Braneći ono što ne treba braniti i pravdajući ono što nije za pravdanje, Ana Brnabić na čelu Vlade Srbije zapetljava se kao pile u kučine. Preciznije, tone u naprednjački kal, jer se u kučine u stvari zapetljavaju šeprtlje koje se o svom, a ne o tuđem trošku neuspešno bave nekim svojim problemima. Upadanje u kal je mnogo gore. U politici je to, recimo, svesno činjenje nedozvoljenih stvari na štetu opšeg dobra.
PROČITAJTE JOŠ: PALMA NAJAVLJUJE NOVA PONIŽAVANJA: OD AVGUSTA 5.000 ZA GOSPOĐU I 4.000 ZA GOSPODINA
Bespogovorno podržavajući sve neobuzdane postupke svog patrona Vučića i relativizujući i zataškavajući brojne skandale svojih (Vučićevih) ministara, Brnabićka to sve češće čini. Teško je zapamtiti sve primere njenog takvog ponašanja, spomenućemo samo neke, što bi se reklo – najrecentnije.
Podsećamo na skorašnji (a već skoro zaboravljeni) skandal sa Medijskom strategijom. Opšte je mesto da je od dolaska Vučića na vlast stanje u medijskoj sferi Srbije očajno (nije ni pre Vučića bilo sjajno). Na to neprekidno upozoravaju relevantna domaća i strana novinarska udruženja i medijski stručnjaci. Na to, posle duže suzdržanosti, u poslednjim izveštajima eksplicitno upozorava i Evropska komisija, do čijih je ocena vlasti navodno stalo. Vlada je oformila komisiju za izradu Medijske strategije koja posle pozitivne ocene Evropske komisije treba da ide u zakonsku razradu. I šta se desilo? Posle dugih i mukotrpnih napora, Strategija je konačno kako-tako usaglašena, pa je Vladi ostalo samo da je zvanično pošalje u Brisel na ocenu. Kad ne lezi vraže, ispade da je u Brisel poslato – kukavičije jaje, falsifikat a ne usaglašen dokument.
Pre slanja u Brisel iz usaglašenog dokumenta neko je (hm, neko?) izbacio najvažnija poglavlja na kojima su insistirali predstavnici medijskih udruženja. Kad je vladina bruka obznanjena, Brnabićka se javno izvinila, demagoški se pravdajući da ne stiže baš sve lično da proveri. Kakva li je to predsednica vlade kad mora baš sve, čak i tehničke detalje, lično da proverava, kakvim li je to samovoljnim saradnicima okružena? Pre će biti da je reč o nečem drugom, da je naknadna intevencija u usaglašen tekst usledila po nečijem nalogu „odozgo“, pre nego što je reč o „birokratskom nemaru“ nekog od činovnika.
Ofanziva naprednjačke vlasti i Vučića lično na televizije N1, a odnedavno i Novu S, ne prestaje.
Namera je da se ne dozvoli proboj ma i zračka svetla u ovdašnji informativni mrak, posebno televizijski. Ono što se ne može podvrći kontroli, treba na svaki nači proskribovati, na što uži medijski prostor izlolovati, a najbolje na prikladan način i ukinuti pravdajući to njihovom tržišnom neodrživošću a ne saklonibože zakulisnom igrom vlasti. U tu svrhu koristi se sve, pa zloupotrebljava i Narodna skupština. Svaka prilika za to je dobra, a kud bolje prilike od dobro pripremljenog dana za poslanička pitanja sa instruisanim pitačima?
Neki dan je bio taj dan. Nakon sugestivnih pitanja i širokih kometara o sumnjivim Šolakovim i Đilasovim televizijama za mentalno zdravlje srpstva zabrinutih poslanika, sve samih medijskih stručnjaka – Rističevića, Martinovića sa saslužiteljima, naprednjačkih starleta koje su začudo bez zamuckivanja čitale pripremljene tekstove iz klupa, posle za nepogrešivo otkrivanje unutrašnjeg neprijatelja i stranih slugu stručnih šešeljovaca koji su raspravu osvežili inovativnim detaljima i sočnim rečnikom – više televizijskim gledaocima Srbije nego poslanicima staloženo je o navedenim televizijama govorila i premijerka.
Svi znamo, naglasila je, da su rečene televizije domaće a ne strane registrovane u Luksemburgu, kako bi izbegle punu nadležnost REM-a. Na nezavisnim regulatornim i drugim nadležnim telima države je da to istraže, da kršenje zakona onemoguće (nego šta!), da sve svedu u, je li, zakonske okvire. Nema sumnje da će baš-baš nezavisni REM prionut poslu i suptilne kršioce zakona dovesti u red poput recimo TANJUG-a koji je, iako zakonski nepostojeći, uredno izveštavao i sa ove sednice.
Brnabićka se dala i na posrednu odbranu ministra Siniše Malog, višestruko povezivanog za koruptivne skandale. Novinari istraživači KRIK-a obznanili su da je njegov brat više godina pod nejasnim uslovima vozio luksuzni auto (a njegova devojka koristila stan) privatne firme koja dobija velike državne poslove. Vlast se uznemirila, a Brnabićka je KRIK jednostavno proglasila tabloidom, računajući da će skandal poput brojnih drugih brzo biti zabašuren.
Dok se krupni skandali, vezani uz korupciju i na državnom i na reigonalnim nivoima, ređaju i guraju u zaborav, na nedavno završenim i u saobraćaj svečano puštanim deonicama autoputeva pojavljuju se pukotine i drugi problemi, čije saniranje od građana Srbije zahteva dodatne desetine miliona evra ili dolara. Za to apsolutno niko ne snosi odgovornost, ni nadležna ministarka, ni partijski postavljeni direktori preduzeća odgovornih za izgradnju autoputeva, ni najčešće nerazgovetno izbrani izvođači i podizvođači radova sumnjive stručnosti i operativne sposobnosti, ni kontrolni, ni nadzorni organi.
Prelazeći mirno preko svega navedenog i mnogo toga nepomenutog što razjeda ovo ojađeno društvo i državu – Ana Brnabić na mestu predsednika Vlade bez sumnje tone u sve dublji naprednjački kal.
PROČITAJTE JOŠ: “VUČIĆU, SAD KAD JE DANILO PRESTAO DA PIJE, RECI KO JE UBIO ŽENU NA NAPLATNOJ RAMPI”
(izvor: autnomija.info / Pavle Radić)
