Umesto da uvede red u PKB koji mlekom snabdeva pola tržišta Beograda, i donese rešenje koje će biti u interesu domaće privrede, država ovaj čuveni kombinat osnovan 1945. namerava da rasproda bez ozbiljne analize.
Kako je nedavno objavila Politika, poziv za privatizaciju PKB-a trebalo bi da bude raspisan do 15. avgusta 2018.
Na prodaju će biti ponuđeno 17.000 poljoprivrednog i oko 7.000 hektara građevinskog zemljišta koje pokrivaju objekti PKB, stočni fond, objekti, farme i mehanizacija, a od prodaje će biti izuzeto ono što se vodi na državu, a to je 5.000 hektara obradivog zemljišta i nekoliko hiljada građevinskog zemljišta koje pokrivaju naselja.
Šta je rešenje za PKB?
Potrebno je izbaciti partije iz PKB-a i angažovati profesionalan menadžment koji će:
Uspostaviti merila rada svih zaposlenih
Popisati svu imovinu (i na KiM) i pravilno je vrednovati
Dovesti PKB barem u ravnomeran položaj sa ostalim prodavcima sirovog mleka
Smanjiti troškove poslovanja PKB-a
Izvesti PKB na berzu (i time dati doprinos oživljavanju poprilično neaktivne berze)
Od prikupljenih sredstava po izlasku na berzu deo investirati dalje u proizvodnju
Ukoliko se utvrdi profitabilnim jedan deo sredstava preusmeriti u razvoj sopstvenih prerađivačkih kapaciteta
Ovakvi modeli restrukturiranja već postoje u svetu i treba ih primeniti. Samo je potrebna volja.
Treba imati u vidu da PKB ne posluje dobro. Zaključno sa krajem 2017. godine dug PKB-a iznosio je oko 80 miliona evra.
Analiza sačinjena na bazi javno objavljenih i nekonsolidovanih finansijskih izveštaja za period od 2009. do 2016. godine, pokazuje da je kumulativni gubitak iz poslovanja PKB-a za taj period preko 128 miliona evra.
PKB raspolaže sa 28.520 hektara zemljišta od čega je zemljište u državnoj svojini – 5.050 ha (popis 31.12.2015). Sindikati tvrde zemljište PKB-a vredi preko 600 miliona evra. Država ga procenjuje na oko 300 miliona evra. Nesuđeni investitori (Miodrag Kostić i Petar Matijević) kažu da je previše i 150 miliona evra, kolika je bila cena na poslednjem neuspešnom tenderu. Država je poslednji put javno rekla da neće ići ispod 90 miliona evra.
PROČITAJTE JOŠ: DOŠLO JE VREME DA USTAVNI SUD ZABRANI RAD ŠEŠELJU I RADIKALIMA!
Međutim, svo zemljište PKB-a ne vredi isto. Najatraktivnije zemljište je nekih 300 hektara oko Pupinovog mosta koje može biti konvertovano u građevinsko zemljište. Ako za poređenje uzmemo cene koje su ostvarene prodajom zemlje Lidl-u (700.000 do 1.000.000 evra po hektaru) dolazimo do iznosa od minimalno 210 miliona evra kao vrednost prethodno pomenutih 300 hektara. A država bi sve da proda za 90 miliona evra. I da se neko ugradi u sve to. Dakle, minimalni gubitak bi bio 120 MILIONA EVRA!
Treba napomenuti da PKB obuhvata i pet zavisnih preduzeća koja posluju u okviru PKB-a i nalaze se u Beogradu:
PKB Agroekonomik – institut za naučna istraživanja u funkciji poslovanja PKB-a
Eko-lab doo – subjekt koji se bavi upravljanjem kvalitetom u PKB-u
Veterinarska stanica PKB doo
Poljoprivredna avijacija PKB doo
PKB Zelena energija doo
Njihov rezultat i imovina čine vrlo mali procenat u odnosu na rezultat i imovinu osnovnog PKB-a.
Dug PKB-a raste godinama, država nije u stanju da reši problem i nastavlja da traga za “magičnim“ modelom privatizacije.
(izvor: dostajebilo.rs)
