Od “Siniša Mali neće još dugo biti gradonačelnik” do “glasaću za Sinišu malog”, od “ne pada mi na pamet da se kandidujem za predsednika” do “moram da persiram jer JA SAM PREDSEDNIK”, od “vikao sam na Sinišu zbog jelke” do “jelka je sjajna, jelka je najjeftinija, živela jelka” od “sramota me koliko nam dobro ide” do… pa znate i sami u čemu smo do guše.
Predsednik SNS-a je i sinoć još jednom na SNS televiziji sa SNS novinarima imao mučan monolog u kome je radio ono što najbolje ume – hvalio samoga sebe.
Potvrdio nam je još jednom sinoć predsednik Srpske Napredne Stranke da je afera oko nabavke novogodišnje jelke u Beogradu neviđena krađa, a najjači dokaz jesu upravo njihove laži u koje se danima uvlače braneći neodbranjivo. Od raskidanja ugovora, do donacije, preko Dragana J Vučićevića i njegovog omiljenog superheroja koji nas ubeđuju da je to u stvari investicija. Investicija koja će da traje 10, ma šta 10 – ima da traje 15 godina, bez obzira što istu jelku svake godine iznova kupujemo, iznova je pretplaćujemo i iznova dozvoljavamo gore nabrojanim hoštaplerima da se bogate parama gradskog budžeta.
U stvari kad se malo bolje pogleda situacija, cela organizacija dočeka Nove Godine je jedna velika investicija. Zato, logično i košta sve više svakog sledećeg puta. Zato smo novu 2017. dočekali za “svega” 50 miliona dinara, zato u ovu 2018. ulazimo sa investicijom od 100 miliona, zato bi predsednik Srpske Napredne Stranke, a i poltroni okupljeni oko njegovog lika i dela hteli da investicija za doček nove 2019. bude bar 200 miliona.
Kakva jelka od 83 hiljade evra – nek sledeća bude bar 200.000. Kakvi ukrasi od 200.000 evra – neka nas dogodine koštaju bar pola miliona. Kakvih milion bugarskih turista – ima da ih bude bar tri miliona.
Međutim na putu do ostvarenja tog plana SNS kartel očekuje jedna prepreka. Ta prepreka se zove beogradski izbori koji nas očekuju u martu sledeće godine.
Pozabavio se naravno prvi među nejednakima sinoć i ovom temom i izjavio kako će glasati za Malog, Vesića i Andreju Mladenovića. Glasaće za njih, što je potpuno logično, jer tako u stvari glasa za sebe. Glasaće za Sinišu i ona publika koja tapše, klima glavom i zviždi u zamenu za sendvič. Glasaće i SNS voditelji i svi njihovi novinari, a glasaće i drogirani vlasnik te televizije – jer mu je kartel sačuvao sina od zatvora.
Ali neka ih, neka glasaju, nisu njihovi glasovi presudni u borbi za oslobođenje Beograda. Bitno je da li ćemo glasati mi, jer ne zaboravite da se svaki glas podjednako računa. A i nas ima, imamo za koga da glasamo, imamo kada da glasamo – samo je pitanje da li ćemo. A verujem da hoćemo.
