Vučićeva poseta Moskvi je završena i red bi bio da se osvrnemo i analiziramo šta je ona predstavljala i koji su rezultati ovog sastanka. Nažalost, o samoj poseti uglavnom možemo da se informišemo iz režimskih medija, a čitujaću i slušajući režimske medije ne možemo da saznamo baš ništa. Paradoks? Naravno, kao i sve ostalo u današnjoj Srbiji.
Srećom, živimo u vremenu kada na svega nekoliko klikova u drugačijem smeru možemo da vidimo i čujemo i one objektivnije i normalnije, čije pisanje ne zavisi od toga šta će Vučićevi savetnici da šapnu već zaista događaje prenose onako kako su se i desili i da tu mislimo pre svega na strane medije.
Čitajući sve njih iz više različitih uglova, evo otprilike kako bi mogli da analiziramo ovu posetu i ovaj “istorijski” sastanak, pa da krenemo redom.
Ko će kome?
Da se podsetimo, ova poseta je prvobitno bila najavljena kao dolazak Vladimira Putina u Srbiju u čiju će čast biti organizovana vojna parada. Putin nije došao i šta to govori? On sigurno nije osoba koja ujutru dok pije prvu kafu razmišlja gde će da ide, pa da danas bude u fazonu “e mogao sam otići do Srbije”, a već sutra “ipak neću, daleko je a i umoran sam, javite vi njima da dođu, lakše je”. Dakle, ako je trebao da dođe, a potom posetu otkazao, nešto veliko i veoma bitno je uticalo da se odluka promeni, a šta? Verovatno nikada nećemo saznati, ali zaključak možete da izvedete i sami.
“Moja politika prema Kosovu je propala”
Pre svega nekoliko dana Aleksandar Vučić je izjavio kako je njegova kosovska politika doživela poraz. Nakon toga je otišao u Rusiju da traži podršku za svoju politiku prema Kosovu?! Da li je to nešto što ozbiljan i normalan čovek radi? Naravno da nije. Rusijom sigurno ne upravlja polusvet koji svoje mišljenje kreira čitajući Vučićeve medije, te zamislite samo njihovu reakciju kada su čuli da treba da pruže podršku politici za čiju idejni kreator kaže da je PROPALA?! Ali, kakva je to politika? Šta je to propalo? Mi i dalje nakon 6 godina Vučićevih pregovora ne znamo ništa, izuzev za termin “razgraničenje”. Putin sigurno zna i sigurno mu se ne dopada.
Koliko puta?
Jedan od najvećih režimskih argumenata koji navodno idu u prilog tome da su odnosi Srbije i Rusije nikada bolji jeste “da se Vučić više puta video sa Putinom nego svi ostali političari ikada igde”. To je budalaština. Njih dvojica nisu zaljubljeni tinejdžeri koji žele da vezu podignu na malo viši nivo pa da im merimo koliko puta su otišli na “dejt”.
I Slobodan Milošević se vrlo često susretao sa zapadnim diplomatama krajem prošlog veka, pa kako se to završilo? Šta je rezultat sastanaka Putina i Vučića, o čemu se priča, šta su zaključili? O tome ni reč, a sami zaključite zašto je to tako.
Odlazak u Moskvu
Kada je Vučić stigao u Moskvu njegovi mediji su krenuli da pucaju iz svih oružja. Međutim, nigde nismo videli nijednu sliku sa dočeka, taj crveni tepih, protokol, ko ga je dočekao, gde, na koji način? Da li mu je doček bio priređen kao predsedniku jedne države ili kao jednom običnom stranom turisti koji je došao da se divi svom domaćinu?
Umesto toga, režimski mediji su pisali hvalospeve o velikom Aleksandru Vučiću koji hrabro nosi stativ od kamere?!
Zašto ova slika i zašto ovakvi naslovi? Vrlo je prosto, Aleksandar Vučić je jako bolestan čovek. U međuvremenu po društvenim mrežama počele su da se dele fotografije ministara zapadnoevropskih zemalja koji se ponašaju kao sasvim običan svet, odlazeći na posao vozom, autobusom ili biciklovima. Razlika je ogromna. Onaj ko je normalan ne mora preko svojih medija da dokazuje da je normalan, isto važi i za onog ko je pošten i za onog ko dobro radi svoj posao. Nasedati na idiotizme da je nekakav podvig što je jedan bolestan čovek podigao stativ od kamere i to samo da bi ga slikali iz milion različitih uglova, još više dokazuje da je taj čovek u problemu i da nema pojma šta zaista treba da radi i kako to treba da radi.
Sastanak
Juče je konačno bio i taj sastanak posle koga bukvalno ne znamo ništa. Njih dvojica su pričali “u četiri oka” nešto više od dva sata, a režimski mediji su kao najzanimljivije preneli da se Vučić obratio Putinu na “čistom ruskom jeziku” i da je Putin pristao na sve što je gazda naprednjaka od njega tražio.
Ljudi, hajde na trenutak samo da se zapitamo, da li je ovo normalno? Koga briga uopšte na kom jeziku su pričali, postoje prevodioci, koje kako vidimo na slici gore Putin (a i svi ostali normalni lideri) koriste, nije to takmičenje iz poznavanja gramatike i pravopisa, šta se pričalo i šta je dogovoreno? Drugo, na šta je to sve Putin pristao? Da li možete barem na trenutak samo da zamislite kako Vučić njemu iznosi listu zahteva na koju on samo potvrdno odgovara klimanjem glave? Ne, tako diplomatija ne funkcioniše.
Sa druge strane, imamo i više nego hladan tuš koji je ova poseta donela.
Nema zajedničkog obraćanja medijima – znači ništa dobro nije proteklo iz tog sastanka.
Drugo, danas je obustavljeno izdavanje fito uverenja za izvoz jabuke u Rusiju – svega jedan dan nakon te posete, šta mislite kako je sastanak protekao?
Treće, ruski mediji prenose da je Vučić od Putina tražio podršku za stolicu Kosova u Ujedinjenim Nacijama što je ruski predsednik odbio.
Zamislite taj nivo sramote koju smo mi kao država i kao narod doživeli kada je gazda naprednjaka to od Putina tražio.
Kada sve saberemo i kada podvučemo crtu, vrlo je jasno – Srbija je definitivno izgubila dalju podršku Rusije. Srećom po nas, Rusija je ozbiljna država, a Putin ozbiljan političar te neće odmah reagovati “klizećim” startom na Srbiju, ali što više vreme odmiče i što duže nas Vučić bude predstavljao, odnosi između ove dve države biće sve lošiji i lošiji.
U prilog ovoj celoj tezi ide i današnja izjava gazde naprednjaka, svega nekoliko sati nakon što se vratio u Beograd, kada je izjavio da su “odnosi Nemačke i Srbije nikada bolji u istoriji”.
Vrlo je lako doneti zaključak, jedna stolica se izmakla, sada se grčevito hvata za drugu. Pašće i sa nje, ali najgora opcija je da zadnjicom o pod tresnemo i svi mi sa njim, a ukoliko nastavimo da podržavamo propalu politiku i bolesnog političara, ne samo da ćemo pasti nego će i da bridi narednih decenija.
