Često smo svedoci pisanja režimskih medija kako predsednika države i njegovu vladu napadaju i ucenjuju “spoljašnji faktori”. Kako CIA, MI5, MI6, Mossad, Soroš, Reptili i zlikovci sastavljeni od anti-materije ulažu milijarde i ubacuju svoje sluge da bi srušili Aleksandra i “najsrpskiju vlast” još od nastanka zelenih algi.
Naravno, svakom kome koeficijent inteligencije premašuje broj cipela koje nosi zna da su takva pisanja potpuna budalaština i od istih doživljava totalni “transfer blama”.
Zato bismo želeli sada da se obratimo ovom drugom sloju društva, onima koji veruju da je Aleksandar “the chosen one” koji je poslat da spasi i unapredi srpsku državu i sav narod koji u istoj egzistira.
Dakle, Aleksandar nije patriota. Aleksandar ne voli svoju državu i svoj narod. Aleksandar voli sebe i samo sebe. Aleksandar ne voli ni svoje najbliže saradnike – oni su tu samo zato što najbrže klimaju glavama, najglasnije tapšu i najdublje mogu da prodru u mračne i neistražene delove njegovih rektalnih otvora.
Njihov najveći domet je da stanu pred kamere i kažu “hvala Vučiću”, “svaka čast Vučiću”, da glasaju kada čuju zvonce i ospu paljbu po onima koji se drznu da misle drugačije.
E sad, mogli bismo ovaj razgovor i da usmerimo u jednu stranu i da kažemo da Aleksandar nije patriota, jer naravno jedan patriota nikada ne bi napravio vlast sa čovekom koji se javno hvali kako je svojevremeno ubijao srpske policajce (nećemo da mu pominjemo ime, samo inicijale – R.H. a vi znate o kome se radi). Jedan patriota nikada ne bi dozvolio da Kosmet dobije svoj pozivni broj, svoju “čvrstu” granicu i nikada ne bi ukinuo srpske institucije severno od Ibra.
Jedan srpski patriota nikada ne bi poklonio 5.000.000 dolara Klinton fondaciji i time otvoreno stao na stranu jednog predsedničkog kandidata u, da se ne lažemo, najmoćnijoj državi sveta. Doduše tako nešto ne bi uradio ni neko inteligentan što takođe daje i zaključak – Aleksandar nije inteligentan, nemoj da budeš kao Aleksandar!
Istom logikom dolazimo do zaključka da jedan patriota ne bi nikada plaćao (i to državnim parama) Tonija Blera i dovodio Gerharda Šredera na sopstveni miting i to na datum početka bombardovanja Srbije (PS ako ne znate, taj Šreder je tada bio kancelar Nemačke i jedan od najglasnijih zagovornika tog bombardovanja).
Međutim, nemojmo u tu stranu, postoji još većih i mnogo čvršćih dokaza zašto Aleksandar nije patriota i zašto Aleksandar radi na štetu sopstvene države i sopstvenog naroda.
Neko ko voli svoju državu i ko radi u njenu korist, ne bi ni u ludilu mogao sebi da dozvoli da tu istu državu “spali do temelja”. Da dozvoli da njegova država ima najgoru ekonomiju (bar u okruženju i sa državama sa kojima se vredi porediti, ne gledamo previše na zapad), najmanje prosečne plate i najmanji rast bruto društvenog proizvoda.
Ne bi dozvolio da njegova država ima najmanji prirodni priraštaj i najmanje rođenih beba (a Srbija je u 2017. imala najmanje rođene dece još od 1917. godine!). I što je najbitnije, ne bi bio lično odgovoran zato što najviše (U NOVIJOJ ISTORIJI) mladih napušta svoju državu.
E sad zaključno sa ovim poslednjim, da Aleksandar je lično odgovoran za to. Ne verujete?!
Aleksandar je na vlasti više od 2000 dana. Za to vreme jedna žena može da zatrudni, porodi se, nauči svoje dete da hoda, da priča, upiše u vrtić i da isto dete dođe na prag početka školskog obrazovanja.
To je možda zanemarljiv vremenski period ukoliko kao reper uzmemo npr – ljudsku evoluciju. Ali za rezultate ekonomske politike jednog čoveka, to je itekako ogroman period.
Dakle, Aleksandar nije patriota. Aleksandar radi na štetu svoje države i svog naroda, bez obzira sa koje referentne tačke posmatrate. I hajde da se već jednom za svagda otresemo tog idiotskog mita da bilo ko sa strane hoće da sruši njega i da se sami pobrinemo za svoju budućnost.
Jer to niko drugi u naše ime neće uraditi.
