Još jedna aktuelna tema u poslednjih nekoliko dana – navodna svađa u Vladi Srbije.
Situacija je eskalirala nakon što je ministar Nenad Popović napisao kontroverzan tvit u kome se protivi dolasku “gej slikovnice” u Srbiji. Situacija je došla do te mere da su pojedini mediji prenosili kako je izbila prava svađa u Vladi, a predsednica Ana Brnabić je čak i ponudila ostavku.
Ona je potom izjavila kako je to “za nju bio najteži dan”.
Šta primećujemo ovde, gospođica Brnabić može da pređe preko toga što se Srbija bukvalno raspada, što se javni dug iz dana u dan povećava, što imamo najniže plate u regionu, što kriminal i korupcija cvetaju, što hiljade i hiljade mladih beži glavom bez obzira, ali jedan tvit i jedna poruka o “gej slikovnici” je za nju zaista nešto najteže.
Situacija se donekle smirila i ona je odlučila da ipak zadrži funkciju i nastavi da “vodi” Vladu Srbije.
“Moja ljubav prema Srbiji, vera da ova zemlja može mnogo više i bolje i lična odgovornost da se preuzeti posao završi – da gradjani bolji život osete kroz svoje novčanike, karijeru, veće izbore u životu, prosperitet za svoju prodicu, jesu moj motiv zašto sam prihvatila da vodim Vladu i zašto ostajem na njenom čelu“, rekla je ona.
Još jedna vrlo zanimljiva i vrlo bizarna poruka koju je Ana Brnabić poslala je prošla malo manje opaženo u javnosti. Ona je, naime rekla kako je ostavku ponudila Aleksandru Vučiću, ali je on odbio.
E ovo je zaista jezivo. Poštovana Ana, ako ne znate slučajno po Ustavu ove države predsednik republike nema pravo da prihvata Vašu ostavku. Čak naprotiv, predsednik Vlade je daleko moćnija, odgovornija i “jača” funkcija nego ona koju poseduje Aleksandar Vučić. Ostavku možete podneti narodnoj skupštini, pa oni konstatuju da li će je prihvatiti ili ne. Nažalost, “drugi padež” je to što je skupština obesmišljena do ludila i što tamo sedi bukvalno polusvet koji glasa na zvonce i koji nema pojma ni šta ni kako ni zašto radi.
Kada se sve sumira, cela ova sapunica je još jednom dokazala samo jedno – Srbija nema institucije. Srbija nema Ustav. Srbija nema zakone. Srbija ima njega.
I to je veoma pogrešno.
