Depo za beogradski metro gradi se na području koje je do skoro bila šira zona vodoizvorišta Makiš, a Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi” je “administrativnom merom suzio zabranu gradnje na tom području i na taj način omogućio dalju urbanizaciju Makiškog polja”, saopštili su danas iz udruženja Bitka za Košutnjak.
„Da su razlozi za zabrinutost opravdani potvrdio je JKP ‘Beogradski vodovod’, koji je 12. januara obavestio javnost da je kapacitet vodoizvorišta Makiš skoro prepolovljen i da je zbog toga neophodno početi sa urbanizovanjem Velikog ratnog ostrva. Umesto da se nakon tog saopštenja vrati pod zaštitu šira zona vodoizvorišta nastavlja se sa urbanizacijom“, navodi se u saopštenju.
Oni su podsetili da je nedavno na identičan način počelo urbanizovanje i Surčinskog polja na 117 hektara, a koje je takođe „pod pretnjom urbanizacije“.
„Kao i za Makiško polje i reni bunari na Savskom nasipu se napajaju iz šireg područja sliva Surčinskog polja a ne iz područja gde su soliteri i Gandijeve ulice“, navode iz tog udruženja.
Oni su istakli da to što je „Beogradski vodovod i kanalizacija“ za projekat nacionalnog stadiona odredio „preko 27 detaljnih mera zaštite“, što „potvrdjuje njihove razloge za zabrinutost“.
„Te mere se nikada ne mogu kontrolisati i jedino rešenje je odustajanje od projekata Nacionalni stadion i depo za metro na lokacijama oba vodoizvorišta“, istakli su iz Bitke za Košutnjak.
Oni su ocenili da zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić „svesno nastavlja da obmanjuje javnost“ i istakli da se depo gradi na području vodoizvorišta.
Vesić je ranije danas izjavio da se depo koji se gradi za beogradski metro na Makiškom polju udaljen 2,5 kilometara od najbližeg reni bunara koji proizvodi vodu, kao i da se novobeogradski blokovi nalaze 150 metara od tamošnjih reni bunara.
Foto: N1
