrije imovinu.
Upravo zbog sumnje u namerno neprijavljivanje imovine i prihoda ili davanje lažnih podataka, Agencija je protiv funkcionera širom Srbije od 2010. podnela 63 krivične prijave. U slučaju Malog to nisu učinili. Za krivično delo “neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini” je zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina.
Agencija zato 2015. jeste podnela krivičnu prijavu protiv profesorke filozofije i sociologije Miljane Golubović. Ona na vreme nije prijavila smanjena primanja, nakon što joj je prestala funkcija člana Opštinskog veća Bora, za koju je dobijala 12 hiljada dinara mesečno.
Za razliku od Malog koji je tri puta prošao samo sa merom upozorenja, koja nigde nije javno objavljena, Golubović je platila kaznu od 40 hiljada dinara, što je bila gotovo cela njena mesečna plata.
Tokom 2015. godine Agencija je nakon kontrole podataka o imovini i prihodima Malog u zemlji i inostranstvu podnela izveštaj Poreskoj upravi. Ovu vrstu izveštaja Agencija podnosi kada postoji sumnja u kršenja zakona koja prevazilaze njenu nadležnost.
Poreska uprava odbila je da odgovori na pitanja CINS-a dokle je stigao ovaj postupak jer se, kako je navedeno u dopisu, podaci o “poreskom obvezniku do kojih se došlo u poreskom, prekršajnom, predistražnom ili sudskom postupku, smatraju i čuvaju kao tajni podatak.”
Agencija je 2016. godine o Siniši Malom podnela Izveštaj i Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, zbog sumnje u pranje novca. Tužilaštvo je zaključilo da nema elemenata krivičnog dela iz njihove nadležnosti, već da postoje elementi krivičnog dela neprijavljivanja imovine i prihoda po Zakonu o Agenciji. Zbog toga je predmet prosleđen Prvom osnovnom javnom tužilaštvu.
(Ne)prijavljena upravljačka prava
Siniša Mali je rešenjem Vlade Srbije 24. januara 2013. postavljen za člana Upravnog odbora Kliničkog centra Srbije. U tom trenutku bio je jedini vlasnik firme Oli consulting iz Beograda.
Mesto u upravnom odboru, prema Zakonu o Agenciji, svrstalo je Malog na listu funkcionera koji su dužni da u roku od 30 dana od dana postavljanja na funkciju prenesu upravljačka prava u privatnim firmama na nepovezano pravno ili fizičko lice.
Mali je ovu obavezu ispunio nedelju dana kasnije, tako što je upravljačka prava preneo na Igora Isailovića, advokata iz kancelarije “Isailović & Partners”.
Prenos firme na advokata zaveden je u Agenciji za privredne registre 25. februara, ali Mali o tome nikada nije obavestio Agenciju, iako je imao obavezu da to učini u roku od pet dana.
Zbog ovog propusta Agencija mu je godinu i po dana kasnije, sredinom juna 2014, izrekla meru upozorenja uz konstataciju:
“Obavezuje se Siniša Mali, član Upravnog odbora Kliničkog centra Srbije, da se ubuduće tokom vršenja javne funkcije, u svemu pridržava Zakona o Agenciji koji uređuju obaveze funkcionera.”
271 dan za izveštaj o imovini
Mesec dana nakon izrečene mere upozorenja u junu 2014. godine, Agencija Siniši Malom izriče još jednu identičnu meru.
Ovog puta Mali je prekršio član zakona koji kaže da su svi javni funkcioneri dužni da u roku od 30 dana od imenovanja podnesu izveštaj o imovini i prihodima. S obzirom na to da je Mali postavljen na mesto člana Upravnog odbora Kliničkog centra Srbije krajem januara 2013, imao je rok da izveštaj Agenciji pošalje do kraja februara.
Mali je, međutim, sa izveštajem zakasnio 271 dan i poslao ga tek 23. novembra 2013. Tek u maju 2014. godine Agencija je zatražila njegovo izjašnjenje o tome.
Mali je naveo da izveštaj nije podneo jer od imenovanja u Kliničkom centru do aprila 2013. nije primao 43.845 dinara mesečno, koliko je bilo predviđeno, da je čuo da je odluka o tome doneta na sednici u martu na kojoj nije prisustvovao, a da je tek u maju zvanično saznao da je donešena odluka o naknadama za članove upravnog odbora.
Dodao je da nije imao nikakav razlog niti nameru da ne podnese izveštaj, da je zakon jako neprecizan u pogledu obaveza podnošenja Izveštaja i da, imajući u vidu intenciju Zakona o Agenciji, suština treba da bude ispred forme. Takođe je citirao stav 2 člana 45 Zakona o Agenciji, smatrajući da taj stav „predviđa izuzetak u slučaju da se ne ostvaruje nikakva naknada za navedenu funkciju”.
Agencija je konstatovala da nepoznavanje zakona nije opravdan razlog za neispunjavanje zakonskih obaveza i istakla da stav 2 člana 45 upravo kaže suprotno, odnosno da “funkcioner koji je član upravnog i nadzornog odbora javnog preduzeća, ustanove ili druge organizacije čiji je član Republika, autonomna pokrajina ili grad Beograd” ima obavezu da podnese izveštaj čak i ako ne prima naknadu za svoj rad.
Agencija je u obrazloženju svoje odluke napisala da je prilikom odlučivanja našla da mera upozorenja “može preventivno delovati na funkcionera da se ubuduće pridržava propisa koji uređuju njegove obaveze”.
Netačni podaci u zakasnelom izveštaju
Uprkos dva upozorenja Agencije zbog kršenja zakona i zahteva da se Mali u budućnosti odgovornije ponaša kada su u pitanju njegove obaveze, već u maju 2015. usledila je nova, treća po redu mera upozorenja.
Agencija je konstatovala niz propusta u njegovom prvom izveštaju o imovini i prihodima iz 2013, za čiju kasnu predaju je već dobio jednu meru upozorenja. Takođe su utvrdili nepravilnosti i kašnjenje u izveštaju iz 2014.
Sa zakašnjenjem od 298 dana Mali je prijavio da su on i njegova bivša supruga vlasnici ili suvlasnici više objekata u nekoliko katastarskih opština koje je kupio u periodu od 2003. do 2013.
Pored toga što određene nepokretnosti nije uopšte prijavio, Agencija je konstatovala da za nepokretnosti koje jeste prijavio u Izveštaju iz 2013. nisu dostavljeni tačni podaci, već su greške ispravljene sa 447 dana zakašnjenja.
Tako se površine stanova nisu poklapale, nije prijavio da u istoj zgradi poseduje garažu, da on i njegova supruga poseduju otvorene bankovne račune i sredstva na njima kao i da Mali poseduje pištolj.
Agencija je ove nedostatke otkrila nakon upoređivanja tačnosti podataka iz četiri izveštaja o imovini koje je Mali podneo do oktobra 2014. godine.
U svom izjašnjenju Mali je rekao da su on i njegov punomoćnik preduzeli sve radnje kako bi “prezentovali svu imovinu i otklonili prvobitne tehničke greške i propuste učinjene od strane punomoćnika imenovanog prilikom podnošenja Izveštaja”.
Mali je naveo da je učinjena nenamerna omaška prilikom označavanja kvadrature nepokretnosti, dok za jedan stan postoji nepoklapanje u površini od 7 metara kvadratnih jer se podaci iz ugovora ne poklapaju sa podacima naknadnog tehničkog pregleda, “što je česta pojava”.
U pogledu pištolja koji nije prijavio Mali je naveo da intencija zakonodavca nije bila da se prijavljuje oružje, naročito ono koje nema veću novčanu vrednost, kao i da se pištolj nalazi u registru MUP-a.
Agencija je zaključila da je nesumnjivo utvrđeno da Mali nije prijavio tačne i potpune podatke, kao i da je sa podnošenjem izveštaja kasnio. Pored ovoga, Agencija je navela da iako nije bilo namere da prikrije podatke o imovini, to ne predstavlja osnov koji isključuje njegovu odgovornost. I u ovom slučaju Malom je izrečena mera upozorenja jer, po mišljenju Agencije, može preventivno delovati na njega da se ubuduće pridržava propisa.
(izvor: cins.rs)
